SLUČAJ ALAN TJURING: Matematičar kome je internet peticija vratila čast

Alan Tjuring se smatra jednim od vesnika savremene tehnologije, budući da je još u osvit Drugog svetskog rata radio na mančesterskom Mark Jedan kompjuteru, i konstruisao prvi test na svetu na osnovu koga se procenjuje kapacitet veštačke inteligencije.

Kako se ratni vihor razbuktao, Tjuring je odlučio da da svoj doprinos borbi protiv
nacističkog okupatora, i započeo saradnju sa britanskom vojskom, kako bi postao jedan od
najznačajnijih i nezamenjivih kritografa, tj. razbijača nacističkih tajnih poruka i šifara. On je
uspeo da dekodira čuvenu Enigmu, mašinu koja je sejala smrt kroz šifrovane radio-telefonske
poruke, i na osnovu njih predvidi mesto i vreme nacističkih udara, i tako spase više hiljada
nevinih života.

Ipak, Tjuringov život prati velika tragedija, koja se graniči sa skandalom. On nikada nije
dobio slavu, pa ni zahvalnost za svoja dostignuća, tokom života. U britanskom društvu onoga
vremena smatralo se neoprostivim, defektnim, pa i zločinom, biti homoseksualac, a Tjuring je
bio upravo te seksualne orijentacije. Jedan od njegovih ljubavnika bio Arnold Marej, a njihova
nedozvoljena veza je isplivala na svetlo dana. Zbog toga, poput čuvenog pisca Oskara Vajlda,
koji je bio osuđen na prinudni rad i robiju, Tjuringa je čekalo mučno suđenje za „gnusna dela i
nedolično ponašanje“ 1952. godine. Uzevši u obzir njegova veliko dostignuća, ipak nije odmah
oteran u zatvor, već mu je „velikodušno“ ponuđen izbor – ili će se podvrći „hemijskoj
kastraciji“, injekcijama estrogena, ili će se spakovati i provesti ostatak života iza rešetaka.

Tjuring je izabrao estrogensku terapiju, nadajući se da će ipak moći da nastavi sa svojim
naučnim radom, ali to se pokazalo nemogućim. Hemikalije, koje je morao unositi u ogromnim
količinama u organizam, pokazale su se pogubnim po njegovu produktivnost i inspiraciju. Kao i
njegovo zdravlje. Napustio je nauku, za sva vremena, a samo dve godine kasnije, 1954. pojeo je
jabuku napunjenu cijanidom i zauvek napustio ovaj svet. Smatra se da je namerno odabrao
otrovnu jabuku kao instrument svog samoubistva, pošto je Snežana i sedam paruljaka, bila priča
koja mu je veoma prirasla za srce. Interesantno je da čuvena kompanija Epl (Apple), svoj logo
odabrala kao simboličnu počast Tjuringu, sa sve „otrovnim zalogajem“, koji ga je odveo u smrt.

I tu bi bio kraj tužnoj priči o sudbini ovog velikog matematičara i kriptoanalitičara, da se
2013. godine nije dogodilo čudo.

Podstaknuta internet peticijom, koju je pokrenuo Vilijem Džouns još 2011. godine, kao i pod ogromnim pritiskom hiljade Britanaca koji su želeli da odaju počast palom naučniku i isprave nepravdu, kraljica Elizabeta Druga, pomilovala je Tjuringa, i dodelivši mu posthumni oprost od osude za „gnusna dela i nedolično ponašanje“, vratila čast jednom od najvećih matematičkih umova dvadesetog veka. Ipak, potpuno pomilovanje za Tjuringa stiglo je tek godinu dana kasnije, 2014. godine, kada je javno i razglašena kraljičina odluka. Ovaj čin je Tjuringa načinio tek četvrtom osobom koja je dobila kraljevsko pomilovanje Ujedinnjenih kraljevstva još od 1945. godine.

Zanimljivo je da iste godine, kada je i javno prenesena kraljičin oprost Tjuringu, pojavio i
čuveni film inspirisan Tjuringovom životnom pričom i delom, po imenu „Igra kodova“ (The
Imitation Game), a ulogu nesrećnog naučnika igrao je popularni glumac Benedikt Kamberbač
(Benedict Cumberbatch), poznat još po čuvenim ulogama Šerloka Holmsa i Doktora Strejndža.