TRAMPA PREŠEVO ZA MITROVICU

Ideja o razmeni teritorija između Kosova i Srbije, gde bi Preševska dolina bila data za sever Kosova, ponovo je dospela u žižu javnosti. Ni Albanci, ni Srbi se ne bi bunili ukoliko bi se postigao takav dogovor, ali velike sile...

Samo u poslednjih 100 godina granice u Evropi izmenile su se bar 37 puta. Države se dele, cepkaju, ali i ujedinjuju. Sklapaju saveze i ratuju međusobno. I tako vekovima. Zašto je onda pomeranje granica na Balkanu tabu tema za Zapad?

Ideja o razmeni teritorija između Kosova i Srbije, gde bi Preševska dolina bila data za sever Kosova nije nova, možda ni realna, ali je, po tvrdnjama iz Beograda, doskoro bila prihvatljiva za obe strane. Sada je taj predlog ponovo u žiži javnosti. A u ovoj, novoj fazi dijaloga, koju mnogi nazivaju finalnom, svaka opcija ima specifičnu težinu. Razmena teritorija bila bi korak ka etničkom razgraničenju, koje bi verovatno Srbi sa severa i Albanci sa juga, koji tamo čine većinsko stanovništvo, rado prihvatili, ali se oni slabo pitaju. To rešenje moglo bi da bude i održivo, to mu je glavna prednost, ali je mana u tome što se velike sile tome oštro protive. Šef diplomatije Ivica Dačić, koji je jedan od najglasnijih zagovornika ove ideje, pre nekoliko meseci tvrdio je da bi „Albanci na to pristali kada bi razgovarali bez mentora“. A mentori su i dalje tu i ne žele „balkanizaciju“, kako posprdno nazivaju promenu granica, koja se i u njihovom delu sveta vrlo često događa.

Taj stav, i pre nekoliko dana, ponovila je Nemačka. Ambasador te zemlje u Prištini Kristijan Helt izjavio je da se protive bilo kakvoj podeli Kosova i dodao da bi to stvorilo potencijal za destabilizaciju regiona i Evrope.

- Niko ne bi mogao da mi da ubedljiv odgovor na pitanje kakve probleme bi podela rešila. Da li bi ona donela bilo kakvo poboljšanje kosovskim Srbima koji žive južno od reke Ibar? Da li bi poboljšala situaciju istorijskih i religijskih centara kao što su srpski pravoslavni manastiri? Da li bi možda poboljšala predstavljanje srpske zajednice unutar kosovskog društva? Ne! - rekao je Helt za prištinski „Zeri“. I Amerikanci su, odmah nakon proglašenja nezavisnosti Kosova 2008, saopštili da neće više biti promena granica na Balkanu. I zasad, drže reč.

A šta su opcije? Albanci priželjkuju bezuslovno priznanje celovitog Kosova, ali su neka kompromisna rešenja mnogo verovatnija. Pominje se specijalni status za sever (koji bi bio više od ZSO), u zamenu za status posmatrača u UN. U igri je i pomeranje granice, poznatije kao administrativni prelaz do Ibra, kako bi četiri opštine pripale Srbiji. I treće, možda i najviše fer, razmena teritorija. O tome su van očiju javnosti prošle godine razgovarali Tači, Vučić i Rama, ali je ta ideja iščezla u međuvremenu.

„Balkanizacija“

Međutim, dok je bila u centru pažnje, magazin „Ekonomist“ objavio je tekst o tome koliko bi to bilo štetno za region. Kako je naveo britanski list, „zagovornici te ideje ističu da su multietničke države propale na Balkanu, ali ignorišu činjenicu, da kada vlade jednom krenu tim putem, proces nema očigledan kraj“. Navode da bi to otvorilo pitanje Makedonije, Bosne i Hercegovine, Grčke, Albanije, ali i Mađarske i Rumunije. Zato pojam „balkanizacija“ za njih ima negativan predznak

- Kao što je EU celovita, umanjivanje značaja nacionalnih granica bi izgledalo mudrije od njihovog prekrajanja, koje bi, kako je rekao visoki zvaničnik EU, „otvorilo vrata pakla“ - zaključak je teksta, koji jasno oslikava stav značajnog dela međunarodne zajednice.

To mišljenje, očekivano, deli i brat kosovskog premijera i poslanik u skupštini Daut Haradinaj.

- Svaki pokušaj da se promene granice i razmene teritorije predstavlja korak ka otvaranju mogućih konflikata. Zato verujem da je najbolje rešenje da Srbija prizna Kosovo kao nezavisnu državu - kaže Haradinaj mlađi za „Ekspres“.

Na drugoj strani, Albanci sa juga Srbije ne bi imali ništa protiv. Oni su i dalje privrženi stavovima koje su 1992. izrazili na referendumu organizovanom u Bujanovcu, Preševu i Medveđi. Tada, u vreme raspada bivše Jugoslavije, skoro plebiscitarno su se izjasnili za „političku i kulturnu autonomiju sa pravom prisajedinjenja Kosovu“, ali taj referendum nije prihvaćen.

Enklave bez moći

Predsednik opštine Bujanovac Adnan Salihu kaže da vidi, prema izjavama zvaničnika, da je Beograd i dalje za razmenu teritorija, ali da bi o svemu trebalo dobro razmisliti. - Albanci iz Preševske doline želeli bi da nas konsultuju tokom dijaloga, ali to ne radi ni Priština, ni Beograd. Nijedan političar pojedinačno ne bi trebalo o tome da se izjašnjava, ali mi smo na referendumu pre 26 godina jasno rekli šta mislimo. Nije lako govoriti o tome, jer je vrlo kompleksna tema, koja bi mogla imati i domino efekat u regionu. Važno je da se do konačnog rešenja dođe dogovorom i u miru. Evropske integracije su nam svima cilj, tu ćemo dobiti i ekonomski prosperitet, vladavinu prava, kao i borbu protiv korupcije. Međutim, ni u tom pogledu ne treba žuriti - ističe Salihu za naš list.

Ipak, Evropi se žuri. Vučić i Tači su pod velikim pritiskom da što pre dođu do neke win-win opcije, po mogućstvu, dok traju mandati Federike Mogerini i Johanesa Hana u Evropskoj komisiji, a izbori ih čekaju već sledeće godine. Kakvo je stanje na terenu? U južnom delu Kosova i Metohije Srbi žive u enklavama, koje nemaju teritorijalnu celovitost, a samim tim i realnu političku moć. Tu je šest opština, od ukupno deset, sa većinskim srpskim stanovništvom, ali neke od njih su veštački stvorene kako bi se formirala Zajednica srpskih opština. Međutim, kao što je poznato, ZSO je i dalje u začetku. Sasvim indikativno, nakon poslednje runde dijaloga u Briselu sa Mogerinijevom i Tačijem, prvi put posle pet godina nijednom rečju nije pomenuta ZSO. Možda se od toga odustalo, a možda su digli ruke od takve ZSO.