PUTOVANJE KROZ ISTORIJU BISERA JADRANA: Budva, Petrovac i Ulcinj

Uvek postoji milion razloga zbog kojih bih otišla u Crnu Goru, bilo zimi ili leti, ali ovog puta odlično društvo, more, sunce, bogata istorija i još bogatija trpeza naveli su me da krenem na mini putovanje kroz lepote crnogorskog primorja.

Kada shvatim da nam je more na samo desetak sati vožnje od Beograda, često se pitam zašto nekada ne odem samo na vikend da se malo "osolim".

Samo putovanje do Crne Gore pričinjava veliko zadovoljstvo, počinje prelepim prizorima, od pašnjaka, preko planina i gora koje nas dovode na primorje, koje sija u punom sjaju i van sezone, možda za nijansu prijatnije u ovo doba godine jer još uvek nije udarni termin.
To nam je sve dalo prostora da vidimo, čujemo, osetimo, naučimo i zauvek sačuvamo uspomenu i divno iskustvo o Crnoj Gori.

Nakon kafe u Podgorici, uputili smo se ka Budvi kako bismo se smestili u hotel "Adria" i odmorili pred sledeći dan i izlete koji nas očekuju.

foto: hoteladria.me

Ljubaznom osoblju na recepciji hotela nije bilo teško da samo zbog nas ponovo postave večeru u sitne sate.
Pomislila sam, kakav divan doček uz pravu primorsku gozbu - riba, morski plodovi, voće, salate, sirevi, kolači...Pa na spavanje...Dug dan je pred nama.

Iako je u Beogradu padao sneg, nas je vreme pogledalo i imali smo divan, sunčani dan u Petrovcu.

Na terasi hotela "Palas" sa prelepim pogledom na horizont i plažu dugu 600m dočekuje nas vodič koji nas vodi na put kroz istoriju ovog predivnog primorskog gradića.

Petrovac na moru, nalazi se na samo 20 minuta od Budve i broji svega oko 2000 stanovnika. Ime je dobilo posle Prvog svetskog rata u čast Kralja Petra I Karađorđevića.
Poznat je po letnjem turizmu i mnogi ga sa punim pravom smatraju gradom sa najlepšom gradskom plažom na Jadranu u blizini dva ostrva, Katića i Svete Neđelje.

Istorija ovog gradića je veoma bogata, ali priča koja je meni  privukla najveću pažnju je priča o Paštrovićima, crnogorskom plemenu koje se po tradiciji delilo na dvanaest bratstva.

Evo kako je sve počelo...

Pleme Paštrovića ima dugu tradiciju sa bogatom lokalnom istorijom i kulturom, a u vreme Mletačke uprave i posebnom samoupravom. Svoj najveći uspon dostižu za vreme Nemanjića kada su pojedini Paštrovići obavljali poslove za cara Dušana, a on im tada darovao plemstvo.
Zanimljivo je bilo čuti kakav je bio i odnos prema ženama, jer je njihova uloga bila jedna - da čuvaju obraz porodice i da ne smeju ulaziti ni u kakve odnose sa muškarcima pre braka.

Brak je naravno bio dogovor između porodica i muškarac ukoliko ga prekrši i ne oženi onu koja mu je namenjena bio je kažnjavan - ni manje ni više nego smrću. A posao mladine porodice je bio da osveti njenu čast, ako nema oca ili brata, uvek je u pomoć uskakao neko iz plemena.

Za žene je važio drugačiji scenario, ukoliko bi prevarile svog muža bivale bi proterane iz svog rodnog mesta i morale ga napustiti i uputiti se ka Kotoru, i to peške - života za nju u rodnom mestu više nije bilo. A nije bila ni retkost da žena, nezadovoljna izabranikom koji joj je porodica dodelila, skoči sa stene i ubije se, odatle i naziv mestašca tik pored Petrovca - Skoči đevojka. Ironija sudbine se malo poigrala, a sigurno ste se i sami pitali kada ste nekada prolazili tuda, odakle baš takav naziv?!

Nakon zanimljive priče o najstarijem crnogorskom plemenu nastavljamo morskim putićem ka spomen domu Crvena komuna koji predstavlja centar kulturnih zbivanja u Petrovcu. Sa svojim sadržajima ( bioskop, muzej, dve galerije, biblioteka) i dramskim, likovnim i muzičkim programom, predstavlja instituciju od velikog značaja za kulturu, a svojim aktivnostima utiče na duhovnost, uliva nadu u mogućnost drugačije organizacije kreativnih potencijala.

Zgrada Crvena Komuna je spomen revolucionarne prošlosti Paštrovića, a u okviru ustanove postoji Muzej revolucije u kome je izložena arhivska građa (dokumenti, fotografije, prepiske i štampa iz perioda formiranja prve komunističke opštine na Jadranu, osnovane 1920. godine).
Izložbe se menjaju shodno aktuelnom sadržaju, a mi smo imali sreće da je u toku bila baš izložba o svadbama Paštrovića.

S obzirom na to da nisam ostala ravnodušna ispred ni jedne fotografije koja se našla u muzeju, ispričaću vam i zanimljivu priču o Svadbenom spomenaru Paštrovića:

Pre svega, za njih je svadba predstavljala isključivo ritual sklapanja braka između neveste i mladoženje kojim se orođavaju dve porodice radi zajedničkog života i uvećanja potomstva. Sam svadbeni dan je bio zasnovan od mnogo rituala, od mladinog odlaska iz roditeljske kuće, preko molitve i blagoslova roditelja, do mladoženjine kuće.
Ništa naravno nije moglo ni da prođe bez svadbene pesme koje su sadržale želje usmerene ka jednom cilju - ostvarenju porodičnog sklada.
Prizore svadbene atmosfere u devojačkoj kući najbolje opisuju pesme o nevesti koja se svatovima nada, umiva se smiljem i bosiljem, cveće bere u kute se veze...

I dan danas se među crnogorskim narodom upravo oseća taj porodičan sklad, i zato se svi mi, turisti, između ostalog ovde uvek osećamo kao kod svoje kuće.

Kako bismo iskoristili još malo sunca i lepog vremena, uputili smo se ka Petrovačkom svetioniku, da bismo uživali u savršenom pogledu na beskrajno plavetnilo sa visine.

Atmosferi su doprineli razburkani talasi koji su zapljuskivali put uz more.

Nekada je postojao i most koji je spajao svetionik sa delom lazareta , starog karantina. Za vreme Austrijanaca na tom mestu je bila magaza, kuhinja i vojne kancelarije. Jedna porodica iz Petrovca je živela baš na tom mestu gde je svetionik zato što su poreklom Medini, ali su se u narodu zvali Kaštelani jer su živeli u Castelu (dvorcu) i oni su jedini imali punomoć tu da žive sve do pada Venecije. Čim je Venecija pala, Austrijanci su im ukinuli to pravo, ali u istoriji je ostalo zabeleženo da njihovo prezime vuče poreklo odatle i eto, tako nastadoše Kaštelani za koje ste sigurno već mnogo puta čuli.

Pogled i dalje pada ka ostacima dvorca u kojima su nekada živeli Kaštelani, doduše ne na austrijske vojne kancelarije već na luksuzni restoran sa terasom koja gleda na prekrasno plavetnilo i razbarušene stene u kojima je more urezalo svoje talase i ostavilo dubok trag.

Stari venecijanski top iz 16. veka je i dalje očuvan simbol ovog svetionika. Ceo deo porata koji smo prošli i bokobrana bio je više od deset puta srušen upravo zbog talasa koji su u ovom delu Petrovca najnemirniji s obzirom na to da udaraju u tvrđavu.

Svetionik u punom, originalnom svetlu više ne postoji, umesto njega je postavljen spomenik sa svetiljkom koja simbolično predstavlja baklju, dignut žrtvama iz 1941. i 1942. godine.

Samo na par kilometara od Petrovca, nalazi se i spomen dom Reževići.

Na ovom mestu je nekada bila škola, do 1962. godine. Ktitor škole je bio Arhimadio Dimitrije Perezić koji je sa službom bio u Moskvi , a zatim došao u manastrir Režević, inače rodom baš iz ovog mesta, donirao je da se u ovom selu napravi škola. To je jedna od prvih škola koja je sagrađena u području Paštrovića. Od 1996. godine skupština - opština Budva je donela odluka da se otvori ovaj spomen dom koji je bio samostalna ustanova do 2013, a nakon toga su u sklopu javnih ustanova, muzeja i galerija Budve. U spomen domu se nalaze jedne od najočuvanijih ikona koje sam ikada videla, a na spratu iznad, replike i po koji original crnogorske narodne nošnje, kao i haljine žena Paštrovića koje su se razlikovale od ostalih nošnji po vezu na dnu suknje, da bi se znalo iz koje porodice dolaze i čije su neveste.

Dve mlade dame su nas ljubazno ispratile ka izlazu i uputile ka manastiru Reževići koji se nalazi u dvorištu odmah do doma. Spokoj koji smo unutra osetili bio je dovoljan da se napunimo pozitivnom energijom za dalje putovanje i naredne izlete.

Stižemo nazad u Budvu i sedamo na ručak kako bismo sabrali utiske o ovom nezaboravnom danu. Prijatno osoblje u restoranu "Porto" nas dočekuje sa flašom domaćeg, belog Podgoričkog vina i salatom od pohovanih lignji. Moram da priznam da lignje nikada u životu nisam volela da jedem, ovo je bio drugi put da sam ih probala i slobodno mogu reći da su me ovom salatom kupili za sva vremena i da će mi u letnjim danima salata od lignji biti jedan od glavnih obroka.

Puni su stomaci i snage više nema. Ali u hotelu "Adria" postoji više mesta na kojima se možete opustiti. Ogromna terasa, koju ima svaki apartman, sa pogledom na more, uvek bi bila moj prvi izbor. Ali ovog puta zastala sam pored hotelskog kafea koji odiše morskim duhom ne bih li popila još jednu čašu domaćeg vina.

Narednog dana krenuli smo za Ulcinj, ovo je bio moj prvi susret sa ovim čarobnim primorskim gradom. I mogu vam slobodno reći da je to bila ljubav na prvi pogled.

Uputili smo se ka Starom gradu uz pratnju i prijatno društvo lokalnog vodiča, a beogradskog studenta, kako on voli da kaže, Ismeta Karamange koji nas je sproveo kroz kompletnu istoriju ovog romantičnog mesta na jugu Jadrana.

Gornji deo citadele, Starog grada, je zahvaljujući akademiku Pavlu Mijoviću ostao netaknut, tako da taj deo nije poprimio urbanistički izgled i nije preplavljen modernizovanim kafanama i restoranima, već zaista odiše na 15. vek.

Kao i svaki turista koji je prvi put u Ulcinju odmah sam želela da vidim kuću u kojoj je bio smešten Miguel de Servantes, makar tako istorija kaže, tvorac čuvenog "Don Kihota". Iako domaćini tvrde da je to jedna hipoteza i legenda, meni se ipak više sviđa da verujem da smo Servantes i ja koračali po istoj zemlji.

Jak vetar nas nije sprečio da se zaputimo ka Vili "Venezia", pa na jedan od najlepših vidikovaca u Ulcinju koji gleda na plažu Valdanos, mesto koje uliva pozitivnu i čistu energiju.

Uvala Valdanos je lako dostupna, do nje se stiže magistralnim putem iz Ulcinja. Očekuje se da će uskoro početi rekonstrukcija kaldrme, koja prolazi kroz “srce” uvale i ulcinjske Maslinade. Na taj način turistima će biti olakšano kretanje tim predivnim prostorom.

Ulcinj broji i preko 18 hiljada stabala masline, prosečne starosti oko 800 godina, a Maslinada u Valdanosu je najveći živi spomenik maslinarstva u Crnoj Gori izvanredne ekonomske i ekološke vrednosti. Na žalost, ovog puta nismo imali prilike da prisustvujemo, ali već planiramo  odlazak na narednu.

Na mene je poseban, a možda i najveći utisak ostavila priča o "Ženskoj plaži", koja se nalazi u uvali između hotela "Albatros" i bivšeg hotela "Galeb", nema ko neće umeti da vam objasni gde se nalazi ako na ovaj način objasnite.

"Žensku plažu" lekari zbog lekovitog dejstva sumporno - mineralnog izvora, preporučuju za lečenje steriliteta. U morskom plićaku „Ženske plaže“ izvire sumporna - mineralna voda.
Postoji ceo ritual koji žena mora ispoštovati ako želi da dejstvo urodi plodom:

Poželjno je da nerotkinje rano, u svitanje zore, dolaze na “Žensku plažu”, sunčaju se i kupaju potpuno nage. Od maja do oktobra na plažu isključivo mogu doći žene, a najlepši osećaj je doći izjutra kad se meša miris guste borovine i vode koja odiše mineralima. I istina, možete osetiti kako vam se pluća šire kada samo na sekund udahnete vazduh.

Pećina u sklopu plaže celovitom prostoru daje tajnovitost - stene su prepune školjki, a u samom plićaku voda ima boju dubine, tamno zelenu.

Malo je jedan dan za obići sve znamenitosti ovog Jadranskog bisera, ali je ovaj jedan bio dovoljan da odlučim gde ću provesti svoj godišnji odmor.

U restoranu "Ponte", u centru Ulcinja, domaćinu nismo morali da kažemo šta želimo da jedemo, logično je bilo da smo željni sveže ribe koju u Beogradu na žalost ne možemo često jesti, zapravo su retke situacije da je zaista i sveža. Željni svega što je morsko, navalili smo na ukusan ručak...

Nakon što smo se okrepili uz brancin, koji je bio tek upecan, nastavili smo dalje kako bismo se opustili i odmorili u SPA centru hotela "Splendid" u Budvi.

Splendid Spa je prvi spa centar sa kompletnom uslugom na najekskluzivnijoj destinaciji Crne Gore. Mesto gde se kombinacija mirisnog vazduha, tople vode, egzotičnih terapija i tretmana, usluge i divno okruženje spajaju kako bi pružili zaista luksuzno SPA iskustvo.

Iskreno, nisam znala gde ću pre, da li na opuštajuću masažu, tursko kupatilo, bazen ili saunu. Sve je zvučalo i izgledalo primamljivo.

Čula sam kako je neka gospođa na hodniku pričala o borovoj sauni, nisam dugo razmišljala i odmah sam se tamo uputila.

Opuštajuća atmosfera i muzika sa pravim borovim drvetom koje je polegnuto u samom središtu saune pomogla mi je da isključim misli i upadnem u totalni zen.

Čak i ovaj kratak boravak u hotelu Splendid pričinio je pravo zadovoljstvo i kratak predah.

Osim gostiju hotela u SPA centar mogu doći i spoljni posetioci.

Na putu za Beograd nismo mogli da propustimo a da ne posetimo novonastalo naselje Luštica Bay. Za to naselje sam ranije čula samo od prijatelja. Nisam ni sanjala da je zapravo ovoliko čarobno.

Taj šareni bajkoviti gradić pružao je osećaj male Italije.  Gradske, šarene kuće u Luštici u nizu su nešto između apartmana i samostalnih vila.

Savršen je dom za porodice ali i za one koji samo traže privatnost. Što ovde nije nemoguće, zato što sve što vidite oko vas je nepregledno zelenilo iza i plavetnilo ispred.

To ja nazivam hedonizmom.

Dizajneri nisu štedeli kreativnost, tako da su dali stanovnicima panoramski pogled na svaki nivo. Zvučaće kao kliše, ali zaista - svaki pogled je zlata vredan.

Mesto za sada raspolaže jednim hotelom, Marinom, više apartmana, kuća za stanovanje, kao i apartmanima za izdavanje i bazenima koji su na raspolaganju svakom posetiocu. U planu je izgradnja škole, bolnice, policijske stanice kao i najvećeg golf terena u Evropi.

Neverovatno je i to da je svaka gradska kuća posebnog dizajna, sa šarenim prozorima, od različitog kamenja, okružena najlepšim biljkama koje možete zamisliti.
Jednom rečju - prava mala bajka.

Istina je da celokupna istorija Crne Gore, kao i sve njene blagodeti ne mogu da stanu u jedan tekst, ali se nadam da ste makar na trenutak zatvorili oči, osetili miris mora, čuli šum talasa i otputovali zajedno sa mnom kroz delić istorije u romantične predele ove bajkovite zemlje.