ŠTA ĆE MAMA REĆI: Ako se EU umeša srpsko-hrvatski odnosi mogu ponovo da otople, do nekog novog zahlađenja

ŠTA ĆE MAMA REĆI: Ako se EU umeša srpsko-hrvatski odnosi mogu ponovo da otople, do nekog novog zahlađenja


Kolinda Grabar Kitarović ne želi da dođe u Srbiju jer je ljuta na predsednika Aleksandra Vučića. Ako se EU umeša, srpsko-hrvatski odnosi mogu ponovo da otople. Do nekog novog zahlađenja

Kao uvređena mlada, Kolinda Grabar Kitarović je odbila zvaničnu posetu Srbiji. Ako je verovati hrvatskim medijima, buduće susrete će odbiti i hrvatski zvaničnici, a sve zbog Vučićevog poređenja Hrvatske sa nacističkom Nemačkom.

Biće ovo jedan hladan kolovoz za zvanični Zagreb i Beograd, najavio je “Jutarnji list” pozivajući se na neimenovane izvore bliske šefici na Pantovčaku.

– Nakon poslednjeg Vučićevog istupa, nemoguće je čak i razmišljati o intenziviranju odnosa između naših država. To, recimo, znači da nema govora o poseti predsednice Kitarović Srbiji, iako postoji poziv srpskog predsednika. Isto tako, neko vreme ne treba očekivati ni susrete viših vladinih zvaničnika Hrvatske i Srbije – naveo je list.

S druge strane, Vučić je izjavio da bi ponovio sve što je u Bačkoj Palanci rekao o Hrvatskoj.

– Nažalost, naši odnosi isu bili naročito topli i srdačni, ne zbog odluke Srbije već zbog permanentnog vođenja politike protiv naše zemlje i našeg naroda. Moja želja za sve boljim odnosima sa Hrvatskom ostaje. I ja neću da ih molim, neću da kukam zbog hajke koju vode protiv mene umesto da dobro pogledaju šta su radili, jer sve što sam govorio, govorio sam na dostojanstven i pristojan način, ne iznoseći fašističke pozdrave i nešto slično… Što ne bih mogao reći da je bio slučaj u Glini ili na nekim drugim mestima. Od razgovora sa onima koji drastično drugačije misle od mene ne bežim, ali imam jednu molbu: Kad god hoće, dobrodošli su u Srbiju, kad ne žele – bilo da imaju izbore, bilo da nemaju izbore, bilo da im to politički odgovara ili ne odgovara, ne moraju – naglasio je Vučić.

I šta sad? Ko će prvi da pruži ruku pomirenja? I hoće li EU opet da glumi pomiritelja kao onda 2016. godine. Ništa javno ništa direktno. Uglađeno, u rukavicama. Pre dve godine tako su postupili, a rezultat je bio susret Vučića i Kitarovićeve u Subotici gde su potpisali sporazum o rešavanju otvorenih pitanja između Srbije i Hrvatske, od ubrzanja primene sporazuma o sukcesiji do zajedničke borbe protiv terorizma. Taj susret navodno se odigrao uz asistenciju Brisela.

Međutim, ljubav je bila kratkog daha, jer su već u naredna dva meseca razmenjene oštre reči i protestne note, a EU je ponovo kritikovala Hrvate. Direktne osude nije bilo, ali se između redova moglo pročitati da će neki briselski činovnik ipak pozvati ured hrvatske predsednice.

– Problemi su dotakli pojedine fundamentalne i neprikosnovene principe EU koje bi države članice, i one koje žele da se priključe, trebalo da poštuju. Proces pristupanja zemalja zapadnog Balkana, uključujući i zemlje članice, zasnovan je na pomirenju, dobrosusedskim odnosima i regionalnoj saradnji i obaveza su celog regiona – rekla je uvijeno tadašnja portparolka Evropske komisije Maja Kocijančič.

Ona, ipak, sada nije bila raspoložena da odgovori na pitanja “Ekspresa” u vezi sa najnovijim zahlađenjem odnosa. Razumljivo, kada se uzme u obzir da se EU otvoreno ne oglašava povodom Hrvatske, ali i da Kolinda nije otvoreno rekla da je ljuta i da neće u Srbiju. Sve što smo dobili iz njenog kabineta bilo je da je ona “više puta u javnosti istakla kada i pod kojim uslovima može doći do uzvratnog poseta Republici Srbiji”. Na naše pitanje o kakvim uslovima je reč, nismo dobili odgovor.

Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov ističe da su trvenja Beograda i Zagreba uobičajena priča.

– Godinama imamo razmenu teških reči, a pretprošle godine je pala i razmena protestnih nota. Onda se učini neki ustupak, lep gest, pa usledi potpisivanje nekog sporazuma i susreti. Moguće je da će EU javno ili manje javno da ukori jednu ili drugu stranu i zatraži ublažavanje tenzija kojih ima previše. Zato verujem da će doći do posete hrvatske predsednice Srbiji – smatra Popov.

Ako Brisel i bude reagovao na zahlađenje, teško da će osuditi ustaški manir proslave “Oluje”, za čim uporno žudi srpska strana. Naime, sve do jula 2013. od EU su stizali prigovori Zagrebu zbog slavljenja ratnih zločinaca i zabrane ćirilice u Vukovaru. Kako je Hrvatska ušla u evropsku zajednicu zamerke su utihnule, i jedino su Sjedinjene Države u nekoliko navrata osudile “neonacističke i proustaške stavove” Hrvata i popuštanja filofašističkoj nostalgiji.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar