Ekspres na izbegličkoj ruti : Rampa na istočnoj kapiji

Ekspres na izbegličkoj ruti : Rampa na istočnoj kapiji


Otkako su na granici sa Bugarskom uspostavljene zajedničke snage Vojske i policije, cene kod krijumčara još više su porasle zbog većeg rizika i opasnosti da budu uhvaćeni

Preći granicu Bugarske sa Srbijom nije lako. Teren preko kojeg migranti dolaze u Srbiju je planinski, teško prohodan. Brda i šume uz granicu izgledaju kao da njima niko nikada nije ni kročio. Osim pruge i puta koji prolaze nadomak, u okolini nema ničega osim kamenja. Dodatno je teško preći ovde zimi, čitava priroda okovana je snegom i ledom, a temperature su ispod nule. Mesta koja migranti, a i krijumčari koriste za prelazak na teritoriju Srbije teško je preći čak i po lepom vremenu. Probijaju se kroz šume, preko tesnaca i klanaca… Međutim, i pored svih tih otežavajućih okolnosti, ni migranti ni krijumčari ne odustaju.

Krijumčarenje ilegalnih migranata veoma je profitabilan posao. Toliko je isplativ da je, prema nezvaničnim informacijama, stopa kriminaliteta u poslednjih godinu dana opala jer se mnogo njih prebacilo sa drugih kriminalih aktivnosti upravo na krijumčarenje izbeglica. Razlog je veoma jednostavan – samo za nekoliko sati pretrpljenog straha šverceri ljudi zarade velike svote.

Otkako su na granici sa Bugarskom uspostavljene zajedničke snage Vojske i policije, cene kod krijumčara još viš su e porasle zbog većeg rizika i opasnosti da budu uhvaćeni. U zavisnosti koju relaciju prelaze, od migranata naplaćuju od 800 evra pa naviše, čak i do 2.500 evra.

Posla za krijumčare ima jer veliki broj migranata i dalje pristiže, ne samo preko Bugarske, već i dalje kroz Makedoniju i Grčku. Iz Bugarske dolaze migranti koji su prethodno došli iz Turske, a zaputili su se ka zemljama Zapadne Evrope.

– Ilegalne migracije nisu zaustavljene niti će biti zaustavljene, međutim mi preduzimamo preventivne aktivnosti – kaže Sonja Cvetković, zamenik načelnika regionalnog centra granične policije prema Bugarskoj, dok iz vozila koja se parkiraju pokraj pruge u blizini granice sa Bugarskom izlazi još pripadnika granične policije Srbije, Vojske Srbije i međunarodne policije. Njihov zadatak je patroliranje duž granice otkrivanje i sprečavanje ilegalnih prelazaka državne granice.
Na tom području postoje tri prihvatna centra – u Pirotu, Dimitrovgradu i prihvatni centar Divljane. U Pirotu je smešteno oko dvesta migranata, dok su u Dimitrovgradu i u prihvatnom centru Divljane, koje je nekada bilo dečje odmaralište, smešteno oko sto migranata.

Probni baloni

Taktike obezbeđivanja državne granice menjale su se, ali isto tako menjale su se i taktike krijumčara. Nakon što su formirane zajedničke snage Vojske i policije krajem jula prošle godine, krijumčari su obustavili aktivnosti, ali to je trajalo samo nekoliko dana. Posle toga počeli su polako da puštaju “probne balone” tako što su upućivali migrante da sami prelaze granicu. Krijumčari bi ih organizovano doveli do jedne strane granice, nakon čega bi ih pustili da sami, peške, pređu granicu i na određenoj lokaciji sastanu se sa drugom kriminalnom grupom krijumčara, koja bi ih preuzela i sa kojom bi dalje nastavili put automobilima, autobusima, kombijima.

U patrolama koje su raspoređene na teritoriji zaječarskog, negotinskog i pirotskog okruga nalazi se pedeset stranih međunarodnih policijskih službenika i isto toliko službenika granične policije.

– U Negotinu je češki kontingent sa 15 policijaca i 15 pripadnika granične policije. U Zaječaru imamo 10 slovačkih policijskih službenika i pet pripadnika iz Francuske, a imamo i 20 pripadnika iz Austrije. Pandan tome jeste identičan broj pripadnika granične policije – objašnjava Sonja Cvetković.

Slanje međunarodnih policijskih službenika deo je saradnje sa Evropskom unijom u suočavanju i lakšem prevazilaženju migrantske krize. Međunarodni policijski službenici pridružili su se zajedničkim snagama vojske i policije 25. oktobra prošle godine. Plan je da se ovi policajci smenjuju na tri meseca i da sarađuju sa pripadnicima Vojske Srbije, policije, granične policije i Žandarmerije, koji zajednički obezbeđuju granicu od 22. jula prošle godine.

MIGRANTI21Desetar Popović: Migranti pokušavaju svim sredstvima da uđu na teritoriju Srbiju, koriste rečna korita kao orijentire, pružne prelaze i putne komunikacije, i to nas tera da stalno menjamo taktiku obezbeđenja državne granice

Zadatak nije lak. Teren je sam po sebi komplikovan pošto se radi o planinskim predelima, tesnacima, klancima, gde su veliki snežni smetovi i niske temperature.

– Uslovi za rad su otežani, ali nama to ne predstavlja nikakav problem za realizaciju svakodnevnih zadataka – kaže desetar Viktor Popović iz brigade kopnene vojske iz Vranja.

– U ovom periodu, kada je zaista hladno vreme i veliki snežni smetovi, naše patrole registruju manji broj pokušaja prelazaka granice – kaže major Jovan Krivokapić, portparol Ministarstva odbrane, i dodaje: – Bilo je i dana kada gotovo nijedan pokušaj ilegalnog prelaska nije registrovan na dužini granice od 570 kilometara koje obezbeđuju zajedničke snage Vojske i policije.

Međutim, migranti ipak pokušavaju svim sredstvima da uđu na teritoriju Srbije.

– Koriste rečna korita kao orijentire, pružne prelaze i putne komunikacije, i to nas tera da stalno menjamo taktiku obezbeđenja državne granice – navodi Krivokapić.

U periodu od kada su formirane zajedničke službe Vojske i policije otkriveno je više od 18.500 ilegalnih migranata koji su pokušali da uđu u Srbiju iz pravca Bugarske, Makedonije i Crne Gore. Najveći problem u radu zajedničkih službi predstavljaju krijumčari ilegalnih migranata.

– U tom periodu uhvatili smo 124 osobe koje su pokušale da krijumčare gotovo ,1.500 migranata, pretpostavljamo na sever naše zemlje – kaže Krivokapić, i naglašava da je najveći broj tih osoba iz Srbije, čak 91, 15 je iz Bugarske, dok su ostali iz Iraka, Avganistana, Pakistana, Maroka, Holandije.

– Borba protiv krijumčarenja biće jedan od prioriteta u našem daljem radu – navodi Krivokapić.

POMOĆ EU U TRI SEGMENTA

Pomoć Evropske unije Srbiji u suočavanju sa migrantskom krizom ogleda se u tri segmenta. Prvi segment jeste slanje ljudstva, odnosno međunarodnih policijskih službenika koji zajedno sa snagama Vojske i granične policije patroliraju duž granice. EU takođe šalje Srbiji mobilnu opremu, kao što su uređaji za termovizijski nadzor, kao i stacionarnu opremu koja će ostati u vlasništvu Srbije.