ZAROBLJENI U DEJTONU

ZAROBLJENI U DEJTONU


Privatno preduzetništvo, kažu ekonomski stručnjaci, jedina je nada za oživljavanje privreda Republike Srpske i BiH, ali sve to sputava nepamet političkih elita tri naroda u dejtonskoj državi, koji nemaju dogovor o pristupu EU, što bi otvorilo vrata zdravim investicijama iz EU razvojnih fondova
 
Svaki glas koji govori da će neko graditi novi most priman je sa neskrivenom radošću. Tako je u celom regionu prihvaćena najava koju je nedavno objavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić kad je u prisustvu predsedavajućeg Predsedništva BiH Milorada Dodika rekao da će Srbija izgraditi most preko Save na projektovanom autoputu prema Bijeljini, koji će koštati 100 miliona evra. Republika Srpska bi trebalo da gradi dalje autoput do Doboja, preko Brčkog.

Istog dana je rečeno da je Vlada Srbije još potpisala ugovor sa turskom firmom “Tasyapi” o gradnji deonice autoputa Beograd-Sarajevo, od Sremske Rače do Kuzmina, u vrednosti od 250 miliona evra. Pripremni radovi počeće krajem proleća ove godine. Uz ove dve dobre vesti Vučić je saopštio da je Srbija verovatno prvi i najvažniji privredni partner Bosne i Hercegovine.

Sve pomenuto svedoči da će Bijeljina i taj deo Republike Srpske veoma brzo autoputem izaći na važnu evropsku saobraćajnicu, koja ide od Istanbula do Zapadne Evrope. A da li će se i celoj Srpskoj, odnosno njenim zapadnom delu otvoriti ta vrata, sasvim je neizvesno. Jer RS je u ozbiljnim ekonomskim teškoćama. Nije utešno da se u sličnoj bari nalazi cela BiH, kao i dobar deo okruženja. Draško Aćimović, doskorašnji ambasador Bosne i Hercegovine u Briselu, inače uspešni biznismen koji i danas posluje u Austriji i Ukrajini, kaže da je BiH zarobljenik Dejtona. “Zemlja je, kao što se vidi, nedorađena – jednako razvaljena, a postavljena na trusnim temeljima – pa dugo već plaća ceh te nametnute konstrukcije koju je prigrlila. Federacija BiH i Republika Srpska se ne mogu dogovoriti o važnim političkim, a samim tim i ekonomskim pitanjima, jednostavno, to je politički nestabilno područje u koje niko ozbiljan iz biznis sveta ne želi da uloži ni žutu banku. Najgore je to što nema izgleda da će se na tu temu u dogledno vreme nešto menjati”, kaže Aćimović.

Ta slika u vremenima posle rata bila je drugačija. U Republiku Srpsku ulagali su ozbiljan kapital Srbija, Rusija, Velika Britanija, Holandija, Slovenija, Hrvatska… Za nepunih sedam godina u Srpsku je uloženo više od tri milijarde KM. U stranim firmama radilo je više od 30 odsto zaposlenih, gradili su se putevi, cvetala je trgovina, a Banjaluka je dobila obrise prestonog grada sa naglašenim znamenjima. U Federaciji BiH više od 60 odsto zaposlenih radilo je u stranim firmama, a Turska nije bila najznačajniji poslovni partner Sarajevu kao što se očekivalo. Na prvom mestu bila je Austrija, Nemačka, Slovenija i Holandija, dok je Hrvatska ozbiljan novac uložila u područja naseljena pretežno Hrvatima, kao što su Imotski, Široki Brijeg, Tomislavgrad…
Ta bajka se završila posle nekoliko godina. Zvanična statistika, čiji izveštaji mnogo kasne, kaže da su posle 2010. direktne strane investicije skoro presahle. Ti podaci govore da je u prvih šest meseci 2017. u Federaciju BiH prispelo 106 miliona KM, a u Srpsku 17 miliona. Nadležnom ministru u Sarajevu je preostalo da se uzda u doznake iz dijaspore, “koja održava u životu većinu stanovništva u Federaciji”. U Srpskoj imaju slične podatke, ali ih nerado saopštavaju. Ali zvanična politika u Banjaluci, kako je govorila predsednica RS Željka Cvijanović pre inauguracije vlade Radovana Viškovića, “mora da se bazira na privatnom preduzetništvu, koje će svojim radom otvoriti ambijent i prostor stranim investitorima”.

Da li je zbog toga premijer Višković oformio Ministarstvo za privredu i preduzetništvo sa ambicijom da se konačno raskrsti sa navikom da “država za sve mora da obezbedi novac”? Loš predznak je, međutim, u tome da je novo ministarstvo sa ministrom Vjekoslavom Petričevićem smešteno u “sobu za poslugu”, odnosno u hodnik Sekretarijata za izbegla i raseljena lica. Na primedbu u Vladi da to nije baš srećno rešenje i da je to loša poruka svim preduzetnicima, domaćim i stranim, premijer je rekao “neka sede jedni drugima na glavi”!

Realan budžet RS za ovu godinu iznosi nešto iznad 800 miliona evra, mada ga neki ministri dupliraju, računajući na novac iz Penzionog fonda, što je baš rizično, što znači da taj budžet ne može biti razvojni. U međuvremenu poznati biznismeni u Banjaluci su u ozbiljnim problemima. Recimo, poznati banjalučki pekar tvrdi da u ovim uslovima ne može da posluje: “Prodaću sve i odoh da se bavim biznisom u inostranstvu”, dok drugi biznismen (imena poznata redakciji), koji sa jednim čuvenim austrijskim investicionim fondom hoće da uloži ozbiljan novac u jedan zimsko-turistički projekat, danas je u dilemi: “Počeli smo sa poslom, uložili ozbiljan novac, a sad razmišljam da odustanem. Traže mi da platimo izgradnju dalekovoda u dužini od 45 km i regionalni put dužine 33 kilometra. To je posao države, jer privatna lica ne smeju da budu vlasnici elektromreže… Zar je to onaj ambijent koji se obećava preduzetnicima?”

“Paradoksalno je da Srpska, pa i cela BiH, nemaju drugo razvojno rešenje osim da razvijaju privatno preduzetništvo. Razumem i dvojicu privatnika koje pominjete, poznajem ih lično, ali realnost je danas takva da su i narod i država osiromašili. Jednostavno prazni novčanici. Ja sam dugo radio na programima saradnje sa razvojnim fondovima EU koje bismo koristili u Srpskoj. To je sad nemoguće, jer BiH nije dobila status kandidata za članstvo EU. Srpska u Sarajevu traži da se obezbedi pomenuti status i formiranje Saveta ministara, a Sarajevo to uslovljava pristupom BiH u NATO. Srbi to neće, pa smo opet zarobljenici dejtonske države”, objašnjava Draško Aćimović. On dodaje da “postoje izvesne nade da EU na NATO principima napravi svoju vojsku, što bi otklonilo pat poziciju u BiH. Srpska bi u tom slučaju bila u velikoj prednosti, mogli bi zajedno sa Srbijom da prave razvojne programe uz pomoć EU.” Kad bude, ako budne, a dotle, ko preživi!

U Vladi RS kažu da u Srpskoj i u BiH ipak posluju izvesni fondovi koji stimulišu i pomažu preduzetništvo, što u ovim okolnostima drži odškrinuta vrata priključka u moderne tokove svetskog biznisa. Drago Gverić iz Inovativnog centra Banjaluka, nadovezujući se na ovu priču, govori kako je za novi biznis od novca važnija dobra ideja. “Ako imate ideju, novac će sam doći.”
Dok se preduzetnici iz RS i BiH zajedno krčkaju u dejtonskom iskrivljenom loncu, ostalo im je da se političke elite tri naroda dogovore o pristupu EU i njenim integracijama i bogatim investicionim razvojnim fondovima, ili da se dovijaju oko dosta siromašnih stranih fondacija koje su spremne da potpomognu preduzetništvo.

“Mnogi veruju da će se naši mladi i obrazovani ljudi, koji su otišli u svet i tamo uspeli, vratiti sa novcem i novim poslovnim ideja i energijom u RS i BiH”, kaže Jovica Bratić, predsednik Zanatsko-preduzetničke zadruge u Banjaluci. U toj asocijaciji tvrde da je biznis u RS moguće početi i sa pet hiljada KM, pod uslovom da ne morate da plaćate zakup poslovnog prostora i da ne kupujete skupe mašine. Oni posebno naglašavaju dva važna događaja: da se očekuje Registar parafiskalnih zahvata koji će ih bitno umanjiti, da su bankarske kamate za preduzetnike, koje su bile lihvarske (13 odsto), sad pale na 4,5 odsto, što je opet mnogo, i drugo – otvara se mogućnost da preduzetnici konkurišu za razne projekte lokalnih zajednica i međunarodnih organizacija u RS i BiH.

 

Doznake dijaspore

BiH dijaspora je jedna od najjačih u Evropi, a poredeći procente ljudi koji žive u zemlji i inostranstvu, prema podacima Ministarstva za ljudska prava i izbeglice, u inostranstvu živi oko 55 odsto stanovništva. To ministarstvo nema precizne podatke koliko je mladih i obrazovanih napustilo BiH u poslednjih petnaest godina, koji su pošli za svojom vizijom boljeg života, ali imaju podatke da je njena dijaspora našla novu domovinu u čak 51 zemlji sveta. Ima ih u Japanu, UAE, Maleziji, Kataru, čak i na Fidžiju. Najbrojniji su u Hrvatskoj (404.874), Australiji (157.844), Crnoj Gori (34.259), Albaniji (29.077)…
Najsvežiji podaci o doznakama koje stižu iz dijaspore nema, ali kažu da će doznake za 2017. prevazići berićetnu 2016. kada je u BiH uplaćeno 2,4 milijarde KM, što je 18 odsto BDP BiH. Odvojene podatke o RS nemaju.         

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar