HINA: Banjaluka blokira povezivanje gasovoda BiH i Hrvatske, otvara prostor Srbiji

HINA: Banjaluka blokira povezivanje gasovoda BiH i Hrvatske, otvara prostor Srbiji


Vlada Republike Srpske nije dala saglasnost za projekat povezivanja Bosne i Hercegovine s gasnom mrežom u Hrvatskoj, potvrđeno je danas agenciji Hina iz izvora entitetske vlade u Banjaluci.

Kako navodi Hina cilj tog projekta bio je da osigura diverzifikaciju izvora snabdevanja kako bi se smanjila zavisnost od jedinog postojećeg gasovoda koji dolazi iz Srbije i služi isključivo za distribuciju gasa od ruskih dobavljača.

Ministarstvo energetike, rudarstva i industrije RS potvrdilo je za Hinu da je Vlada RS u februaru razmatrala prednacrt sporazuma BiH i Hrvatske o izgradnji gasovoda Južna interkonekcija, zaključila da on “nije prioritet za RS” i odbacila ga pozivajući se na ocenu da je protivzakonito da u takvom projektu učestvuju ministarstva u BiH na državnom nivou.Gasovod Južna interkonekcija trebalo je da obezbedi povezivanje gasne mreže BiH s onom u Hrvatskoj, kao krak budućeg magistralnog Jonsko-jadranskog gasovoda (IAP) i da otvori bosanskohercegovačkom tržištu gasa pristup izvorima poput LNG terminala na Krku, navodi Hina.

Kao izvodjači projekta pojavili su se hrvatski Plinacro i bosanskohercegovački BH-Gas, a snažno ga je podržala Energetska zajednica (EC) koju čini 11 država EU i pet država-potencijalnih članica Unije, dok je Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) pokazala spremnost da finansira njegovo sprovodjenje.

Hrvatska strana u sve je trebalo da investira 13,5 miliona ;evra u varijanti s budućim gasovodom IAP, odnosno 48 miliona evra bez gasovoda IAP za 75 kilometara magistralnog gasovoda.

Bosanskohercegovački partner investirao bi 100 miliona ;evra za 162 kilometara gasovoda, odnosno 114 kilometara glavne trase i krak za Mostar u dužini od 48 kilometara.

Direktor BH-Gasa Jasmin Salkić ranije je kazao da je taj projekt značajan za BiH, ali je podjednako značajan za Hrvatsku zbog njenog povezivanja s državama regiona.

“Sprovođenjem ovog projekta tržište prirodnog gasa u ;Federaciji BiH odnosno u BiH će se preko Hrvatske integrisati s evropskim gasnim transportnim mrežama, a Hrvatska će pored svih benefita koje donosi gasifikacija područja uz deonicu u Hrvatskoj postati i tranzitna zemlja”, kazao je Salkić. Hina navodi da je plan bio da radovi počnu 2020. i da novi gasovod bude u funkciji do 2023. godine, ali je sve sada zaustavljeno blokadom koju je nametnula RS.

Za Vladu RS je neprihvatljivo da u ime BiH u sprovodjenju projekta učestvuje Ministarstvo saobraćaja i komunikacija BiH i Ministarstvo spoljne trgovine i ekonomskih odnosa, navodi Hina i dodaje da je tumačenje Banjaluke da je to posao za vlade dva entiteta koje bi trebalo da ga rade preko posebne korporacije.

Federacija BiH i RS trenutno imaju potpuno odvojene energetske strategije.

Uz povezivanje s gasnom mrežom Hrvatske na južnom pravcu, u Federaciji BiH su strategijom definisali i potrebu povezivanja na mrežu Hrvatske na pravcu Zenica-Bosanski Brod-Slavonski Brod, ali su vlasti u RS to ranije onemogućile insistirajući na proširenju kapaciteta za snabdevanje plinom iz pravca Srbije koja je u celini oslonjena na ruski Gazprom.

Direktor Srbijagasa Dušan Bajatović u ponedjeljak je u Banjaluci s Milomirom Draganićem, direktorom Gas-prometa iz Istočnog Sarajeva, potpisao ugovor po kojem Srbijagas preuzima 39 odsto vlasničkog udela nad firmom koja upravlja gasnom mrežom u RS.

“Srbijagas preko Gas-prometa ulazi legalno na tržište Bosne i Hercegovine. To više nije strana kompanija, nego jedan od najvećih vlasnika domaće kompanije”, kazao je Draganić.

Dodik je u januaru, nakon što se u Beogradu sastao s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, kazao da je za RS prioritet gradnja novog gasovoda koji bi bio deo projekta Turski tok i distribuirao bi ruski gas iz pravca Srbije do Bosanskog Novog, navodi Hina.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar