VUČIĆ PROTIV VUČIĆA: Da li će najmoćniji čovek uspeti da napravi „nju dil” sa građanima

VUČIĆ PROTIV VUČIĆA: Da li će najmoćniji čovek uspeti da napravi „nju dil” sa građanima

FOTO TANJUG/ MARKO DJOKOVIC


Da li će najmoćniji čovek uspeti da napravi „nju dil” sa građanima, da vlast deli sa biračima, da gradi pravnu državu i da tako obezbedi sebi mesto u istoriji. Mesto u ravni sa Milošem Obrenovićem

Od političkih praameba iz mlađeg kamenog doba pa do danas, vlast i moć bili su najsnažniji opijati, pa iz tih razloga ništa smrtonosnije na konzumente ovog narkotika ne deluje od političkog poraza. Od tog pogubnog ishoda nisu zaštićeni ni pobednici. To je zapravo predstava kojoj ovih dana uživo prisustvujemo posle upravo završenih predsedničkih izbora u Srbiji.
U Srbiji se dogodila politička revolucija. Svi akteri ostali su bez bez odela, razgolićeni, sve im se vidi. Ko među Srbima to ne primećuje, ne pomažu mu ni najbolji oftalmolozi. Stari politički obrasci obmane i sadističkog prepakivanja građana izgubili su upotrebnu vrednost, mnogi lideri, a bogami i njihove političke partije upravo su se uputili na političko groblje. Kompletan DOS iz dvehiljadite – očevi i njihova deca, čemu posvećujemo naredne stranice vaših novina.
Pobedio je kandidat vladajuće koalicije Aleksandar Vučić. Ubedljivo. Osvojio je više od 55 odsto glasova. Sve skutonoše oko pobednika slave više od njega, raduju se, uglavnom bez zasluga, nekom budućem nameštenju, dok je, sad već predsednik Srbije Aleksandar Vučić u govoru pobednika prvi put u dugoj političkoj praksi govorio odmereno, bez euforije i poslovičnih žaoka prema političkim suparnicima. Uz zahvaljivanja biračima, saradnicima iz SNS, koalicionim partnerima, Vučić je naglasio da će biti predsednik svih građana, a osvrnuo se i na rezultate svojih takmaca.
„Čestitam gospodinu Jankoviću i Maksimoviću… Glasovi za pojedine antisistemske kandidate pokazali su mi da ima ljudi koji su nezadovoljni i da moramo da pokažemo da o njima brinemo, da i ti ljudi koji žive teško a još nisu osetili rezultate reformi, da to osete…”, rekao je Vučić.
I pre izbora s izvesnom sigurnošću znali smo pobednika. Pobedio je Aleksandar Vučić zahvaljujući tome što je njegova vladavina uvela red u državne finansije, pokrenula privredu s mrtve tačke, smanjila nezaposlenost i značajno doprinela smirivanju političkih strasti na Balkanu. I nije u pravu moj uvaženi kolega i prijatelj Zoran Panović, koji kaže da je „Vučić pobedio zahvaljujući tome što ga je podržala zapadna Srbija. Jer, protiv koga se okrene zapadna Srbija, taj sigurno gubi”.
Pre će biti da su, pored pomenutih uspeha Vlade Srbije, na izbore značajno uticale podrške Berlina, Moskve i Vašingtona. O Englezima nećemo ovaj put. Jer, protiv koga se okrenu pomenute prestonice, ne samo u Srbiji nego i u mnogo značajnijim i većim zemljama, vlast se sigurno menja.
Ali, o tome nekom drugom prilikom. Pobednik Vučić dobio je opomenu koju je, sudeći po citiranim rečima, on jasno prepoznao. Glas upozorenja za moguća buduća politička prestrojavanja u Srbiji javio mu se kroz rezultate Saše Jankovića, Belog Preletačevića pa i Vuka Jeremića. Janković je osvojio 16,1 odsto glasova, Beli Preletačević 9,2 a Jeremić 5,7 odsto glasova.
Ništa uzbudljivo niti opominjuće nema u ovim brojkama na prvi pogled, reklo bi se mali špalir gubitnika. Međutim, Vučić sigurno ne razmišlja tako, ne razmišlja ni Srbija. Saša Janković i Beli Preletačević su politički amateri bez ikakvog iskustva u ovim rabotama. Janković je bio zaštitnik građana, državni činovnik, dobro je radio svoj posao. Bez političkog programa, bez ozbiljne logistike, jer verujem da je logistika DS u njegovom slučaju precenjena. Za njega izvan kruga dvojke u političkoj Srbiji pre ovih izbora, niko nije čuo. A osvojio je više od 16 odsto glasova.
O svom uspehu lakonski sažeto kaže: „Proglašavam pobedu pristojnosti Srbije koja nije više ista. Glasovi mi govore o dobrim znacima i optimizmu…” Janković u kampanji nije pričao o protivnicima personalno, jedino što je zamolio Sašu Radulovića da mu nije potrebna njegova podrška. Jankovića je ovaj uspeh krunisao u predsednika opozicije, mada na ovu temu tek predstoje teške priče i verovatno lomovi. Janković je u ovom kratkom političkom iskustvu pokazao da ume da se nosi s delikatnim pričama, preparirao je Šutanovca i mirno sveo račune sa „žutima”. Uostalom, nije isključeno da članstvo DS i drugih stranaka opozicije pređe u Jankovićev tabor, što bi učvrstilo njegovu poziciju vođe. Ali, o tom – potom. Uglavnom Jankovićev blok će zasigurno rasti.
Beli Preletačević je naš politički Lero (onaj koji uveseljava plebs), ali bilo koji protivnik napraviće ozbiljnu grešku ukoliko ga tako površno shvati. Gospodin Luka Maksimović je sinonim ozbiljnog ešelona nezadovoljnika, mladih i obrazovanih ljudi uglavnom bez posla, onih što bi u beogradskom slengu rekli „karijernih blejača s ćoška”. On je simbol suptilne pobune, sarkazma mladog razočaranog sveta koji ne veruje ni u jednu vlast. Beli, dakle, nije naivan politički šarlatan, on je kao rok zvezda u usponu.

Vuka Jeremića posle izbora, gde je osvojio 5,7 odsto glasova, politička javnost obeležila je kao najvećeg luzera. Ne stoje stvari baš tako. Jeremić je u kampanju ušao s velikim ambicijama koje se nisu poklopile sa stvarnošću. Teško je reći da je on izgubio. Jer, posle šest godina vratio se u Srbiju, ovde su ga zaboravili svi oni koji ne čitaju knjige, a to što je bio predsednik Generalne skupštine UN – u Srbiji nikad nije bilo na ceni. U domaćoj političkoj upotrebi ne bi bilo od ozbiljnijeg značaja ni da je bio generalni sekretar UN. Daleko je Ist River, Srbi ne piju tu vodu. Ali, ako Vuk ostane u politici, na sledećim izborima imaće znatno veće šanse.

Janković je u ovom kratkom političkom iskustvu pokazao da ume da se nosi s delikatnim pričama, preparirao je Šutanovca i mirno sveo račune sa „žutima”

Dakle, verujem da je trenutno ključno i sudbinsko pitanje za Srbiju – hoće li predsednik Vučić, najmoćniji čovek u Srbiji, napraviti „nju dil” sa Srbijom, da vlast deli sa biračima, da gradi pravnu državu, jer ko od Srbije napravi pravnu državu – zaslužio je Nobelovu nagradu.
Šta je ovom pobedom dobio Aleksandar Vučić? Dramski pisac i akademik Dušan Kovačević u jednom našem privatnom razgovoru, koji sad zlorabim bez njegove dozvole, kaže: „Ne bih mu bio na mestu ni za šta na svetu”. Važno pitanje za novoizabranog predsednika Srbije i još važećeg premijera Vlade Srbije glasi: Da li mu je do kraja jasno kako žive ljudi koji su za njega glasali, za većinu njih stanje je alarmantno. Jer pre tri dana vlast je saopštila da 25 odsto stanovništva u Srbiji živi u bedi, a dvadeset odsto je veoma blizu te crte.
Opozicija, pa i neki mediji na Zapadu upozoravaju Vučića za autoritarizam, kult vladalaštva, uz napomenu da je njegova Vlada ostvarila određen napredak u razvoju zemlje. Optužuju ga da ne poštuje državne institucije, da mu ministri služe kao posluga a parlament vidi kao poštansko sanduče. Mladi i obrazovani i dalje odlaze masovno u inostranstvo, a u ovoj kampanji korupcija, demokratija i Kosovo su najmanje pominjani pojmovi ne samo u Vučićevoj kampanji nego i opozicionih kandidata… I na kraju, može li nas Vučić ubediti da će novi premijer obavljati samostalno svoju dužnost a da mu on ne lupa čvrge? Njegovi glasači znaju da ni teret reformi nije ravnomerno raspoređen, podneli su ga penzioneri i budžetski abonenti, nisu tajkuni i veleposednici.
Nije se premijer Vučić mnogo osvrtao na prigovore stručne javnosti da njegova ekonomska politika ima ozbiljnih nedostataka, poput onog na koji upozorava ugledni ekonomista Nebojša Katić, koji na stranicama „Politike” pita „da li to Srbija svesno ili nesvesno klizi u kolonijalno ropstvo od prodaje resursa do najavljenih privatizacija velikih sistema?” Zašto dajemo u koncesiju Aerodrom „Nikola Tesla”, jer ne prodajemo samo profitabilnu firmu nego i bezbednosni sistem zemlje.
Poređenja radi, zanimljiva je turska praksa odbrane svog tržišta. „Barila testenine”, čuvena italijanska robna marka, tražila je da uđe na tursko tržište. Turci su rekli, može, ali kompletna proizvodnja mora da ima naše sirovine, našu radnu snagu, našu cenu, a vaša je tehnologija i hed menadžment. To isto važi za žvake „orbit” i mnoge proizvode.
Nekoliko meseci pred smrt Aleksandar Tijanić je govorio o nekim pitanjima vlasti u Srbiji koji pristaju baš ovom trenu. „Sve od čega boluje Srbija leči se s vrha Srbije. Ja ne vidim problem u obimu podrške Vučiću. Samo je pitanje u koje svrhe će upotrebiti visok koeficijent moći. Samo se s takvim koeficijentom moći Srbija izvodi iz nepostojeće ravnoteže i usmerava ka sopstvenom dobru… Srbi tradicionalno više veruju šnicli nego lepim rečima. Vučić mora da obezbedi tri od pet mernih kategorija: posao, pravdu, stabilnost, rast i antikorupcijsku deratizaciju.”
Da li je sve pomenuto predsednik Vučić imao u pameti dok je držao govor pobednika u noći između drugog i trećeg aprila? Da li je možda odlučio da u mandate od pet godina gradi pravnu državu i institucije sistema kako bi izbegli neku buduću Savamalu i slične neprijatnosti, ako se i dogode, da ih rešavaju nadležni a ne predsednik Vlade?
Istoričar Čedomir Antić na naše pitanje šta će Vučić uraditi s toliko moći u svojim rukama, odgovara da predsednik ima idealnu poziciju da do kraja reformiše zemlju. U njegovim rukama su i vlast i moć. On je veoma vispren, ima sjajnu percepciju, potrebno je da izabere prave saradnike, s njima napravi programe i to bi bio ozbiljan napredak. On napominje da se po pravilu demokratski napreci društva češće događaju kad lideri nisu snažni, što kod nas nije slučaj. Inače je skeptičan prema mogućoj promeni Vučićeve vlasti.

Pametan vladalac ne ruši mostove i stepenice iza sebe, one stepenice kojima se popeo na vlast. Jer valja sići nazad. U Srbiji, nažalost, malo je vladara u miru napustilo vlast. Jedino je Tito otišao uz najveće počasti

– Plebs ne zanima demokratija, običan svet voli i poštuje čvrstu ruku, intelektualna elita traži demokratiju kako bi ograničila samovolju političara. Tako je to od stare Grčke do danas. Uostalom, u svetu je trend snažnih vladara, od Trampa u SAD, Putina u Rusiji, pa u Britaniji, Mađarskoj, Poljskoj… nismo izuzetak. Mi imamo danas bolji život nego u Borisovo vreme, plašim se da li Vučić ima „nekakvu misao” o čemu je govorio knez Mihajlo. Kad državnik definiše tu misao, on se povuče – kaže Antić.

04 20160518_Milorad Dodik_06_FOTO_Borislav ZDRINJAPredsednik Republike Srpske Milorad Dodik na opaske da Vučić vodi Srbiju „čvrstom i nedemokratskom rukom” kaže da bez snažnog lidera nema ni pravog napretka zemlje. Profesor s Fakulteta političkih nauka Ivo Visković ne vidi isključiv problem u autoritarnosti lidera. – Postoje diktatori raznih kategorija i profila. Tito je bio diktator, ali davao je narodu, država je s njim mnogo napredovala, dok je s Halesalasijem Etiopija upropašćena do kraja. A da li će se predsednik Vučić opredeliti za unapređenje pravne države, to zaista ne znam. On je razumna ličnost, poseduje izuzetnu racionalnost, ali samo njemu bliski ljudi mogu da procene šta bi on mogao da uradi s toliko moći u rukama… Ali, srećna je okolnost što mi idemo ka EU, pa se demokratizacija podrazumeva – kaže profesor Visković.
Miodrag Zec, profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu, deli mišljenje s profesorom Viskovićem. – Samo Vučićevi najbliži saradnici mogu slutiti šta će on da uradi i kako će upotrebiti veliku političku i stvarnu moć. Na ta pitanja mogu odgovoriti psiholozi, iskusni političari… Može on da napravi zaokret u politici, kao što je to jednom već učinio, ali to najbolje zna njegova priroda – kaže profesor Zec.
On podseća na to da se Vučić u javnosti predstavio kao vođa koji sve najbolje zna. Nema sumnje da je on vispren i pragmatičan. Pametan vladalac ne ruši mostove i stepenice iza sebe, one stepenice kojima se popeo na vlast. Jer valja sići nazad. U Srbiji, nažalost, malo je vladara u miru napustilo vlast. Jedino je Tito otišao uz najveće počasti.
– Pitanje ili institucije ili vođa vezano je sa suštinskim poimanjem vlasti i države: da li su Srbi podanici ili građani? Na nama je da izaberemo – završava profesor Zec.
Politički analitičar Branko Radun ima bitno drugačiji stav na zadatu temu. Kaže da institucije i pravnu državu ne gradi jedan čovek niti Vlada Srbije, nego cela politička klasa. Naravno, najveća je odgovornost na onom ko ima najveću vlast. Ali značajnije pitanje od ovog institucionalnog je pitanje nacionalne bezbednosti ne samo Srba u Srbiji nego i Srba u regionu.
– Izgradnja institucija jeste važno pitanje, ali ono, kao i pitanje ekonomskog razvoja, malo koga pogađa unutar političke klase. Ali ono što u Srbiji zovemo elitom u Evropi vide kao najgoru pojavu bez minimuma sposobnosti i patriotizma – kaže Radun.
Sagovornici „Ekspresa” na temu – hoće li predsednik Srbije Aleksandar Vučić napraviti veliki dil sa Srbijom, graditi od nje pravnu državu i uz pomoć institucija sistema u zemlju uvesti vladavinu prava i obezbediti joj brži i zdraviji napredak, učiniti Srbiju društvom gde će pred zakonom biti svi jednaki – nisu optimisti. Mada, kažu da bi Vučić mogao učiniti još jedan značajan politički zaokret.

VREME ĆE ODREDITI POZICIJU OPOZICIJE

Da li je Saša Janković već izabrani šef opozicije? Mnogi politički poslenici, sutradan posle predsedničkih izbora, žurno su Jankovića proglasili za predsednika opozicije. U njihovoj logici je zakovana premisa – ako smo dobili predsednika države i vladajuće koalicije, podrazumeva se da imam i predsednika opozicije?!
Profesor Ivo Visković smatra da je to nije pametna opservacija. Ako opoziciji smeta snažan i autoritaran šef države, zašto Jankovića praviti predsednikom opozicije. Ne treba to ni Jankoviću. Bilo bi dobro da se u Srbiji napravi snažan opozicioni blok, koji bi u zemlji napravio političku ravnotežu. Ta vrsta političkih sučeljavanja i borbe i vlast i opoziciju čini efikasnijom i normalnijom, smatra Visković.
Branko Radun kaže da je opozicija u Srbiji politički heterogena, teško je očekivati da zajedno idu Janković, Šešelj, Jeremić i Beli. Šešelj Jankovića proglašava ubicom a Jeremića proziva kako mu je veliki greh što je Pozderčev unuk. Valja očekivati grupisanje opozicije, a desiće se i prirodno objedinjavanje biračkog tela, smatra Radun.

ZA BEOGRAD, ZA BEOGRAD…

Ko iole poznaje prirodu političkog ega Aleksandra Vučića, zasigurno zna da ovih dana iz njegove opservacije ne izmiče pitanje lokalnih izbora u Beogradu, koji redovno dolaze 2018.
Na predsedničkim izborima Vučić je izgubio u urbanim beogradskim opštinama Starom gradu, Savskom vencu i Vračaru. U drugim opštinama koje gravitiraju predgrađu Vučić je pobedio, što za njega nije loš rezultat. Međutim, u lokalnim izborima važi druga logika i politike i birača. Dominantno je pitanje kako mi to živimo? Sve ostalo je sporedno.
Kamen oko vrata vladajućoj koaliciji u Beogradu biće Savamala i Siniša Mali, uz još neke gradske barjaktare. Opozicioni blok u Beogradu sigurno će rasti, jer Saša Janković najavljuje da će praviti ili stranku ili pokret…
Dobar razlog da predsednik Vučić napravi novi radikalni zaokret!

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar