SRBIJA I ALBANIJA: Pouke Skadra na Bojani

SRBIJA I ALBANIJA: Pouke Skadra na Bojani


Političke strasti između Srbije i Albanije će opadati jačanjem privrednih veza, većim brojem međusobnih investicija i zajedničkih projekata

Kome god da je stalo do prosperitetnog regiona, utemeljenog na stabilnom dogovoru ključnih država Balkana – Srbije i Albanije – na umu bi trebalo da ima mudre reči jagodinskog Konfučija Dragana Markovića Palme da se „patriotizam ne sipa u traktore”. U prevodu, put do mirnog i naprednog Balkana vodi preko unapređenja ekonomske saradnje. A za to je, opet, potrebno da se političari više posvete stvaranju uslova da do te saradnje dođe, i da se manu planova o „velikim državama”, prekrajanju granica i sličnih priča koje se „ne mažu na leba”, a služe uglavnom tome da običnim ljudima skrenu misli sa praznog stomaka.
Pritom, i pojam Srbije i Albanije kao „ključnih država” treba shvatiti vrlo uslovno, s obzirom na to da taj ključ ne označava nekakve ekonomske ili vojne velesile, već činjenicu da bez normalizacije političkih odnosa ove dve države ne možemo ni da pomislimo na mirni Balkan. Pitanje je, dakle, kako doći do toga da ekonomija prevlada politiku, odnosno da srpsko-albanski odnosi, prebačeni na polje epske narodne poezije, ne bi podsećali na „Zidanje Skadra na Bojani” u kojem bi „sve što privrednici za dan sagrade, to sve političari za noć obalili”.
Da je to problem, primetio je još prošlog oktobra tadašnji v. d. direktora Razvojne agencije Srbije Željko Sertić. Baš na Poslovnom forumu Srbija – Albanija u Nišu, on je ocenio da će otvoreno tržište koje će moći da funkcioniše u regionu da postoji onda kada politika ne bude imala dominantan uticaj. Ekonomija svuda, ne samo u ovom regionu, manje ili više trpi uticaj politike, kao što se i ekonomska kretanja odražavaju na politička zbivanja s tim što je to, kako za „Ekspres” kaže predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež, na Balkanu izraženije zbog svega što je za nama.
– Naše kompanije imaju prirodni interes da sarađuju, a biznis je kao voda i uvek nađe put, lakši ili teži. Privrednici mnogo brže nalaze zajednički jezik i lakše uklanjaju barijere od političara. Privrednici probleme rešavaju tražeći tačke međusobnog interesa, stavljajući u prvi plan ono što obostrano donosi korist, profit i uspeh. Principi i običaji koji vladaju u poslovnom svetu mogu mnogo da pomognu i procesima političke normalizacije. Kao predstavnice poslovnih zajednica, privredne komore regiona su dale značajan doprinos normalizaciji odnosa – zajedničkim porukama političarima o važnosti očuvanja političke stabilnosti: da svaki put kada povise retoriku ili postave neku barijeru, moraju biti svesni da su naneli štetu našim privredama – kaže Čadež.
On je, dodaje, ubeđen da će što privredne veze između dve zemlje budu jače i kvalitetnije, što više bude međusobnih investicija i zajedničkih projekata, i političke strasti gubiti na intenzitetu. A da bi se do toga došlo, potrebna je, pre svega, svest regionalnih lidera, ali i „mala pomoć prijatelja iz inostranstva” koji bi smirivali političare spremne da daju zapaljive izjave ili, što je još gore, spremne da posegnu za nekim mnogo gorim provokacijama.
Strani faktor
Rešenje je, prema mišljenju Aleksandra Popova iz Centra za regionalizam, relativno jednostavno, a ključni element je „strani faktor”, koji bi preneo jasnu poruku da je sa prekrajanjem balkanskih granica završeno i da je to odsad zabranjena tema.
– Svako ko bi pokrenuo takvu priču trebalo bi da bude sankcionisan. A ne, ovako, malo-malo, pa neko izađe sa kao nekim „razmišljanjem”. Pa je tako i Tomislav Nikolić u Banjaluci, kada je Dodik rekao kako zamišlja da će RS da se prisajedini matici, rekao da je to i njegov potajni san. Pa, nije on kao legao, sanjao i probudio se. To je metafora za ambiciju da se nešto desi, koja ima težinu kao i stav Edija Rame o „velikoj Albaniji”. A onda to podgrevaju ljudi poput Timotija Lesa u časopisu „Forin afers”… Te teorije su veoma opasne – kaže Popov za „Ekspres”. Drugi problem je taj što, govoreći fudbalskim rečnikom, regionalni lideri često igraju dupli pas, odnosno jedan drugom nabacuju zicere koji služe za potpaljivanje širokih narodnih masa i skretanje pažnje sa pravih problema.
– Kad se nađu u četiri oka, oni su, što bi rekao narod, najbolji frendovi, a onda se u javnosti foliraju. Jedni drugima nabacuju loptu na volej za unutrašnje potrebe, a narod uplašeno u novinama gleda velike naslove u kojima se spominje rat – kaže Popov.
Sa time se slaže i Jelica Minić, predsednica Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji, koja ističe da uvek kada se pojavljuju slične preteće, zapaljive i uznemirujuće poruke, treba tražiti motive za njihovo lansiranje.
– Ima onih koji misle da ta velikoalbanska priča služi za potiskivanje rastućeg ruskog uticaja na Zapadnom Balkanu. Postoje, takođe, i ozbiljni energetski resursi u Albaniji, na Kosovu… Uvek treba gledati koji su interesi onih napolju koji podstiču te priče u regionu. Kada podeliš pa vladaš, lakše je kupovati te resurse nego kad imate ozbiljne države koji taj proces kontrolišu – kaže Jelica Minić za „Ekspres”.

Naše kompanije imaju prirodni interes da sarađuju, a biznis je kao voda i uvek nađe put, lakši ili teži, Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije

Sreća je, ipak, u tome da privreda ima svoju logiku, jer novac uvek nekako pronađe put. Na primeru međusobne privredne razmene Srbije i Albanije ta suma i nije toliko impozantna (120 miliona evra u 2016. godini), ali je ohrabrujuće što ona, ipak, iz godine u godinu uglavnom raste.
– U prilog napretka u srpsko-albanskim trgovinskim odnosima govori i činjenica da raste broj kompanija koje međusobno trguju, uvoze i izvoze iz Srbije u Albaniju i obrnuto. Recimo, na listu srpskih izvoznika u Albaniju 2016. godini su se upisale 533 firme iz Srbije, odnosno 65 više nego dve godine ranije – kaže Marko Čadež. U prvom kvartalu dve privrede su razmenile proizvode u vrednosti 30,4 miliona evra – 40,9 odsto više u odnosu na isti period prošle godine. Izvoz iz Srbije porastao je na 23,7 miliona evra – za 28,3 odsto u odnosu na prvo prošlogodišnje tromesečje, a albanski izvoz u Srbiju za 116,5 odsto – na 6,7 miliona evra.
Biznis partneri
Posle srpsko-albanskog foruma u Nišu i novembarskog međunarodnog privrednog sajma u Tirani, poraslo je i interesovanje kompanija iz obe države za unapređenje saradnje, i to, prema Čadežovim rečima, posebno u oblasti agrobiznisa, drvne, metalske, elektroindustrije i turizma.
– I to ne samo za uvozno-izvozne poslove, već i za više oblike saradnje – pojedinačna i zajednička ulaganja, razne oblike biznis partnerstava, formiranje mešovitih kompanija radi proizvodnje i zajedničkog nastupa na albanskom i srpskom, ali i na trećim tržištima i regionalnim i međunarodnim tenderima – kaže Čadež.
Predsednik PKS navodi i konkretne firme. „Hemofarm” već 15 godina širi poslovanje na albanskom farmaceutskom tržištu. „Er Srbija” ima Službu za zemaljsko opsluživanje aviona u Albaniji. „Hidrotehnika-Hidroenergetika a. d. Beograd” i njen albanski partner „Arena Invest sh. p. k” su pred osnivanjem mešovitog srpsko-albanskog preduzeća koje će raditi na rekonstrukciji brana u Albaniji, kao i realizaciji građevinskih radova za hidroelektrane.
Tokom Foruma u Nišu preduzeće za ekologiju i zaštitu okoline „Ezo grupa” iz Beograda potpisalo je sa albanskim partnerom Memorandum o osnivanju zajedničke srpsko-albanske firme koja će se baviti upravljanjem opasnim industrijskim otpadom i reciklažom naftnog taloga u Albaniji. Inovativna firma „Milinković Company” obezbedila je učešće u konzorcijumu koji će graditi sportske objekte u školama širom Albanije, koristeći domaći patentirani MC sistem održive gradnje.

Istraživanja u Srbiji i Albaniji pokazuju da postoji veliko nepoznavanje druge zemlje, što je razlog za brojne predrasude u međusobnim percepcijama, Jelica Minić, Evropski pokret

Kompanije poput „Lilija” ili Mlekare Šabac su, uz posredovanje PKS, razgovarale sa albanskim firmama „Agna Grupa”, „Ferra&Co”, „PM Office” i „BALFIN Group”. Kompanija „Milanović inženjering” već je potpisala ugovor sa albanskom „Delia grupom”, kojim je regulisano partnerstvo i zajednički nastup na projektima izgradnje vodovodnih sistema, postrojenja za preradu vode za piće i otpadnih voda u Albaniji.
Otvaraju se i mogućnosti za angažovanje srpskih projektantskih i građevinskih kompanija na regionalnom tržištu i velikim projektima koje Albanija planira da realizuje u sklopu modernizacije svoje industrije (rafinerije nafte, metalurški kompleks, fabrike u hemijskoj industriji, elektrane i fabrike cementa, turistički kompleksi) i saobraćajne infrastrukture izgradnjom puteva, železnice, luka, aerodroma.
Jedan od projekata u koji mnogi polažu velike nade je i izgradnja autoputa od Niša preko Prištine i Tirane do Drača. Reč je, zparavo, o završetku autoputa, s obzirom na to da su već izgrađena 234 kilometra puta od Prištine ka Albaniji.
– Prema poslednjim saopštenim informacijama, projektno-tehnička dokumentacija za deonicu autoputa od Niša do Merdara, dugačka 77 kilometara, biće gotova do leta, a radovi na izgradnji bi mogli da počnu već sledeće godine. Iz ugla privrede izgradnja autoputa Niš-Priština šansa je za građevinsku operativu, proizvođače građevinskog materijala i imaće veliki značaj za povezivanje ekonomija u ovom regionu. Očekuje se da finansiranje ovog projekta čija je procenjena vrednost oko 800 miliona evra za poluprofil autoputa bude jedna od tema na predstojećem julskom samitu Zapadnog Balkana u Trstu. Izgradnja deonice Niš-Priština trebalo bi da poveže Jadran sa koridorom 10 ka istoku, severu i jugu Evrope i bude glavna veza sa koridorom 4, koji vodi kroz Rumuniju i Bugarsku – kaže Čadež.
Poznajemo li jedni druge
Da su regionalne inicijative, koje podržava i Evropska unija, najbolji put za zbližavanje i unapređenje odnosa, veruje i Jelica Minić, jer, kako kaže, Srbija i Albanija vrlo dobro sarađuju u okviru 50-ak inicijativa koje se uglavnom odnose na transport, energetiku, obrazovanje, trgovinu…
– Rađeno je i istraživanje u okviru zajedničkog projekta Albanskog instituta za međunarodne studije i Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji, o tome kako građani u Albaniji i Srbiji vide jedni druge i njihove države. Ono je pokazalo da svi smatraju da su oblasti u kojima treba razvijati saradnju ekonomija, turizam i kultura. Građani, takođe, misle da su bilateralni odnosi važni za obe zemlje, ali i da postoji veliko nepoznavanje, odnosno da nisu dovoljno i dobro informisani o drugoj zemlji, što je razlog za brojne predrasude u međusobnim percepcijama – kaže Jelica Minić.
I, naravno, sve to može da padne u drugi plan, posle samo nekoliko razmenjenih problematičnih, da ne kažemo ratnohuškačkih izjava. Nije bitno čak ni da li one dolaze iz usta regionalnih lidera, ili inostranih lobista, kao što je Vilijem Voker, na proslavi godišnjice Alijanse za budućnost Kosova Ramuša Haradinaja, izjavio da radi na projektu koji bi ujedinio Albaniju i Kosovo. I upravo zbog toga Jelica Minić ističe važnost regionalnih struktura i dobre međusobne komunikacije.
– Odgovornost je, pre svega, nas u regionu da situaciju držimo pod kontrolom. Svaka dobra i smirujuća poruka iz regiona stvara prostor da se kontrolišu procesi i da se ne ulazi u nove sukobe. Naravno da i od EU treba očekivati konstruktivnu ulogu u regionu. I nadajmo se da će se, nakon svih izbora koji predstoje u Francuskoj i Nemačkoj, situacija u EU konsolidovati i da će ući u normalan proces preispitivanja unutrašnjih reformi. Tada će imati više kapaciteta i političke volje da se posvete našem regionu – ocenjuje Minić.

Svako ko bi pokrenuo priču o prekrajanju granica na Balkanu trebalo bi da bude sankcionisan, Aleksandar Popov, Centar za regionalizam

Bez te „pomoći prijatelja”, kako kaže, moguće je da u regionu nastane politički vakuum u koji će pokušati da se ubace drugi igrači – Rusija, Kina, Turska, arapske zemlje – sa svojim interesima.
– A mi smo danas geografski unutar tela EU i dugoročni je interes Evrope da ceo region što pre i institucionalno postane njen deo, bilo kao puna integracija, ili parcijalno kroz pojedine strukture – dodaje sagovornica „Ekspresa”.
Ostaje, naravno, i problem Kosova. Pričom o stvaranju „velike Albanije”, bez obzira na to što ona uglavnom služi za unutrašnju upotrebu pred junske parlamentarne izbore, Edi Rama pokazuje da Albanija ima određene teritorijalne pretenzije prema Kosovu. Srbija pak ne priznaje kosovsku državu, formalno je tretirajući i dalje kao južnu pokrajinu i njen sastavni deo kojeg se ne odriče. U Prištini, naravno, i ne pomišljaju da je moguće da se vrate pod vlast Beograda. Istovremeno, međutim, zaziru i od Tirane i njenih velikoalbanskih aspiracija, plašeći se tog patronskog, mentorskog odnosa Albanije prema Kosovu.
I u samoj Albaniji, međutim, ima onih koji upozoravaju da bi se takvim ujedinjenjem spojile dve slabe i nezavršene države, što bi moglo da izazove novi haos na Balkanu. Možda je baš zato, zbog tih koji se olako bave prekrajanjem granica, vreme da, kako kaže, Aleksandar Popov, iz EU konačno dođe onaj šumar iz vica i kaže: „Dosta je bilo, ko prekrši pravila, biće izbačen iz igre.”

MALE EKONOMIJE
Marko Čadež, predsednik PKS, ističe kako je važno da shvatimo da je svaka od ekonomija na ovim prostorima pojedinačno mala, zbog čega mnoge stvari moraju zajednički da se rade.
– Zbog toga je bitno i da imamo jedinstveno, zajedničko tržište. Da kad kamion uđe u Srbiju na Horgošu ne bude zaustavljan sve do, recimo, Tirane, da svi dokumenti, sertifikati, inspekcijski nadzori budu sinhronizovani. To je nešto što zaista možemo da uradimo i što ni u političkim razmerama nikome ne može da šteti. Tako postajemo ne samo pristupačniji i podsticajniji prostor za domaće firme, nego i atraktivniji za strance, koji na nas ne gledaju više kao na pojedinačne igrače, vide čitav region i procenjuju njegov kapacitet. Ako nema regiona kroz koji se relativno slobodno kreću, ako kamioni satima stoje na granici – ništa od posla – kaže Čadež.

SRPSKO-ALBANSKA PRIVREDNA RAZMENA*
Godina 2011. 2012. 2013. 2014. 2015. 2016.
Izvoz 90, 166, 688, 795, 791, 893, 5
Uvoz 16, 310, 812, 313, 61.827, 2
Ukupna robna razmena 106, 477, 4.101.109, 3.109, 8.120, 7
*u milionima evra
** izvor: Privredna komora Srbije
Srbija izvozi
Kukuruz u zrnu
Pšenicu i napolicu u zrnu
Bezalkoholna pića
Brašno od pšenice
Preparate za pranje i čišćenje
Kontejnere od aluminijuma
Goveđu kožu
Električnu energiju
Crepove od keramike
Lekove za maloprodaju
Srbija uvozi
Paradajz
Kreč, cement i građevinski materijal
Delove za obuću
Električnu energiju
Krastavce i kornišone
Obuću
Nekalcilisani naftni koks
Paprike
Dinje
Lubenice

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar