SAMIT ZAPADNOG BALKANA: Berlin plus, tenzije minus

SAMIT ZAPADNOG BALKANA: Berlin plus, tenzije minus


Uoči balkanskog samita u Trstu i razgovora o zajedničkom tržištu, neki učesnici strahuju da to znači korak dalje od EU. Iz EU, opet, traže jače ekonomsko povezivanje kao preduslov za ulazak u evropsko društvo

Zajedničko tržište zapadnog Balkana, izgradnja infrastrukture u zemljama regiona, podrška razvoju IT sektora, obrazovanju, startapovima, samo su neke od tema koje će se naći pred učesnicima samita zemalja zapadnog Balkana, koji će 12. jula početi u Trstu. Za sada, međutim, još nema jasnih obrisa kako će to tačno Evropa pomoći državama regiona. Neka od osnovnih pitanja koja se tiču realizovanja plana „Berlin plus” i dalje su otvorena. Pre svih, ono koje se odnosi na to odakle će doći novac za projekte koje bi države učesnice eventualno podnele u narednom periodu.
I dalje se spekuliše s tim da bi te pare, zapravo, trebalo da dođu preko donatorskih konferencija, ili bi deo došao iz posebnog fonda koji bi formirala Evropska komisija, a deo bi bio obezbeđen kreditima pod povoljnim uslovima, a deo iz bespovratnih donacija. Ostaje, takođe, bojazan pojedinih učesnika konferencije da će nakon samita u Trstu pet zemalja zapadnog Balkana i Kosovo biti korak bliže zajedničkom tržištu, ali istovremeno nešto dalje od Evropske unije. Svi sagovornici „Ekspresa”, međutim, odbacuju te strahove kao neosnovane, navodeći da je za ravnopravan ulazak u evropsko društvo neophodno prethodno jačanje ekonomije. A zajedničko tržište je jedan od načina da se to postigne. U ovom trenutku je, dakako, bespredmetno pitanje zbog čega je onda pre 25 godina jedno zajedničko tržište sa 22 miliona stanovnika razbijeno, i treba se fokusirati na ono što se nudi.

Zajedničko tržište
A šta se, na kraju, može očekivati od samita koji dolazi posle septembarskog sastanka zapadnobalkanskih ministara spoljnih poslova, koji je održan na marginama zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku.
Goran Svilanović, generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju, tela koje bi trebalo da ima središnju ulogu u tzv. Berlinskom procesu jer je pokrenut na inicijativu nemačke kancelarke Angele Merkel, očekuje da u Trstu premijeri zemalja zapadnog Balkana prihvate plan aktivnosti za formiranje regionalnog ekonomskog područja, kao i da Evropska komisija obezbedi znatno veća sredstva za infrastrukturne projekte nego prethodnih godina.
– Središnju ulogu u celom procesu saradnje koji popularno zovemo Berlinski proces imaju ekonomije iz regiona koje se pridružuju EU. Naravno, uz njih, veoma važnu ulogu ima Evropska komisija, kao i domaćini. Posle Nemačke, Austrije i Francuske, sada je to i Italija. Savet za regionalnu saradnju je više meseci vodio intenzivne razgovore s predstavnicima različitih ministarstava svih učesnica procesa. Rezultat tih razgovora je predlog dogovora o regionalnom ekonomskom području. Reč je o konkretnim merama koje bi u narednih nekoliko godina trebalo da doprinesu poboljšanju ekonomskih performansi i ispunjavanju ekonomskih reformskih programa koji su podneti Komisiji. Ovaj dogovor bi, takođe, trebalo da doprinese unapređenju procesa pridruživanja Evropskoj uniji za svaku ekonomiju posebno – kaže Svilanović za „Ekspres”.

Šargarepa
Aleksandra Joksimović, direktorka Centra za spoljnu politiku, veruje da će samit u Trstu obeležiti razgovori o planu „Berlin plus”, odnosno o potrebi većeg fokusa na zapadni Balkan uprkos krizama kojima je EU izložena kako bi se smanjile tenzije koje su se pojavile kroz povratak nacionalističkih narativa, ali i kako bi se region ekonomski pogurao napred. Na pitanje da li, onda, ceo taj plan predstavlja neku vrstu „šargarepe” za region, Joksimović odgovara: „Pa, hajde da tako kažemo. Cilj je da se pronađe način da se sprovedu projekti koji su označeni kao prioritetni – infrastrukturno povezivanje, IT, obrazovanje, startap projekti.”
Nemačka, istovremeno, uprkos činjenici da je pred izborima u septembru, kao i da među njenim građanima ne postoji velika podrška daljem širenju EU, ovim planom, koji je izneo šef diplomatije Zigmar Gabrijel, šalje poruku da i dalje želi da rukovodi procesom proširenja, ali regionu zapadnog Balkana poručuje da je dobrodošao u Uniju.
– Kako je to ministar Gabrijel rekao, ako Evropa ne bude ulagala u zapadni Balkan danas, sutra joj se to može obiti o glavu – kaže Joksimović za „Ekspres”.

Sve oči uprte su u Berlin, od kojeg se očekuje da pruži ključni podstrek realizaciji inicijative koja je od njega i potekla

To, naravno, još treba objasniti liderima zemalja regiona jer ideja zajedničkog tržišta i dalje izaziva podozrenje pojedinih država. Na prvom mestu, protivljenje su izrazile Crna Gora i Kosovo, dok Albanija nema jasan stav. Na Kosovu su ocenili da je u trenutku kada Srbija i Bosna i Hercegovina, koje nisu priznale kosovsku nezavisnost, ne dopuštaju ni posete državljana Kosova, a kamoli nešto drugo, nelogično govoriti o zajedničkom tržištu. Ministar spoljnih poslova Kosova Enver Hodžaj nedavno je u Briselu pomenuo kao razlog „strogog protivljenja Kosova” i to što Srbija želi da ima slobodnu trgovinu s Rusijom i evroazijskom trgovinskom zonom, čime bi povećala ulogu Rusije u regiji, a samim tim i ojačala svoje pozicije.
Crna Gora se protivila jer smatra da bi to moglo da stvori alternativu članstvu u EU, a upravo je Crna Gora, kao najnovija članica NATO-a, najdalje dogurala u dugom procesu evrointegracija od svih bivših jugoslovenskih republika koje još nisu u EU. Albanski premijer Edi Rama najpre je podržao ideju, ali je kasnije ministar spoljnih poslova Albanije Ditmir Bušati izrazio izvesne rezerve.

Zamena za EU
Ubeđivanja zapadnobalkanskih političara da stvari ne stoje tako kako se njima čini, prihvatio se i evropski komesar za proširenje Johanes Han.
– Ovo nikako nije zamišljeno kao zamena za članstvo u EU. Naprotiv, to će samo pomoći tim državama da se što bolje pripreme za to članstvo u budućnosti – rekao je nedavno Han, koji, takođe, računa da će važan doprinos uveravanju balkanskih lidera pružiti i nemačka kancelarka Angela Merkel. Dodao je da zajedničko tržište, odnosno „regionalno ekonomsko područje”, ima za cilj slobodan protok ljudi i robe, međusobno priznavanje dokumenata, kao i da bi takvo jedinstveno tržište od 20-ak miliona ljudi moglo da bude privlačno za investitore, što bi onda moglo da pomogne i u podizanju privrednog rasta i životnog standarda u tim zemljama.
Ni Aleksandra Joksimović ne misli da se „tako pojednostavljeno” može govoriti o kompenzaciji za članstvo u EU.
– Evropska unija je na prekretnici. Danas stanje deluje bolje nego pre godinu dana. Populistički pokreti gube na popularnosti, što se vidi i po ubedljivoj pobedi Emanuela Makrona u Francuskoj. Treba sačekati da vidimo kako će se Francuska postaviti prema budućim odnosima u EU jer sa izlaskom Velike Britanije osovina Nemačka-Francuska postaje ključna za funkcionisanje Unije – dodaje Joksimovićeva.
Projekat objedinjavanja zapadnobalkanskog tržišta neće biti nimalo lako sprovesti. Pre svega zbog odnosa među državama, koji su daleko od idealnih. Mnogi kao najveću smetnju u celom procesu vide to što Srbija i BiH ne priznaju Kosovo. Za one druge, pak, to ne predstavlja veliki problem jer se vode onom narodnom: „para vrti gde burgija neće”. Oni se pozivaju na činjenicu da je najveći izvoznik robe na Kosovo upravo Srbija. I tu nikakvu ulogu nema to što zvanični Beograd ne priznaje vlasti u Prištini. I ovog puta, međutim, kao i mnogo puta ranije, sve će oči biti uprte u Berlin, od kojeg se očekuje da pruži ključni podstrek realizaciji inicijative koja je, na kraju krajeva, i potekla od Nemačke.

ŠTA BI SRBIJA MOGLA DA DOBIJE

Od plana „Berlin plus”, odnosno od „mini maršalovog plana”, Srbija može da računa na finansijsku podršku za izgradnju putne infrastrukture: autoputa od Niša ka Merdaru, koji bi dalje preko Prištine i Tirane spojio jug Srbije sa Dračem. Projektno-tehnička dokumentacija za deonicu autoputa od Niša do Merdara, dugu 77 kilometara, trebalo bi da bude gotova uskoro, a radovi bi mogli da počnu već sledeće godine. Očekuje se da finansiranje ovog projekta, vrednog oko 800 miliona evra, za poluprofil autoputa, bude jedna od tema na predstojećem samitu u Trstu.
Izgradnju, odnosno završetak puta od Niša do Drača, Evropska komisija uvrstila je u listu prioritetnih infrastrukturnih projekata za region zapadnog Balkana. Do sada su izgrađena 234 kilometra od Prištine ka Albaniji. Izgradnja deonice Niš – Priština trebalo bi da poveže Jadran s koridorom 10 ka istoku, severu i jugu Evrope i da bude glavna veza s koridorom 4, koji vodi kroz Rumuniju i Bugarsku.
Dalje, tu je autoput ka Crnoj Gori, eventualno prema Bosni i Hercegovini, a profesor Ekonomskog fakulteta i predsednik Evropskog pokreta u Srbiji Mihailo Crnobrnja dodaje još jednu mogućnost – povezivanje EU i Kine dovršavanjem novog Puta svile.
– A mi smo na tom putu, i to je već ono što je Vučić pokrenuo sa prugom ka Budimpešti. Kinezi su već zakupili luku Pirej i tu dopremaju svoju robu. Ali sada treba to dovući do Evrope, a mi bismo se tu našli na putu – kaže Crnobrnja. Na pitanje da ne dođemo u situaciju, kao što smo se već nekoliko puta našli, da imamo odobrena sredstva, ali ne i projekte koje bismo ponudili, on odgovara kako veruje da sada imamo „nešto bolju intelektualnu strukturu za pripremanje projekata i da nam se neće desiti da dobijemo, na primer, 100 miliona, a da iskoristimo samo 25″.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar