BERIN TUZLIĆ MULTIMEDIJALNI UMETNIK: Saundtek muzika je špansko selo na Balkanu

BERIN TUZLIĆ MULTIMEDIJALNI UMETNIK: Saundtek muzika je špansko selo na Balkanu


BerinTuzlić ističe da je za svaku vrstu stvaralaštva važna veza s drugim umetnostima i
oblastima, pa je tako na njega dosta uticao SF žanr, koji je neka od najjačih ostvarenja imao u
domenu stripa i grafičkih novela. On veruje i kako je upravo ta korelacija auditivne i likovne
umetnosti postavila temelj za modernost, ali i autentičnost njegovih ostvarenja

„Progresiv zvuk nije za penzionere, a čak ni najbolji muzički kritičari ne razumeju elektronsku muziku, nju jedino shvata i oseća omladina“, ističe Berin Tuzlić, poznatiji kao „Dramelodi“ (dRUMELODY). Ovaj sarajevski majstor saundtek pravca, di-džej, bubnjar, kompozitor, animator i artist multimedijalnog kolaža, poznat po albumima „Hiperbola“ i „Aero“, afirmiše autorski rad i svaki oblik individualnog izražaja i kreativnosti, i veruje da je euforično-udarni zvuk elektronske muzike budućnost omladine.

„Muzika je koren svih umetnosti, a ono što ja stvaram je fuzija tehna, trapa, bipa i bapa, elektronskog zvuka, densa i svega drugog pomalo. Osnovu moje muzike čini elektronski bubanj, koji sviram i rukama i nogama. Međutim, pošto sam po zanimanju animator, zahvaljujući savremenoj tehnologiji sve to zajedno miksujem s video-animacijama i performansima u VJing stilu. Danas je elektronski zvuk svima dostupan zahvaljujući prefinjenim softverima i svi uglavnom mogu da se okušaju u muzici tog tipa. To ne znači da svi to rade na pravi način.

Na primer, ima i onih koji ne znaju da sviraju nijedan instrument niti imaju osećaj za ritam, ali
prave ovakvu muziku. Ipak, nemaju sva ostvarenja istu vrednost. Smatram da sam uspeo da dobro spojim animaciju i muziku, da uskladim osetljivi tajming ta dva i stvorim nešto malo drugačiji izraz“, ističe Tuzlić.

Ovaj muzičar i animator je svoju karijeru započeo još 2010. godine uz udarački ritam akustičnih bubnjeva u sarajevskim bendovima, ali je vrlo brzo okusio opijajući elektronski zvuk i ostao veran sledbenik specifične melodike i progresiv zvuka, koji kombinuje različite tehnike akustičnih i elektronskih šumova i tonova, vođenih bubnjarskom digitalnom palicom i vezujući ih za jedinstvenu vizuelizaciju, što mu se i isplatilo budući da je postao zapažen na muzičkoj sceni.

„Ja sam najpre bubnjar, to mi je uvek bio omiljeni instrument, koji je ujedno osnova i solfeđo celokupne muzike. Uz to, današnja muzika počiva na udaračkom stilu, a ritam je baza svega, što me je ponovo vratilo bubnjevima. Kasnije sam počeo da sviram u klubovima i s raznim bendovima u Sarajevu, a imao sam sreće da mi albume izdaju dobre izdavačke kuče“, kaže Tuzlić.

On je svoje muzičke uzore našao uglavnom u stranim grupama koje su poznate po kvalitetu svojih ostvarenja i izrazitom kreativnom i originalnom stilu, a inspiraciju za svoju muziku pronalazi u svojoj okolini.

„Živimo u veoma živopisnoj sredini, gde se svaki dan događa nešto. Iz te raznovrsnosti crpim inspiraciju, i prosto ne znam šta ću pre napraviti. A uticaji su mi uglavnom oni bendovi koje najradije slušam: „Chemical brothers“, „TheProdigy“, kao i „Nine inchnails“, čije je pesme čak i legendarni Džoni Keš preradio. Poštujem i rad grupe „Gorillaz“, i smatram da je njihova hologramska tehnologija prilično impresivna. Imao sam prilike da ih vidim u Dubaiju, gde sam i sam nastupao na Eho festivalu“, kaže ovaj muzičar.

Berin ističe da je za svaku vrstu stvaralaštva važna njegova veza s drugim umetnostima i oblastima, pa je tako na njega dosta uticao SF žanr, koji je neka od najjačih ostvarenja imao u domenu stripa i grafičkih novela. Berin veruje i kako je upravo ta korelacija auditivne i likovne umetnosti postavila temelj za modernost, ali i autentičnost njegovih ostvarenja.

„Stripovi su me uvek interesovali budući da je, kao i kod bubnja, važan taj dinamički momenat pošto likovi ne smeju biti drvenasti, već moraju da pokazuju pokret. Taj element pokreta se nadovezao i na futurističnost mog zvuka. A pošto me je oduvek interesovala i naučna fantastika, prirodno sam se približio progresivu i saundteku. Mnogim muzičarima koji sviraju po bendovima taj elektronski zvuk jeste špansko selo, ali danas čak i Igi Pop snima duete i kolaboracije elektronske muzike.

Samo što nijedan muzički kritičar današnjice nema pojma kako da oceni tu vrstu muzike. To
dokazuje da progresiv nije za one koji ne mogu da prihvate promenu“, ističe Tuzlić.

Berin je do sada imao prilike da se susretne s beogradskom publikom i da oceni koliko je tu
zanimanje za njegovu vrstu muzike.

„Ja sam već nastupao na Dev9t festivalu u Beogradu, kao i u Novom Sadu na PUBeraju, ali
sve je to uglavnom promotivno jer planiram da napravim jedan ozbiljniji koncert na jesen.
Više sam nastupao u Dubaiju, Berlinu, Talinu i Amsterdamu, gde postoje neverovatno dobri i
liberalni klubovi, savršeno digitalno opremljeni i pogodni za nastupe ovog tipa. Tamo je ova
muzika na nekom višem stepenu, ali ne može se generalizovati, saundtek i progresiv imaju i
ovde vernih ljubitelja. Kad se sagleda celokupna situacija, mora se reći da nismo tako loši
kada se uporno ne ograničavamo na balkanske primitivizme i kameno doba, jer ako predugo
ostanemo u nekim ogradama i torovima, postaćemo ovce.

Ovaj zvuk je šokantna promena za učmale i popularne trendove

„Progresiv je uvek okrenut globalnom razmišljanju. Ta muzika je bliska omladini i ona nije više budućnost, ona je već ovde. Problem je što kod nas mnogo njih progresiv vidi kao šokantnu promenu, i to je posledica nesaradnje u kulturi. Nažalost, mi nemamo tu naviku da razmenjujemo internacionalno i intelektualno bogatstvo, znanje i iskustvo. Ipak, muzika je individualna, i sasvim je dobro što je internet spojio Balkan sa svetom pa se ne moramo ograničavati na popularne trendove“, zaključuje BerinTuzlić.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar