POČELA KOMEMORACIJA U SREBRENICI

POČELA KOMEMORACIJA U SREBRENICI

photo: Pixabay


U Memorijalnom centru u Potočarima počela komemoracija Bošnjacima nastradalim tokom ofanzive srpskih snaga na Srebrenicu u julu 1995. Srbija nema delegaciju.

U Potočarima su se okupili predstavnici vlasti i građana, koji tu svake godine dolaze iz svih krajeva, a u Federaciji BiH je proglašen Dan žalosti.

Niko od zvaničnika Srbije ove godine ne prisustvuje komemoraciji, nakon što je na današnji dan 2015. kamenovan predsednik Aleksandar Vučić, koji je tada kao premijer došao da oda počast žrtvama. Organizatori i počinioci tog napada do danas nisu identifikovani.

Nakon obraćanja zvaničnika, delegacije će u Memorijalnom centru položiti vence i odati poštu nastradalim. Potom će uslediti verski deo komemoracije i, kao svake godine, biće obavljen ukop fragmenata naknadno identifikovanih posmrtnih ostataka.

U Srebrenici je održana i komemorativna sednica Skupštine opštine na kojoj je odata počast svim stanovnicima ove opštine poginulim u proteklom ratu. Veliki broj građana je od ranog jutra počeo da pristiže u Komemorativni centar i, prema agencijskim izveštajima, sve protiče mirno i u skladu s planom obezbeđenja današnjeg skupa.

Osim nadležnih iz policije RS, u Štabu su prisutni i predstvanici drugih bezbednosnih agencija, kao i međunarodnih organizacija.

MUP RS je nosilac aktivnosti obezbeđenja današnjeg komemorativnog skupa u Srebrenici, a sve policijske strukture koje su takođe angažovane na tom poslu imaju dobru saradnju s ciljem da sve protekne bez incidenata. Član Predsedništva BiH Dragan Čović jutros se oglasio na tviteru porukom da je u “Srebrenici počinjen strašan zločin”. “Danas molimo za oprost, čak i u ime onih koji za to nemaju hrabrosti. Zajedničku evropsku budućnost gradimo na istini i pomirenju”, napisao je Čović.

Komemoraciji prisustvuje i visoki predstavnik medjunarodne zajednice u BiH Valentin Incko koji će biti jedan od govornika na komemorativnom skupu. Incko je ranije danas rekao da je “strašno je da postoje ljudi koji negiraju genocid”. “Srebrenica je bila planetarna tragedija. Osećaj da su ljudi planirano i organizovano ubijani je težak, ali moramo graditi novu BiH, gde je život jači od smrti. Međunarodna zajednica je suodgovorna, znam da su neki političari i zvaničnici priznali svoju suodgovornost”, naveo je Incko.

Inače, juče je Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) BiH saopćila da danas u Mostaru neće organizovati praćenje utakmice na Svetskom fudbalskom prvenstvu između Hrvatske i Engleske.

Danas će biti organizovan i verski deo komemoracije i sahrana posmrtnih ostataka 71 srebreničke žrtave, koji su identifikovani od prošle godine.

Najmlađa žrtva, koja će biti sahranjena ove godine je 16-godišnji Vesid Ibrić, dok je Šahin Halilović, koji je imao 71 godinu kada je ubijen, najstarija žrtva koja će biti sahranjena 11. jula ove godine u Potočarima. Komemoraciji neće prisustvovati niko od državnih zvaničnika Srbije.

Napad na Srebrenicu počeo je 6. jula 1995. i završio se pet dana kasnije ulaskom VRS pod komandom generala Ratka Mladića u grad. Međunarodni sud pravde u Hagu je 2007. doneo presudu kojom masakr u Srebrenici kvalifikuje kao čin genocida.

Rezolucije o Srebrenici kojima se potvrđuje ta presuda Međunarodnog suda pravde doneli su parlamenti zemalja EU, Kanade, SAD i Australije.

Odlukom Evropskog parlamenta, iz januara 2009, 11. jul je proglašen Danom sećanja na genocid u Srebrenici. Od zemalja Zapadnog Balkana tu odluku prihvatile su Crna Gora, Hrvatska i Makedonija. Državni parlament BiH proglasio je 11. jul danom sećanja u Federaciji BiH, ali ne i na teritoriji cele države, zbog protivljenja poslanika RS.

Skupština Srbije usvojila je 2010. Deklaraciju kojom se osudjuje zločin nad bošnjačkim stanovništvom Srebrenice u julu 1995, ali bez pominjanja reči genocid.

Prema optužnicama Haškog tribunala, vojnici pod komandom generala Mladića su do 19. jula organizovano i sistematski ubili oko 8.000 muslimanskih muškaraca i dečaka. Oko 30.000 žena i dece deportovano je za dva dana.

Za genocid u Srebrenici 1995. optuženi su vodje bosanskih Srba Radovan Karadžić i general Ratko Mladić.

Mladić je u novembru prošle godine nepravosnažno osudjen na doživotni zatvor, a Karadžića je Tribunal u martu 2016. nepravosnažno osudio na 40 godina zatvora.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar