ZASTAVE NAŠIH OČEVA: Savezništvo Srbije i Francuske u Prvom svetskom ratu zasenila je jedna zastava

Savezništvo Srbije i Francuske u Prvom svetskom ratu i milionske žrtve oba naroda zasenila je jedna zastava. Samoproglašene države Kosovo, stvorene 90 godina kasnije

Podizanjem zastave Kosova u Notr Damu, uoči komemoracije povodom 100 godina od Dana primirja u Prvom svetskom ratu, ovde se podiglo mnogo prašine. Dačić je to nazvao "velikim skandalom zato što ne postoji vojna parada na kojoj učestvuju i poraženi". Za to nadležni nisu saznali, izgleda, ni od jedne obaveštajne službe, diplomata, atašea, pa čak ni od naših turista u Francuskoj, već ih je "skandal" pogodio tek kad je kosovski ambasador u Parizu fotografiju objavio na društvenim mrežama.

Francuski ambasador u Srbiji Frederik Mondolini objasnio je da je domaćin skupa, predsednik Makron "odlučio da pozove predsednike svih zemalja čiji su preci učestvovali na neki način u ratu, pobednike, pobeđene, pa čak i zemlje koje nisu postojale":

- Imamo Kosovo, ali imamo Uzbekistan, Kirgistan, Irsku, Australiju, sve to nisu bile nezavisne zemlje 1918. godine, ali su izgubile svoju decu u Prvom svetskom ratu. Otud kosovska zastava i polemika ovde, koju sasvim razumem iz beogradskog ugla.

Raspravu je po običaju prekinuo predsednik Vučić poručujući da iako mu nije prijatno, ipak ide u Pariz.

- Morate da razumete da je Francuska priznala Kosovo pre deset godina. Kako je to odjednom postalo tema? Tako je i u Beču, Londonu, Berlinu, Rimu... Nikud da ne idem? Treba li sebe da izolujem? - upitao je Vučić.

Bilo kako bilo, predsednik Srbije svakako treba da bude u Parizu, ne samo zbog potencijalnog finaliziranja kosovskog problema sa svetskim liderima, već i zbog tradicionalnog prijateljstva dve zemlje. Podsetimo, tokom Prvog svetskog rata Francuska je pomagala Srbiju u naoružanju, a kasnije je organizovala i prebacivanje srpske vojske sa jadranske obale na ostrvo Krf. Bila je i jedna od glavnih organizatora Solunskog fronta, a na čelu ujedinjene oslobodilačke vojske nalazio se francuski general Franše d'Epere. Beograd je drugi od pet gradova van Francuske koji nosi Orden Legije časti, a njega je Beogradu lično dodelio general D'Epere 30. januara 1921. Savezništvo je ovekovečeno i Spomenikom zahvalnosti Francuskoj na Kalemegdanu 1930.

Nakon poraza i povlačenja srpske vojske u jesen 1915, austrougarske jedinice su okupirale severni deo Kosova, a bugarske južne gradove - Prizren, Prištinu, Kačanik, Uroševac, Gnjilane. Posle proboja Solunskog fronta 1918, KiM su u oktobru zauzele jedinice srpske armije, i to područje ubrzo ulazi u sastav Kraljevine SHS. I posle rata Francuska je tesno sarađivala sa Jugoslavijom, koja je u to vreme bila deo Male Antante.

U prestižnom delu Pariza, na obodu Bulonjske šume, na Trgu Kolumbija, nalazi se skver koji nosi ime kralja Aleksandra, a podignut je i spomenik kraljevima Petru Osloboditelju i Aleksandru Karađorđeviću Ujedinitelju. Na postamentu, sa leve strane piše: "Srbije više nema, ali Vojska je spasena; mi smo spremni da dođemo i nastavimo borbu na tlu Francuske", što je citat iz telegrama princa-regenta Aleksandra predsedniku Poenkareu, decembra 1915. Sa zadnje strane nalazi se bronzani reljefni portret kralja Petra (iz mlađih dana) sa citatom: „Meni je čast što sam vojničku karijeru počeo pod zastavom Francuske". Naime, kralj Petar je bio poručnik francuske vojske i pripadnik čuvene Legije stranaca, u kojoj se borio protiv Nemaca tokom francusko-pruskog rata 1870. godine. U njemu je bio povređen i zarobljen, ali je pobegao iz zarobljeništva i vratio se Francuzima tako što je preplivao Loaru kod Orleana. Za taj podvig odlikovan je Ordenom Legije časti.

S desne strane postamenta piše: "Čuvajte Jugoslaviju, čuvajte francusko-jugoslovensko prijateljstvo", poslednje reči kralja Aleksandra nakon atentata u Marselju 1934. u kome je nastradao i francuski ministar spoljnih poslova Luj Bartu. Osim velelepne građevine u kojoj je u Parizu smeštena rezidencija srpskog ambasadora, u francuskoj prestonici jedna avenija nosi ime Kralja Petra I, a na čuvena Marsova polja u blizini Ajfelove kule izlazi Beogradska ulica...

Poštovanje prema srpskim vojnicima koji su se tokom Prvog svetskog rata lečili u Francuskoj, Francuzi su iskazali time što su sve umrle sahranili zajedno na vojničkom groblju u predgrađu Tije. Među 757 kamenih krstova, sa imenima i činovima svakog srpskog vojnika, nalazi se i piramida s polumesecom. Na lični zahtev, ovde je sahranjen Esad-paša, zapovednik Albanije u Prvom svetskom ratu i veliki prijatelj Srba, takođe ubijen u atentatu u Parizu.