UVODNIK: Stršljen

UVODNIK: Stršljen


Zašto je Vođa ili jedan od vođa subotnjih popodnevnih protesta i dežurnih biskupa eparhije internetske izabran za lidera? Da li što je vrhunski intelektualac, humanitarni radnik, najbolji srpski glumac ili ga je preporučilo to što je na čelu protesta? Ili to što je popularan i što ga vole mladi, što reklamira čips i ortak je s Mesijem

Ne znaju ljudi koliko umetnika košta sudbina. Napisala je ovu rečenicu književnica Ivana Dimić, dobitnica NIN-ove nagrade 2016, u pesmi koju je posvetila Glumcu Sergeju Trifunoviću. Glumac je danas političar i zvanično. Ne samo da je političar, nego je i predsednik pokreta slobodnih građana, ili Vođa. Svejedno. Sad to što mu piše na Tviter profilu – Okolo dođoh, vođo, potokom topovskom rovu… – ima smisla. Okolo je došao okupljenim građanima, slobodnim po provinijenciji, elitističkim u svojoj strukturi, beskrajno imponujući umišljaju o intelektu gusto rasejanom u krugu dvojke i Titovom Užicu. Došao, uzeo, pobedio… I šta sad?

Sad ništa. Sad će biti glupo pisati i spominjati da je Glumac nekoć bio ortak iz grada raznih likova, da je bio intimus i ženi poznatijoj po svom ratnom imenu Srpska majka… Ako ćemo iskreno, i nevažno je. Važno je, nažalost, kako se građanima slobodnim desio Glumac. Zašto je Vođa, ili jedan od vođa, subotnjih popodnevnih protesta i dežurnih biskupa eparhije internetske izabran za lidera? Da li to što je vrhunski intelektualac, humanitarni radnik, najbolji srpski glumac, ili ga je preporučilo to što je na čelu protesta? Ili to što je popularan i što ga vole mladi, što reklamira čips i ortak je sa Mesijem? Ako je ovo drugo, mogli su da izaberu i Jelenu Karleušu. U zadnje vreme je popularnija, da se ne lažemo, bolja je riba, urbana je, a opet je i narodnjak, sedi u žiriju “Zvezda Granda”, koje imaju milionski auditorijum, a cenimo da se dobro razume u fudbal. I skroz je građanka, u fulu, beogradsko dete, keva i ćale gradski likovi, policajac i novinarka – poštena građanska inteligencija. E, sve je to tačno, reći će neimenovani ali upućeni izvori prestoničkih medija, ali Jelena The Diva nije imala program. Pa nije ni Sergej, ali koji će mu… Glumac je. Improvizovaće.

Da, ali Jelena je mogla da se istakne u terenskom radu. Obišla bi 3.494 naseljena mesta u Srbiji, u svakom bi konstituisala mesni odbor, u svakom bi organizovala tribinu, može i koncert. Nudila bi rešenja za konkretne probleme. Nudila bi… A ko bi nju odbio? Ko bi joj rekao istorijsko ne. Nema tog građanina, manje ili više slobodnog, kadrog za takav čin građanske neposlušnosti i hrabrosti.
Ali umesto ovog dobitnog plana, verujemo “in Divas absentia”, desio se Glumac. Tako je taj građanski pokret u glavi svojih ideologa moralna vertikala srpskog društva, a u stvarnosti čudesni amalgam ostatka crvene buržoazije i njihovih potomaka, koji je u tranzicionim postsocijalističkim previranjima prilikom alokacije društvenih dobara ostao uskraćen za ista, lišen sposobnosti kritičkog razmišljanja, sklon dogmi per se, bez dijaloške kulture, tragao za vođom. I našao ga. Globalni je to fenomen. Još od vremena kada su Amerikanci, a ko bi drugi, počeli da uvode pop-art kulturu u ozbiljnu politiku. Još od Džona Kenedija i Merilin Monro, Niksona, koji je u Beloj kući primio Elvisa, Ronalda Regana, koji je bio glumac, ali drugorazredni, za razliku od Sergeja, pa do Bila Klintona sa sve saksofonom u prajm tajmu i sad neprevaziđenom rijaliti zvezdom u ulozi američkog predsednika. Ali Sergej je ipak previše Sergej da bi podlegao ovom blaziranom pinap trendu. Sve su to mlakonje koje u svojoj osnovi nemaju neophodnu dozu Bukovskog u pojavi, ono hemingvejsko ludilo, prizvuk mošusa, zabranjenog voća, slast i smrtnost poroka, tešku priču koju je teško razumeti jer je nerazumljiva. Ali je mistična, i ako ne kapiraš taj fazon, onda si glup i nisi građanin. Zato se praviš da kapiraš i da si građanin. I zato Glumac, kao pop ikona, a ne Zdravko Čolić npr. Njega j… ijekavica. I ne ume čovek da psuje, što je nedopustivo za jednog slobodnograđanskog intelektualca. I nije dovoljno Crnogorac za krug dvojke. Nije dovoljno autentičan.

Sad nakon svega ostaje pitanje šta će biti sa protestima subotom po podne? Sad kad je Glumac, inače jedan od vođa istih, postao vođa političke stranke. Šta će lideri ostalih opozicionih stranaka u naumu da kidnapuju proteste i političko-ekonomski ih kapitalizuju pomisliti? Da li će Đilas, Jeremić i Obradović kazati sada: Sergej, ti si Bog i nećemo imati drugih bogova osim tebe. Da li će B. Obradović u naletu strasti i bratske ljubavi izustiti: Deder, života ti, razdvoj to more da uniđemo na Andrićev venac, na plećima te noseći, slava ti i milost, na vjek i vjekova! Da li će im to dozvoliti mali bogovi koji čuče u njima. Eh, kao što rekoše: Ne znaju ljudi koliko umetnika košta sudbina!

2 komentara

Dodajte Vaš komentar

+ Ostavite komentar