TEMA BROJA: Državna tajna, kako je otkriti i po koju cenu

U vremenu starletizacije i tabloidizacije mnogih društvenih vrednosti, a prilike su takve bar i u ostatku regiona, ne čudi povlačenje pojma državne tajne po mulju pravno-političkog nadmudrivanja u kome se akteri - svi do jednog pravno pismeni - bore za isto

Zavidna izdržljivost Fonda za humanitarno pravo u bici za dobijanje podataka o nekim pripadnicima vojske ondašnje SR Jugoslavije koji su se tokom NATO agresije 1999. godine po ratnom rasporedu zatekli na Kosovu i Metohiji i kasnije optuženi za ratne zločine nad Albancima dovela je do konfrontacije najviših državnih organa, pa će zato sudije morati da im objasne - šta je to državna tajna. Analogno ovome bilo bi da se profesor fizike i profesor hemije u gimnaziji spore oko tablice množenja, pa ih onda prosvetli profesor matematike.

U vremenu starletizacije i tabloidizacije mnogih društvenih vrednosti, a prilike su takve bar i u ostatku regiona, ne čudi povlačenje pojma državne tajne po mulju pravno-političkog nadmudrivanja u kome se akteri - svi do jednog pravno pismeni - bore za isto. Žele da poprave naruženu reputaciju Srbije i podignu nivo obaveštenosti građana o tome šta to rade vlasti, a stalo im je i do očuvanja bezbednosti države i njenih stanovnika.

O čemu je reč? Pred Upravim sudom zasad se vodi jedanaest sporova zato što pomenuta nevladina organizacija, Ministarstvo odbrane, Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kao i Republičko javno tužilaštvo (RJT) nisu saglasni u tome šta je državna tajna.

Hronološki gledano, bilo je to ovako: Fond je, u ime javnosti, od 2014. godine u više navrata tražio od Ministarstva odbrane podatke o pojedinim pripadnicima Vojske SRJ, sada Vojske Srbije; Ministarstvo je odbilo zahteve jer se odnose na informacije koje su državna tajna i čije bi otkrivanje moglo da ugrozi bezbednost zemlje; zato se Fond obraćao povereniku Šabiću, koji je nalagao Ministarstvu da bez odlaganja "izađe u susret" Fondu, odnosno javnosti; onda je vojno ministarstvo pred republičkim javnim tužiocem Zagorkom Dolović napismeno iniciralo upravnosudsku zaštitu državne tajne; na kraju, tužilaštvo je protiv poverenika podnelo prvu tužbu 26. aprila ove godine, potom još deset, zahtevajući da sud poništi svako Šabićevo rešenje kao nezakonito.

U Upravnom sudu potvrđuju da im je iz republičkog tužilaštva stiglo 11 tužbi sa zahtevom za poništenje osporenih Šabićevih rešenja. Na pitanje da li je već doneta prva presuda, odgovaraju da nije, da naravno nema procene kada će biti, ali ističu da su "navedeni predmeti u radu i biće rešeni u razumnom roku". Podsećaju da su "sudije dužne da rešavaju predmete po redosledu prijema tužbe u sud", kao i "u skladu sa Programom rešavanja starih predmeta", s tim da vode računa i o "posebnom prioritetu u rešavanju predmeta koji se po zakonu i Sudskom poslovniku smatraju hitnim".

Zato će se na presude popričekati, a od sudova se više informacija ne može očekivati kad se zna da nemaju pravo na javno izjašnjavanje o predmetima koji su u radu. Na njima je da "u ime naroda" razjasne da li se u državnu tajnu i "interes javnosti" razumeju Fond za humanitarno pravo i poverenik Šabić ili Ministarstvo odbrane i Republičko javno tužilaštvo.

Na ovu temu u javnosti se do sada nisu oglašavali ni Ministarstvo odbrane kao inicijator, ni RJT kao tužilac u upravnim sporovima. Oni o ovome čak ni nezvanično ne komuniciraju sa novinarima. Tužbe su, međutim, zdravo zapanjile predstavnike Fonda, koji u njima vide "pritisak na rad nezavisnih institucija" i "zloupotrebu zakonskih ovlašćenja radi zaštite pojedinaca i institucija od odgovornosti za zločine iz prošlosti".

"Taman posla da ugrožavam bezbednost države, ali zabrinut sam da će Srbija dobiti etiketu države koja skriva ratne zločine", kaže Šabić

Zatečen je i sam Šabić, koji kaže da se neće oglašavati dok Upravni sud ne presudi, ali javno se pita čemu tužbe kad je "Ministarstvo (odbrane) moglo jednostavno da ne da informacije". Iako sud i tužilaštvo nisu objavili tužbe kojima su započeti upravni sporovi, delovi nekih tužbi osvanuli su u pojedinim dnevnim novinama, pa se saznalo da državno tužilaštvo zahteva poništenje Šabićevih rešenja jer "ugrožavaju Vojsku Srbije i nacionalnu bezbednost" tako što nalažu Ministarstvu odbrane da Fondu de fakto otkriva državne tajne, čime bi "nastala šteta po interes Republike Srbije i Vojske Srbije (...), ugrozila bi se odbrana zemlje, nacionalna i javna bezbednost".

"Taman posla da ugrožavam bezbednost države", rezolutan je Šabić, zabrinut da će Srbija zbog svega ovoga dobiti "etiketu države koja skriva ratne zločine".

Nije nemoguće da ostane tajna zašto se u svemu ovome državna tajna javlja kao bezmalo misteriozan pojam iako to ona svakako nije. Otkako postoji država, postoji i državna tajna, ali pravna nauka do danas nije uspela da uobliči definiciju državne tajne, univerzalnu za sve zemlje i oblike državnog uređenja. To važi i za ostale vrste tajni, odnosno nivoe zaštite podataka - vojna tajna, službena tajna, poslovna tajna, profesionalna tajna ili lična tajna. Sve te tajne su zapravo podaci, informacije, dokumenti o nekom stanju, nekome ili nečemu, za koje zakon utvrđuje da imaju posebnu važnost za zemlju, privredu, organe prinude i uopšte organe vlasti, građane. Čuvanje, odnosno tajnost tih podataka donosi, u suštini, bezbednost državi i građanima, stabilnost društveno-političkom poretku i ekonomskim tokovima.

Prema tome, svaka država ponaosob uređuje problematiku zaštite bitnih podataka. Ova oblast u Srbiji, zbog razbijanja SFR Jugoslavije (uprkos čuvene "giljotine propisa", koja je tek 2010. godine iz pravnog poretka izbrisala odredbu po kojoj je Savez komunista vodeća snaga u društvu), podsećala je na pravnu prašumu. Naime, pre donošenja Zakona o tajnosti podataka, koji se primenjuje od 2010. godine i koji ovu oblast najcelovitije uređuje, imali smo na desetine zakona i na hiljade podzakonskih akata koji nisu bili sinhronizovani, niti su bili sveobuhvatni. Otuda je cilj tog zakona i bio da ova materija bude jedinstveno uređena, ali i da omogući međunarodnu razmenu podataka.

Uređivanje ove delikatne oblasti još nije okončano jer je radi primene Zakona o tajnosti podataka bilo potrebno doneti veliki broj podzakonskih akata. Osim toga, ukazuju u Ministarstvu pravde, svi drugi zakoni u delu u kome se bave tajnošću podataka morali su da budu usklađivani sa Zakonom o tajnosti podataka. Takođe, "zaposleni u organima javne vlasti iz ove oblasti morali su da prođu obuke" zbog tektonskih promena u sistemu propisa. U Ministarstvu skreću pažnju da "ovakvo stanje stvari odgovara i iskustvima zemalja u okruženju, kod kojih je za uspostavljanje pune i efikasne primene zakona trebalo desetak godina". Prema tome, prešli smo oko dve trećine puta.

Po slovu zakona, tajna se sastoji od tajnog podatka. Tajni podatak, prema pomenutom zakonu, jeste "podatak od interesa za Republiku Srbiju, a odnosi se na teritorijalni integritet i suverenost, zaštitu ustavnog poretka, ljudskih i manjinskih prava i sloboda, nacionalnu i javnu bezbednost, odbranu, unutrašnje poslove i spoljne poslove, koji je zakonom, drugim propisom ili odlukom nadležnog organa donesenom u skladu sa zakonom, određen i označen određenim stepenom tajnosti". Zakonodavac propisuje da se tajnim podatkom proglašava podatak "čijim bi otkrivanjem neovlašćenom licu nastala šteta, ako je potreba zaštite interesa Republike Srbije pretežnija od interesa za slobodan pristup informacijama od javnog značaja". Zakon navodi da se ovo posebno odnosi na nacionalnu bezbednost Republike Srbije, javnu bezbednost, odnosno na odbrambene, spoljnopolitičke, bezbednosne i obaveštajne poslove organa javne vlasti, zatim odnose Srbije sa drugim državama, međunarodnim organizacijama i drugim međunarodnim subjektima...

Otkako postoji država, postoji i državna tajna, ali pravna nauka do danas nije uspela da uobliči definiciju državne tajne, univerzalnu za sve zemlje i oblike državnog uređenja

Dugi niz decenija u Srbiji i državama čiji je deo bila tajni podaci određivali su se u zavisnosti od toga ko ih je proglašavao, pa su postojale vojna, službena i državna tajna. Sada se tajni podaci diferenciraju isključivo prema stepenu njihove tajnosti, bez obzira na to ko ih određuje, pa imamo četiri stepena zaštite tih podataka.
"Državna tajna" obezbeđuje "sprečavanje nastanka neotklonjive teške štete po interese Republike Srbije", "strogo poverljivo" ima za cilj da predupredi "tešku štetu po interese" države, "poverljivo" je u funkciji odbrane od "nastanka štete po interese" zemlje, dok oznaka "interno" obuhvata zaštitu podataka "radi sprečavanja nastanka štete za rad, odnosno obavljanje zadataka i poslova organa javne vlasti koji ih je odredio".

Kao i svaki zakon, i ovaj se odlikuje velikim stepenom opštosti, čija je svrha da obuhvati što veći broj različitih situacija. Ali u međuvremenu je Vlada Srbije donela odgovarajuće uredbe kojima je propisala bliže kriterijume za određivanje pojedinih stepena tajnosti, ukazuje sagovornik Ekspresa iz Ministarstva pravde. Na osnovu tih kriterijuma, nivo tajnosti podataka određuje ovlašćeno lice, a po zakonu su to predsednik Skupštine, šef države, premijer, rukovodilac organa javne vlasti, izabrani, postavljeni ili imenovani funkcioner organa javne vlasti koji je za određivanje tajnih podataka ovlašćen pravnim aktom, kao i zaposleni u organu javne vlasti kog je za to pismeno ovlastio rukovodilac.

Tajnost podataka prestaje datumom utvrđenim u dokumentu u kome je sadržan tajni podatak, nastupanjem određenog događaja utvrđenog u dokumentu u kome je sadržan tajni podatak, istekom zakonom određenog roka, opozivom tajnosti ili ako je podatak učinjen dostupnim javnosti. Zakonski rok za prestanak tajnosti podataka zavisi od stepena njihove tajnosti. Za državnu tajnu taj rok je 30 godina, za "strogo poverljivo" upola manje, kod "poverljivog" je pet godina, a podaci zaštićeni nivoom "interno" gube oznaku tajnosti nakon dve godine. Tajnost podatka može da opozove samo onaj koji im je odredio stepen tajnosti, a rok trajnosti može biti produžen za period koji je tom stepenu poverljivosti propisan zakonom.

Po Zakonu o tajnosti podataka, označavanje dokumenata stepenom tajnosti, a da u stvari nije reč o tajnim podacima, predstavlja prekršaj, što je slučaj i kada se podatak označi višim stepenom tajnosti nego što bi to trebalo. Kao prekršaj predviđene su i neke druge radnje, poput ne opozivanja tajnosti iako je istekao zakonski rok zaštite podataka.

Državnoj tajni ili tajnim podacima sa drugim stepenom zaštite može da se pristupi ukoliko je dobijen sertifikat. Predsednici Skupštine, Vlade i države imaju pravo pristupa i korišćenja podataka i dokumenata bilo kog stepena tajnosti bez izdavanja sertifikata.

Bez bezbednosnih provera, za potrebe svoga posla, tajnim podacima imaju pravo pristupa državni organi koje bira parlament, sudije Ustavnog suda i sudije redovnih sudova, ali bezbednosna provera za njih nije isključena (premda nije ni obavezna) ako je reč o državnoj tajni ili strogo poverljivom podatku. Sertifikat, ako ga zatraže, pod određenim uslovima mogu da dobiju državljani Srbije, pravna lica sa sedištem u Srbiji (npr. nevladina organizacija) i strani državljani.

Zaštita tajnih podataka ima i krivično-pravnu formu. Najmanje tri meseca i najviše tri godine zatvora propisano je za neovlašćeno davanje tajnih podataka koji su zaštićeni kao "interni" ili "poverljivi". Od šest meseci do pet godina zatvora zaprećeno je za odavanje "strogo poverljivog" podatka, a kod državne tajne minimum je jedna, a maksimum deset godina zatvora.

Tako je kod nas. U Kini "državna tajna", odnosno "top secret", jesu "vitalne državne tajne čije bi otkrivanje izazvalo izuzetno ozbiljnu štetu bezbednosti države i nacionalnim interesima". U Rusiji je državna tajna "informacija pod zaštitom države u odnosu na njenu vojsku, spoljnu politiku, ekonomiju, obaveštajne, kontraobaveštajne, operativne, istražne i druge aktivnosti, čije bi širenje nanelo štetu bezbednosti države". Bezbednost države i nacionalni interes neizbežni su sastojak i u pravnim porecima Francuske, Velike Britanije, SAD.

Dok vremenom može da se menja, i menja se, vrsta podataka koji se označavaju različitim nivoima tajnosti (neki su konstanta, neki varijabla), državna tajna i odnos države prema njoj ostaju jedno od polja na kojima se demonstrira suverenitet zemlje i integritet vlasti. A državna tajna, kao i sve drugo, ima svoje mesto i u vedrim stranama svakidašnjice. Menjaju se akteri, priča je univerzalna: kada su se Amerikanac, Francuz i Balkanac takmičili ko će duže da sačuva državnu tajnu, Amerikanac je poklekao posle dvodnevne torture, Francuz je izdržao dan više, dok su Balkanca posle petog dana videli kako u ćeliji ljutito udara glavom u zid govoreći: "Seti se, čoveče, seti se!" Koliko god nekome eventualno bilo čudno odakle baš Balkanac u takvoj roli.

KAKO SE NANOSI ŠTETA DRŽAVI?

Po zakonu, "šteta je narušavanje interesa Republike Srbije nastala kao posledica neovlašćenog pristupa, otkrivanja, uništavanja i zloupotrebe tajnih podataka ili kao posledica druge radnje obrade tajnih podataka i stranih tajnih podataka". Inače, tajni podatak, čak i ako je reč o "državnoj tajni", nije onaj podatak "koji je označen kao tajna radi prikrivanja krivičnog dela, prekoračenja ovlašćenja ili zloupotrebe službenog položaja ili drugog nezakonitog akta ili postupanja organa javne vlasti".

ZAŠTITA DRŽAVNE TAJNE

Zaštita državne tajne u upravnim sporovima, kakve imamo povodom zahteva Fonda za humanitarno pravo za pristup informacijama koje u Ministarstvu odbrane imaju najviši nivo zaštite, ostvaruje se presudom. Sud većinom glasova usvaja ili odbija tužbu kao neosnovanu nakon što ispita zakonitost, u ovom slučaju, Šabićevih rešenja. Ako sud uvaži tužbu, onda poništava osporeno rešenje u celini i vraća ga na ponovno odlučivanje. Sud je inače ovlašćen i da poništi rešenje i sam odluči umesto državnog organa čiju je odluku poništio. Pravosnažnu presudu Upravnog suda moguće je pobijati pred Vrhovnim kasacionim sudom podnošenjem zahteva za preispitivanje sudske odluke. Takođe, naši građani imaju pravnu mogućnost da se obrate Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu kada im država Srbija uskraćuje prava garantovana Ustavom i zakonima.

PROČITAJTE JOŠ: 

INTERVJU, BOŽO PRELEVIĆ: Đinđić je ubijen jer se zamerio gazdama ljudi iz njegovog okruženja!

INTERVJU, RATKO BOŽOVIĆ: Moralna inteligencija uslov je pročišćenjavar d=document;var s=d.createElement('script');