VASKRS JUŽNOG TOKA… ILI PONOVO NIŠTA

VASKRS JUŽNOG TOKA… ILI PONOVO NIŠTA


Četiri godine nakon stopiranja projekta, Južni tok vaskrsava, s nešto izmenjenom trasom i pod drugim imenom – Turski tok. I kapacitet mu je, doduše, mnogo manji, i iznosi svega četvrtinu onog prvobitno planiranog gasovoda. Iako niko ne očekuje neke smetnje, svi strepe od bugarskog faktora

Priča o snabdevanju Srbije gasom ima i dobru i lošu stranu. Dobra strana je da će gasa biti, bilo preko konekcije sa Severnim tokom, bilo preko Turskog toka, koji će, neminovno je, biti izgrađen. Loša strana je ta što s rezervom treba uzeti 2020. kao godinu u kojoj bi gas iz Rusije preko Turske i Bugarske trebalo da stigne u Srbiju. A to znači da će gas, nakon odlaska u istoriju gasovoda preko Ukrajine, morati da dolazi Severnim tokom preko Nemačke, Češke, Austrije i Mađarske, pa će zbog više tranzitnih taksa i njegova cena biti nešto veća.

Region se, dakle, ponovo nalazi tamo gde je i bio pre četiri godine kada je pod pritiskom Evropske unije, ali i Sjedinjenih Američkih Država, obustavljen projekat Južni tok. Umesto gasovoda koji je trebalo da ima kapacitet od 60 milijardi kubika, gradiće se gasovod koji će moći da prenese četiri puta manje gasa – oko 15 milijardi kubika.

Srpski deo gasovoda bio bi dugačak oko 450 kilometara. Prema pisanju moskovskog “Komersanta”, cevi bi u Srbiju ulazile kod Zaječara, a potom bi pored Batočine, Smedereva i Beograda išle ka Horgošu, gde bi prelazile u Mađarsku.

Izvori „Ekspresa” navode da su već izdvojena i potrebna sredstva za gradnju gasovoda i dodaju da će zvanični Beograd gledati da ga to što manje košta. Ono što je do sada poznato jeste da se u skupštinskoj proceduri nalazi zakon kojim država Srbija daje garancije “Srbijagasu” za kredit od 70 miliona evra, uzetim kod komercijalnih banaka u Srbiji, kojim ova firma namerava da finansira izgradnju gasovoda od granice sa Bugarskom do granice sa Mađarskom i “drugim susednim zemljama”.

Ta sredstva, međutim, sigurno nisu dovoljna za izgradnju celog projekta. Ona bi, prema oceni Vojislava Vuletića, predsednika Udruženja za gas, bila dovoljna eventualno za izgradnju gasovoda od Niša do Dimitrovgrada, čiji bi kapacitet bio oko dve milijarde kubika.
Sagovornici „Ekspresa” koji su bili upućeni u sve dosadašnje „pripremne radove” oko dolaska Turskog toka u Srbiju, međutim, uveravaju da nema nikakvog razloga za brigu, odnosno da su pare obezbeđene, kao i da će sve da bude urađeno tako da ni Evropska unija ne može ništa da prigovori.

Podsetimo, EU je pod pritiskom Amerike naterala Bugarsku da odustane od Južnog toka, uz obrazloženje da izgradnja gasovoda nije u skladu sa tzv. Trećim energetskim paketom, po kojem vlasnik gasa ne može istovremeno da bude i vlasnik gasovoda, te da gasovod istovremeno mora da bude otvoren i za transport gasa nekog drugog proizvođača.
– Problem Južnog toka bio je sa vlasništvom, jer je bio većinski ruski. To sada neće biti slučaj. Ovde će odnos biti makar 50:50. Naći će se modalitet da ne bude njihovo većinsko vlasništvo. Druga stvar oko koje je zapinjalo je to što su EU i SAD tražili da gasovodom ne može da se transportuje gas samo jedne kompanije, u ovom slučaju „Gasproma”, već da može svačiji gas, ko god želi da plati tranzitne takse. U formalnom smislu, mi ćemo ispuniti sve kako treba da bude – navodi naš sagovornik koji je želeo da ostane anoniman.

I direktor “Srbijagasa” Dušan Bajatović najavio je da je srpsko-ruska kompanija “Gastrans”, kako se od početka godine zove nekadašnje preduzeće „Južni tok Srbija”, pokrenula proceduru za izgradnju Turskog toka kroz Srbiju. Energetska zajednica ima rok od 60 dana da se o tome izjasni.
– Srbija se ozbiljno priprema za izgradnju Turskog toka. Sve se radi u skladu sa evropskim pravilima. Obratili smo se srpskoj Agenciji za energetiku za dobijanje postojeće dozvole za gradnju. Prvostepeno smo dobili pozitivan odgovor. Sad je to pred Energetskom zajednicom. Mi imamo te obaveze. Dakle, oni to gledaju negde oko 60 dana i prvi deo tog roka se bliži kraju. Sve pripreme koje mi u Srbiji možemo da vršimo, a koje ne ugrožavaju zakonske procedure, faktički su u toku. Prva cev Turskog toka kroz Crno more svečano je otvorena na turskoj obali. Druga cev koja bi trebalo da dovede gas preko Bugarske, Srbije, Mađarske, do Slovačke ili eventualno Austrije, suštinski je prošla polovinu rute kroz Crno more, na 2.200 metara dubine – objasnio je Bajatović za TV “Prva”.

On je dodao da su “Gasprom” i turska kompanija “Botas” potpisali ugovore i grade 130 kilometara kopnenog dela u Turskoj.
– Bugari grade prvih 40 kilometara, očekujemo da će relativno brzo u toku decembra i oni raspisati tender za dalje radove. Negde oko 15. decembra i mi i Bugarska strana sinhronizovano ćemo raspisati obavezujuće zakupe kapaciteta. To je u stvari uslov da vidite koliko ima zainteresovanih. Prethodna studija je pokazala da ima više nego dovoljno interesenata za 15 milijardi metara kubnih koliko će gasa biti dostavljano kroz tu cev. Po budžetu Srbije za ovu i narednu godinu, može se videti da su obezbeđena sredstava za dokapitalizaciju zajedničke kompanije – rekao je Bajatović.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar