DEBATA VEKA ILI MLAKI ŠOU: Žižek vs Peterson o marksizmu i kapitalizmu

Kontroverzni slovenački filozof Slavoj Žižek i kanadski psiholog Jordan Peterson raspravljali su o sreću, kapitalizmu i marksizmu u Torontu.

Događaj je okarakterisan kao "debata veka", boks meč najvećih umova današnjice. Duel je pratilo tri hiljade ljudi po ceni karte od neverovatnih 1.500 dolara, dok su milioni korisnika na internetu platili 15 dolara za live stream.

https://www.youtube.com/watch?v=78BFFq_8XvM&t=2s

Da li zbog naslova, reklame, neverovatne cene, i sve skupa komercijalizacije jedne filozofske rasprave, utisci su prilično razočaravajući. Mnogi su zamerili dvojici govornika na opširnim uvodima koji su trajali po 30 minuta, što nije ostavilo prostora za debatu, za sudar argumenata. Tek nakon uvodnih izlaganja, moderator je Žižeku i Petersonu ostavio po 10 minuta za repliku.

Petersonove uvodne izjave su bile razočaravajuće čak i za njegove fanove. Izlaganje je bilo nejasno, a publika, po sopstvenom priznanju nije bila mnogo informisana o delu "Komunistički manifest". Neko od njegovih komentara o jednom od najvećih podviga ljudske retorike bili su: "Morate dati đavolu svoje dužnosti", "Ovo je čudno" i "Gotovo sve ideje su pogrešne". Rekao je i stvari poput: "Marks je mislio da je proletarijat dobar, a buržoazija zlo".

Pomirljivi i nepromišljeni

Do kraja tridesetominutnog izlaganja nijednom rečju nije spomenuo "sreću". Njom se nije posebno bavio ni Žižek, koji je preferirao da se bavi "neprijateljstvima". Njegove primedbe bile su jednako nepromišljene kao i Petersonove. Prelazio je sa Trampa i Sandersa na Dostojevskog, na izbegličku krizu, na estetiku nacizma.  Žižek je počeo pomirljivo, objašnjavajući kako njih dvojica imaju nešto zajedničko - obojica su zadnjih godina na udaru levih liberala. On je čitao sa papira pripremljeno predavanje (dok se Peterson služio laptopom), povezao je sreću, kapitalizam i marksizam na primeru Kine. I Žižek je svoje primedbe završio sa kritikom političke korektnosti, koju je opisao kao svet nemoći koja maskira čist poraz.

Veliko iznenađenje debate bilo je koliko zajedničkog imaju staromodni marksista i kanadski protivnik politike identiteta. Obojica su želeli istu stvar: kapitalizam sa regulacijom.

Civilizovani susret

Ocene su da je susret Peterson-Žižek bio jako redak slučaj rasprave, ali možda previše civilizovan. Njima su bili potrebni neprijatelji, borba. Publika je od početka debate bila podeljena na dva filozofska fan-kluba, napola komičnim, a napola iritantnim entuzijazmom podržavali su svog favorita. Ali, jedan od posebno upečatljivih trenutaka debate bio je onaj u kojem je Petersonovo upozorenje na Marksovo zagovaranje "krvavo nasilne revolucije i rušenja svih postojećih društvenih struktura" naišlo na oduševljeno klicanje nekolicine posebno fanatičnih komunista iz publike. Šokirani Peterson je na to ostao bez teksta i samo ih nemo prostrelio zgađenim pogledom. Prema Žižeku je bio mnogo ljubazniji, a uvažavanje je bilo obostrano, možda na razočaranje navijački nastrojenih gledatelja.