SLUČAJEVI "ĐINĐIĆ" I "VUČIĆ": Američke sličnosti i druge razlike

Godinama posle ubistva Đinđića pojavljuje se isti obrazac. Kao nekad Montgomeri, opet se američki ambasador meša u unutrašnje stvari Srbije. A u određenim krugovima pominje se i da je iz inostranstva pripremljena suma od četiri miliona evra za novi medijski projekat. Čekaju se samo predsednički izbori.

U Srbiji je pre trinaest godina ubijen jedan premijer, a nedavno je otkriveno oružje kojim je, moguće, trebalo izvršiti atentat na sadašnjeg predsednika srpske vlade. Glavna tema u prošlom broju Ekspresa bilo je povlačenje paralele između ova dva slučaja, pripreme i izvršenja atentata na Zorana Đinđića, i sadašnjeg ambijenta u kom se život Aleksandra Vučića dovodi u pitanje. Zaključak je da je u oba ova slučaja svaka slučajnost sasvim namerna.

Zoran Đinđić stradao je 12. marta 2003. godine pred zgradom Vlade Srbije, a njegovom ubistvu prethodilo je lansiranje brojnih afera u kojima je tadašnji predsednik vlade dovođen u vezu sa kriminalom i kriminalcima. U taj kontekst dovođeni su i njegovi najbliži saradnici, pa je s tim u vezi kreirana centralna afera oko šverca duvana. U njoj je ključni igrač bio Đinđićev blizak prijatelj Stanko Subotić Cane. Prema nekim informacijama, za potrebe ove afere sastavljen je ekspertski tim, blizak ljudima iz kabineta tadašnjeg predsednika SRJ, a na osnovu čije je ekspertize u Italiji protiv Subotića podignuta optužnica za organizovani šverc cigareta. Prema potrebi, pomenuti "drim tim" slao je pojedinim medijima informacije o ulozi Đinđića i njegovog najbližeg okruženja u švercu duvana.

Otkrivanjem oružja u blizini porodične kuće Vučića eskalirali su sukobi između bezbednosnih službi, a i unutar njih. Delovi bezbednosnog aparata potpuno su paralisani

Navodno je za rad te ekspertske jedinice kesu punu dolara od američkog državljanina V. M. preuzeo jedan šef kabineta. Sporadično, u javnost su lansirane i afere jačeg ili slabijeg intenziteta, oko asfaltiranja puteva u Srbiji, zatim prisluškivanja, što je dovelo do sukoba državne bezbednosti i vojnih službi bezbednosti, pa do one da je Đinđić sa porodicom na proslavu Nove godine u inostranstvo putovao Canetovim privatnim avionom...

Đinđić je ubijen, a kao izvršioci su označeni i osuđeni pripadnici "zemunskog klana" na čelu sa vrhom JSO-a Miloradom Ulemekom Legijom i Zvezdanom Jovanovićem. Politička pozadina nije otkrivena, a optužnica je "dobacila" taman dotle da je jedini zaključak da je premijer ubijen u obračunu sa kriminalcima.

Godinama kasnije pojavljuje se isti obrazac, s tim što se ovaj put u direktnu vezu sa kriminalom ne dovodi Aleksandar Vučić, nego njegov brat Andrej, kao i Vučićevo blisko prijateljsko okruženje. Većina Srba neće poverovati u to da je Vučić lopov, ali će na osnovu brojnih priča početi da veruje da su lopovi njegov brat i prijatelji.

Njihov kumulativni efekat biće promena raspoloženja javnog mnjenja. Da bi se to ostvarilo, napravljena je medijska mreža i unet je ozbiljan kapital u tu sferu. Posebno instalirane takozvane ekspertske novinarske mreže, koje služe da pokrenu i lansiraju određene teme koje se kasnije distribuiraju u javnost putem pisanih, elektronskih i digitalnih medija.

Otkrivanjem oružja u blizini porodične kuće Vučića u Jajincima eskalirao je sukob između vojne i državne bezbednosti, sukob nekoliko struja unutar BIA, ali i sukob između BIA i Uprave kriminalističke policije. Delovi bezbednosnog aparata potpuno su paralisani.

Još jedna neverovatna sličnost jesu i jaki američki ambasadori. U vreme Đinđića to je bio Vilijam Montgomeri, a sad je Kajl Skot. Zajedničko im je otvoreno mešanje u politički život Srbije.

I još nešto - u određenim krugovima pominje se da je iz inostranstva pripremljena suma od četiri miliona evra za novi medijski projekat. Čekaju se samo predsednički izbori.d.getElementsByTagName('head')[0].appendChild(s);