Politika
07.06.2016. 07:13
ekspres
SKUPŠTINSKA HRONIKA, PAVIĆEVIĆ: Šta kriju a šta otkrivaju dueli Mićunović-Gojković i Šešelj-Martinović?
I dok je očigledno da slučaj Gojković-Mićunović drži na krajnjim tačkama duži odnose naprednjaka i demokrata, slučaj Šešelj-Martinović govori o mogućnostima definisanja i zajedničke politike radikala i naprednjaka.
Verifikacijom 250 mandata novim poslanicima konstituisan je prošle nedelje jedanaesti saziv Narodne skupštine. Otvorena je i rasprava o predlogu kandidata za izbor predsednika Skupštine, ali gospođa Gojković, koja je bila jedini kandidat, nije izabrana prvog dana jer je predsedavajući sednici, Dragoljub Mićunović, procenivši da su posle deset sati rada svi toliko umorni da zaslužuju vikend odmor, prekinuo sednicu i zakazao njen nastavak za početak ove nedelje.
Kao što se moglo očekivati, desetočasovna rasprava prvog dana bila je zanimljiva. Iskusniji poslanici su bili posebno govorljivi, videlo se da im je pauza u radu zakonodavnog tela bila preduga. Neki od debitanata su, takođe, potvrdili jaku volju da učestvuju u skupštinskim polemikama i za početak su vežbali reklamirajući povredu Poslovnika.
Posebno obeležje konstitutivne sednice činili su oni dueli koji mogu biti važni za razumevanje odnosa između političkih formacija, koje imaju svoje predstavnike u novom skupštinskom sazivu. Prvi zanimljivi duel tiče se odnosa bivše i nove predsednice Skupštine Srbije Maje Gojković i bivšeg predsednika Skupštine Srbije i Crne Gore i predsedavajućeg konstitutivnoj sednici ovog saziva Dragoljuba Mićunovića. Druga, i zanimljiva i važna bilaterala za razumevanje političkih procesa kod nas, bio je odnos između šefa radikala Vojislava Šešelja i šefa naprednjaka u Skupštini, Aleksandra Martinovića.
Dva pola: Slučaj Gojković-Mićunović
U dve godine koliko je trajao deseti skupštinski saziv, Maja Gojković se ni jednom nije javila za reč, kako bi učestvovala u diskusiji bilo kojim povodom. Ni jednom nije napustila predsedavajući sto kako bi saopštila svoje mišljenje o temi. Zbog toga sam se iznenadio kada sam je ugledao da sedi u prvom naprednjačkom redu, odmah do gospodina Martinovića, van predsedavajućeg stola. Njeno mesto za predsedavajućim stolom zauzeo je, na kratko, čovek s iskustvom predsedavanja sednicama Skupštine, gospodin Mićunović.
Posebno sam se iznenadio kada sam u više navrata uočio kako se Maja Gojković javlja za reč dok u ruci drži Poslovnik, čime se sugeriše da je predsedavajući kršio pravila skupštinskog rada. Upozoravala je Mićunovića da u Skupštini moraju da se poštuju pravila ponašanja, da Mićunović poslanicima dozvoljava ono što ne sadrži ni jedna zapeta u skupštinskom poslovniku, da ne uspeva da održi red na sednici, ni da sačuva dostojanstvo Narodne skupštine. Njena poruka predsedavajućem bila je da ne ume da vodi sednicu i da ili ne zna ili ne želi da se poštuju pravila. I da, shodno tome, što pre treba preći na glasanje kako bi kandidatkinja za predsednicu bila izabrana i brzo vratila raspravu u okvire reda i dostojanstva.
PROČITAJTE JOŠ:
INTERVJU, BROZ: Skupština je za vreme Tita bila ozbiljna institucija, ovo sada je farsa
Odmah sam se setio kako je jednom prilikom, kada je procenila da je neophodno da zaštiti predsednika Vlade, Maja Gojković usred Skupštine četvrtak orvelovski proglasila sredom da bi opravdala Vučićeve nedolaske u Skupštinu poslednjeg četvrtka u mesecu da odgovara na pitanja poslanika. Setio sam se i kako je narodnoj poslanici Srpske napredne stranke sugerisala da svesno prekrši Poslovnik tako što će se javiti po osnovu povrede Poslovnika nakon čega je ta poslanica i rekla da se javlja po osnovu povrede Poslovnika, jer namerava da povredi Poslovnik. Gledajući zabrinuto lice Maje Gojković dok je Mićunoviću iznosila zamerke jednu po jednu, setio sam i njenog osmeha i zadovoljstva što je lojalnija Vučiću nego zakonu i Skupštini.
Dragoljub Mićunović je sve to slušao, bez posebnih reakcija i polemike, tada već znajući da će, što duže Gojkovićeva bude govorila, duže i čekati na svoj reizbor. Nije bilo dileme da je definisanje rasporeda rasprave suvereno bilo u rukama ne predsednice Narodne skupštine, već predsedavajućeg konstitutivnoj sednici. I tako je gospodin Mićunović, na očigledno iznenađenje skoro svih poslanika, na nekoliko dana odložio izbor Maje Gojković za predsednicu Narodne skupštine. U toj odluci sažeto je njegovo viđenje karaktera naprednjačke vlasti u ove četiri godine, ali i poruka svojima u Demokratskoj stranci - da uz razboritost još ima i volje za politiku i da na njegov mandat niko drugi ne treba da računa.
Staro - novo prijateljstvo: Slučaj Šešelj - Martinović
Prvo Šešeljevo obraćanje u Narodnoj skupštini nakon decenijske pauze moglo bi se opisati kao kratka lekcija o parlamentarizmu i osnovnim principima parlamentarne demokratije, pre svega kroz prizmu odnosa izvršne vlasti prema zakonodavnoj.
Nije bilo posebnog referisanja na obrazloženje predlagača da gospođa Maja Gojković treba da bude izabrana za predsednicu Narodne skupštine. Suprotno očekivanju mnogih, nije bilo ni insistiranja na ad personam argumentu kojim bi se mogao osporiti kredibilitet gospodina Martinovića, budući da se njih dvojica veoma dobro poznaju iz ere zajedničke radikalske borbe i protiv naprednjaka.
Martinović je u sličnom, prijateljskom tonu, reagovao na Šešeljevo uvodno izlaganje. Osim pokušaja gospodina Martinovića da dodatno opravda nasrtaje izvršne vlasti na zakonodavnu, pozivajući se na pokušaje teorijskih pravdanja takve prakse u delima autora od pre sto godina, i Šešeljeve odbrane već definisane važnosti odbrane principa parlamentarne demokratije, u njihovom dijalogu, nije bilo ni traga od očekivane konfrontacije.
Gotovo prijateljski odnos šefova dva poslanička kluba, izuzimajući nekoliko rečenica u finišu ukupne rasprave, je učvršćen zajedničkim nastupom protiv predstavnika poslaničkog kluba Dveri, za koje su i Šešelj i Martinović skoro kao jedan uzviknuli da su snagom sile, i to neke spoljne, ugurani u Narodnu skupštinu. U tom momentu je očekivani skupštinski duel zamenjen dodatnom uzajamnom trpeljivošću. I dok je očigledno da slučaj Gojković-Mićunović drži na krajnjim tačkama duži odnose naprednjaka i demokrata, slučaj Šešelj-Martinović govori o mogućnostima definisanja i zajedničke politike radikala i naprednjaka.
Narodna skupština je i zbog toga važna – delanjem poslanika najlakše se otkrije i ono što se pošto poto želi sakriti.
PROČITAJTE JOŠ:
PRAVA ISTINA O “OTPISANIMA” (PRVI DEO): Koliko je zaista Nemaca ubijeno u okupiranom Beogradu
LONDONSKI MIR I STVARANJE ALBANIJE: Kako su Srbi i Albanci zapravo počeli da se mrze} else {
Komentari
