NEBOJŠA JEVRIĆ: Kako su mi zarasle cipele

NEBOJŠA JEVRIĆ: Kako su mi zarasle cipele


Zavezali smo Saletu kanap, namčicu oko pitona, a drugi kraj Vladi Grku oko palca. A onda smo Vladi, koji je spavao na drugom krevetu, zapalili „bicikl”. Papirić između prstiju na nozi, stari vojnički štos. Kad je Vlada počeo da vozi i cima karinu Saletu, začuo se urlik zbog kojeg su komšije pozvale miliciju. Mislili su da je neko zaklan

1.
Otac mi je kao brucošu slao dovoljno novca za život u gradu. Slali su i stričevi. Slao je i deda. Mogao sam da iznajmim stan. Čim bi stigla lova, ja sam odlazio u „Rupu”.
„Rupa” je bila najbliža kafana Filozofskom. I nisam izlazio dok je trajalo para. Već posle prvog meseca otkrio sam da u Beogradu ima dovoljno štekara gde se može spavati i piti i bez para.
Kad bismo zasrali jednu gajbu, selili smo se dalje. Bilo je vreme blagostanja, ali mi o tome ništa nismo znali. Tito još nije umro. Ofarbali su mu kosu. Šminkali su ga da mu sakriju pege. Jedino smo mi gajili ljubičicu od osamdeset leta.
Rešavali smo krupno filozofsko pitanje koje je postavio pokojni (većina mojih junaka je pokojna) Mirko Rajčić:
„Gde smo, ko smo, u koju kafanu idemo, i ko će sve to da plati?”
Sala u „Rupi” bila je u podrumu, a šank na spratu. Kelneri Ika i Dragica su retko svraćali. Kad bi nestalo love, slali smo nekog u šanu u samoposlugu preko puta. Onda smo pili na kvarno ispod stola. Dok ne bi neko poludeo i počeo da lomi. Prvak u lomljenju flaša bio je moj brat od tetke Krkalo. On je davao fajront tako što bi pokupio sve flaše sa stola, zamotao ih u stolnjak i olupao o pod.
Bio je ilegalac u Studentskom domu „Patris Lumumba” kod Nova Ciganina. I to je bio jedan od štekova gde se moglo prenoćiti. Novo Ciganin je imao iste cipele kao i ja. A ja to nisam znao. Što je dovelo do velike zabune.
Edo Višo, musliman iz Trebinja, koji se devojkama predstavljao kao Eduard Višo, Francuz, potomak Napoleonovih vojnika i moj dobar saradnik, maznuo je iz neke klase na likovnoj akademiji skalpel. Došao je u „Rupu” i posle treće flaše vina skalpelom isekao Krkalu rol dzemper i od njega napravio džemper na raskopčavanje. Svi smo se smejali, a Edo se sagnuo i presekao mi cipelu poviše prstiju da mi se ne znoje noge. (Edo je, kad je rat počeo, otišao u Kanadu i postao jedan od omiljenih protestantskih propovednika.)
Te noći sam prespavao kod rođaka Veska Jankovića i ujutru obuo njegove patike.
Vesko je bio genije. Znao je da će se svojih patika teško dočepati. Otišao je kod obućara koji je stavio zakrpu i uštepo cipelu. Uredno sam nosio uštepane cipele nedelju dana.
Onda je jednog dana neko primetio da mi cipele više nisu zakrpljene. Da su zarasle.
Tri dana smo pričali o čudu kako su meni zarasle cipele. Trećeg dana pojavio se besan Novo Ciganin u mojim cipelama. Izvršili smo zamenu tu, na licu mesta, a Novo je još morao da plati kaznu od litra vina.
Pošto sam prenoćio kod njega, ja sam obuo njegove cipele. Od tada sam bio čovek kojem su zarasle cipele. Zarastanje cipela bili smo podigli na metafizički nivo.
Krenuo sam na Filozofski i nosio sam flašu vina u džepu. Ispred Američkog kulturnog centra dobio sam želju da razbijem glavu skotu koji se keserio iza stakla.
Zafrljačio sam flašu i polomio staklo.
Utrčao sam na Filozofski, a čuvari su krenuli za mnom. Popeo sam se u potkrovlje i prešao u staru zgradu Filozofskog. A onda se sjurio kroz Dekanat preko Studentskog parka i utrčao u prvi ulaz. Dalje me nisu gonili. To mi je bio razlog da sve ređe svraćem na fakultet, a sve češće u „Rupu.”
Zbog toga sam promenio fakultet.
(Upisao sam se na Slobodni univerzitet, koji je predavanja organizovao po podrumima u Koče Kapetana 47, u Knez Miletinoj kod druga Oluje, kod Miće Doktora. Ali o tome u nekoj od narednih priča. Ja sam izabrao književnost kod Ilije Moljkovića, Crvenog Kmera.)

Tri dana smo pričali o čudu kako su meni zarasle cipele. Trećeg dana pojavio se besan Novo Ciganin u mojim cipelama. Izvršili smo zamenu tu, na licu mesta, a Novo je još morao da plati kaznu od litra vina

U „Rupi” su, osim nas, sedeli i matori ibeovci.
To smo saznali zamalo prekasno.
Omiljena psovka mi je bila – jebo te Tito.
Bila je to prilično opasna psovka, koja je koštala mesec dana zatvora. Ako imaš sreće. U Bosni, koju smo zvali tamni vilajet, za to si mogao da fasuješ i krivičnu prijavu, što će reći preko godine.
Kad god bih psovao Tita, matori ibeovci bi poslali piće.
Ali tog dana sam bio dobro žedan pa sam proširio repertoar.
„Mamu li vam jebem komunističku!”
Otkud sam znao da ima komunista koji mrze Tita.
Pijani ibeovac, invalid bez jedne noge, izvukao je pištolj i repertirao ga.
„Sad ću da te ubijem, mamu ti klošarsku! Ja sam bez noge na Sutjesci ostao. Ja sam kao bogalj u zatvoru ležao.”
Ma, nisam ja mislio na prave komuniste.
Ipak se na kraju srećno završilo. Ali da psujemo vlast kad se napijemo nikad nismo prestali, a to je moralo da se plati.
2.
Gajba Šola Boksera, Šola Pećanca bio je jedan od mojih omiljenih štekova. Šole je imao 140 kazni za nasilničko ponašanje.
„Ovde Pontije Pilat, prokurator Judeje, čovek koji je ubio Isusa, izvolite!” Tako se javljao na telefon. Šole je imao dobru dušu pa su ga zvali Šole Dušmanin. Poslednji put ga je prebio Dada Cerović, stari mafijaš koji je imao dugu sedu kosu. I dugu sedu bradu. Šole ga je pomešao s Draganom Lubardom, koji mu se nešto bio zamerio. I povukao ga pred zoru za bradu na Štajgi.
Šole nikada nije bio bokser, ali su ga toliko puta tukli da je imao bokserski nos i izbubano lice puno ožiljaka.
Stanovao je u prizemlju zgrade na Dorćolu.
Jednom su komšije pozvale vatrogasce. Šole je zaspao s cigaretom i zapalio stan. Iskočio je kroz prozor od kupatila i u pidžami seo na klupicu ispred vrata.
Kad su vatrogasci došli i počeli da gase, nokautirao je šefa vatrogasne ekipe.
Kod sudije je imao samo jedno obrazloženje.
„Upropaštavali su mi nameštaj!”
Kad bismo kod njega zaglavili, nismo izlazili deset dana.
Sale je kresao Minju i zaspao na leđima. Minja je bila debela službenica banke koja je imala čekove. Kresali su je mnogi pisci u mladosti.
„Šta hoćete, mene je i Bećković trpao!”, hvalila se.
Umorni i pijani, zaspali su tu u sobi.
Sale je bio njen žigolo. I ponosio se time. On je naručivao pića, a Minja je potpisivala čekove.
Šoletova gajba je imala samo jednu sobu. Zaspali su goli. A to je bila greška.
Zavezali smo Saletu kanap, namčicu oko pitona, a drugi kraj Vladi Grku oko palca.
A onda smo Vladi, koji je spavao na drugom krevetu, zapalili „bicikl”. Papirić između prstiju na nozi, stari vojnički štos.
Kad je Vlada počeo da vozi i cima karinu Saletu, začuo se urlik zbog kojeg su komšije pozvale miliciju. Mislili su da je neko zaklan.
Milicioneri su došli, pokupili izjave i naredili nam da budemo tiši.
„A ti, Šoleviću, hoćeš opet u zatvor?”
„Ja sam Pontije Pilat, prokurator Judeje, vodite me. Ja sam ubio Isusa.”

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar