VIŠA MATEMATIKA: Ozbiljno pozicioniranje Srbije na svetskoj investicionoj mapi

VIŠA MATEMATIKA: Ozbiljno pozicioniranje Srbije na svetskoj investicionoj mapi


Tri milijarde evra investicija koje dolaze iz Kine i najavljena ponovna poseta predsednika Si Đinpinga, Srbiju ozbiljno pozicioniraju na svetskoj investicionoj mapi

Nekada… Više se tačno niko i ne može setiti kada je to bilo. Čak ni godine, a kamoli godišnjeg doba, datuma, ali bilo je to pred kraj prve dekade 21. stoleća, tadašnji predsednik Srbije Tadić Boris zajedno sa svojim pulenom i učenikom Jeremić Vukom promovisao je ideju o četiri stuba spoljne politike Srbije. Ti stubovi bili su Amerika, Rusija, Kina i Evropska unija. Sve ostale članice UN izostavljene su nekom tehničkom greškom, verovatno su za sastavljanje spiska sensei Boris i njegov verni učenik angažovali Acu Šapića kao svežeg doktoranda. On čovek u skladu sa naučno-istraživačkom metodologijom potpuno ispravno pristupio problemu. Uzeo globus i krenuo redom. Znači, imamo kontinente. Krećemo redom. Slovo A, Afrika… I ostao je zaglibljen negde u pustinji Namibije. Otuda samo četiri stuba. Inače bi ih tada bilo oko 140. Rusija, Kina, Evropska unija i Amerika. Verovatno se ovog skraćenog spiska setio sam Boris Tadić tada, po sistemu, gde bih voleo da otputujem ali me nešto tamo i ne zovu.

Kuća nekada može da se napravi na stubovima. Spoljna ili bilo kakva druga politika, teško. Ozbiljne se politike grade na principima i interesima. Dva elementa, naizgled u koliziji ako se slože, u svojoj sinergiji daće ono što se može nazvati državotvornom politikom, koliko god to bilo nepopularno. Dakle, nema tu mesta stubovima u insistiranju na nacionalno verskom patosu, bratskoj ljubavi, istorijskoj povezanosti… Samo interes i princip. Crvene linije preko kojih se ne prelazi. Vrlo je prosto zapravo. Svi ti emotivni odnosi prema političkim faktorima korisni su do jedne određene mere. Baš kao i u poslovnom životu, to što sa nekim imate zajedničke prijatelje ili ste iz istog sela ne znači da će zbog toga druga strana biti spremna za ustupke. Zgodno je za započinjanje razgovora i opuštanje atmosfere i malo više od toga. Za posao je potrebno još nešto. Konkretan interes. Ništa stubovi. Gde su naši politički i ekonomski interesi.

Sadašnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić posetio je Kinu. Šta se tamo dešavalo, svi već znamo.

Nivo na kome je primljena srpska delegacija, investicije,  tretman… Sve se to već zna. Ali između redova i reči koje ste pročitali u novinama ili čuli na televiziji nazire se objašnjenje zašto je to tako. Kina je u proteklih nekoliko godina postala vrlo ozbiljan investitor u Srbiji. Pored infrastrukturnih projekata, izgradnje mostova i puteva, kineske kompanije su vlasnici Železare Smederevo, investiraju u fabriku pneumatika u Zrenjaninu vrednu milijardu dolara, kupili su RTB “Bor”… Najavljeno je da će investirati više od tri milijarde evra u Srbiju. Sve to čine i pokazuju da su nam ozbiljan partner, jer imaju interes. Ima ga i Srbija. Nova radna mesta, neke plate koje će primati ljudi koji ih do tada nisu primali. Poreze koje će ubirati država, a koji nisu bili ni na vidiku itd. Pomoć u otvaranju prema novim tehnologijama, ovladavanje četvrtom industrijskom revolucijom, pošto smo prethodne dve prespavali.

Koliko su velike te tri milijarde možda najbolje ilustruje podatak da je ukupan privatizacioni prihod do 2008. godine bio manji od tri milijarde. Sve što smo prodali od 2001. godine, a prodata je skoro cela iole zdrava srpska privreda, raskrčmljeno je za manje novca. Finansijski bilans čitavog tog perioda krunisanog terminalnom fazom neronovske vladavine Borisa Tadića tanji je od jedne posete Kini deceniju i pet/šest godina kasnije.

Nije iznenađenje ni novi poziv kineskom predsedniku da ponovo poseti Srbiju i prihvatanje istog. Ne dolazi tako često u relativno kratkim periodima lider druge najmoćnije države na svetu u posetu nekoj zemlji. Na prste se mogu izbrojati zemlje na toj listi, SAD, Nemačka, Francuska, Engleska, Kanada, Australija, Severna Koreja, Rusija… Kao što možda, baš zbog svega navedenog, neće biti ni iznenađenje ukoliko predsednik SAD poseti Srbiju. Možda Srbija i pored zainteresovanosti sadašnje administracije za Balkan nije bila na agendi kontroverznog predsednika do ovog trenutka. Zemlja koju posećuje predsednik Kine relativno često, zemlja gde njihove kompanije ulažu milijarde, zemlja u koju Nemačka i EU ulažu milijarde, zemlja u koju i firme iz SAD ulažu milijarde, zemlja koja ekonomski jača, koja ima ambicije da se razvija… Takvu zemlju bi Donald Tramp možda i mogao da poseti. Sve je moguće. Osim politike na stubovima.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar