ZAŠTO SU MANJE VOLELI NAS

ZAŠTO SU MANJE VOLELI NAS


Kakvom se grubom istorijskom greškom moglo desiti da favoriti ruskog KGB u SFRJ budu niko drugi do Hrvati, i to oni koji su se po pravilu isticali antisrpskim stavovima

Koliko se Srba kune u Rusiju? Mnogima je toplo oko srca kada se spomene ime Majčice Rusije. Zaklinjanja u vernost, pravoslavnu bliskost, naša moćna zaštitnica… Više vera nego razum, više strast nego interes. Mali Rusi. Nekako nam taj nadimak najviše prija.

Sentimentalna povest naših odnosa, vekovima zidana, zasniva se na jakom iracionalnom osećanju, pothranjenom iluzijama o zajedničkom poreklu i sudbini, a prisutna je i konstanta u političkim odnosima. Otuda možda i objašnjenje da je ruski predsednik Vladimir Putin, uvek u vrhu popularnosti po svim istraživanjima javnog mnjenja uz Srpsku pravoslavnu crkvu i Vojsku, tradicionalno uporište hardlajnera. Ne može se ovaj odnos svesti na jednačinu “nas i Rusa jednako trista miliona”, kao ni realpolitički koncept u kome ne postoje večiti prijatelji ni večiti neprijatelji. Logično je da emotivni odnosi imaju amplitude, kao što je logično da im takav, emotivni sadržaj uglavnom mi i dajemo dok im druga strana pridaje više realpolitički značaj. Kako smo baveći se politikom došli u situaciju nesrećne pubertetske zaljubljenosti i samim tim neuzvraćene ljubavi, delom smo sami krivi, a delom nas istorijski momentum gurao u zagrljaj.

Kratak osvrt na odnose u zadnjih sedam decenija svedoči o turbulentnim događajima u odnosima SFRJ, SRJ, a potom Srbije i SSSR, odnosno Ruske Federacije. Rezolucija Informbiroa i kriza koja je trajala decenijama nakon istorijskog “njet” pa sve do blagog otopljenja i partija bilijara sa Nikitom Sergejevičem Hruščovom, definisala je i policijski sterilno rečeno, obaveštajni nastup prema Jugoslaviji. On bi se u nekoliko reči mogao bliže odrediti kao živ i interaktivan pristup, možda mnogo življi nego pristup prema ostalim zemljama soc-lagera. Ali ono što je specifično jeste da se u tim svojim nastojanjima ruski obaveštajci nisu previše oslanjali na svoje pandane na Balkanu već na proverene hrvatske kadrove. Blasfemična tvrdnja, ali na žalost zagriženih rusofila istinita. Moćni KGB se decenijama oslanja na hrvatske komuniste pa čak i u drugoj polovini osamdesetih i početkom devedesetih godina prošlog veka. Ilustrovaćemo to kroz dva kratka primera. Komunističkog rukovodioca i Titovog intimusa Ivana Krajačića, zvanog Stevo, i potonjeg tehnokratu, biznismena i prvog predsednika Vlade Hrvatske Franje Gregurića.

O drugu Stevi bilo je mnogo priča, mnogo legendi koje su nadilazile zadate okvire socijalističke stvarnosti. I sve su uglavnom bile istinite. Najpoznatija legenda o Stevi Krajačiću, i navodno izvor njegove moći, osnova njegova uticaja na Tita, priča je o tome kako Ivan – Stevo Krajačić nije hteo da izvrši Staljinovo naređenje i 1948. ubije Tita. Kako se to tačno desilo niko ne zna, ali svi znaju da se desilo. Romanirana verzija ovog događaja izneta je u knjizi Stjepana Đurekovića, čoveka koji će nakon bekstva iz SFRJ postati žrtva u spektakularnom obračunu SDB sa ekonomskim disidentizmom.

“Kada je uskoro Krajačić, u sekundu točan kao i uvijek, priveden Titu, srdačno su se rukovali”, piše Đureković u knjizi “Ja, Josip Broz Tito”. “Pri tome, gost se trudio da svom vođi i ovom prilikom uputi onaj karakteristični smiješak kojim se potvrđuje potpuna pokornost i odanost. No, zbog nečega, ovog puta mu nekako nije uspijevalo da napravi takav smiješak, pa ga to još vise uznemiri. Uslijed toga, Tito odmah uoči, kao i ono neki dan Bakarić, da tog Krajačića nešto jako muči. Ipak, ustručavao se da ga odmah direktno o tome zapita kako ne bi povrijedio svog suradnika, a i tako je bio siguran da će mu ovaj sve ispričati.

Očito, Krajačić je zbog nečega oklijevao ispričati o cilju svog dolaska, pa se čak više nego ranije upuštao u razne dogodovštine iz rata u kojima je Tita slavio kao najmudrijeg i najhrabrijeg vojskovođu svih vremena.

Opširniji tekst o ruskim špijunima u Jugoslaviji možete pročitati u najnovijem broju Ekspresa, koji se od petka nalazi u prodaji

NE PROPUSTITE:

KAKO JE TITO LIKVIDIRAO GENERALE, RUSKE ŠPIJUNE

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar