DIGNI KRIGLU I ZAPEVAJ

Rokenrol koji prži jače nego avgustovsko sunce, gužva na ušću Save i Dunava i dobro pivo simboli su Beer Festa, jednog od najboljih muzičkih festivala regiona, jedinog na koji se ulazi za džabaka. Beograđani su odavno nadmašili i Irce koji su vekovima najbolje spajali pivo i muziku.

Ko ne veruje, neka dođe na Ušće i vidi zašto stranci hrle u Beograd. Više ne zavidimo Evropi.

„Rokenrol se kod nas svira duže od 60 godina, i bio je značajan za ranije generacije, a da je značajan i za ove sad, pokazuje i Beer Fest, koji je postao jedan od najvećih festivala Evrope“, ističe Nenad Janković, poznatiji kao Dr Nele Karajlić, rok muzičar, kompozitor, scenarista i glumac, koji se vraća na našu scenu prvi put posle dve decenije pauze.

I ovogodišnji Beer Fest, šesnaesti po redu, već je prvih večeri opravdao imidž rok spektakla, a za razliku od ranijih godina, publika uživa na tri stejdža, glavnom (Main stage), inovativnom (Innovation stage) i alternativnom (Alternative), gde su nastupili neki od najpoznatijih muzičkih virtuoza svih muzičkih žanrova, od alternative, preko elektro zvuka, roka, panka, pa do hevi metala.

Publiku niko nije ostavio ravnodušnom, ali izlazak „Riblje čorbe“ na scenu bio je trenutak za pamćenje. Pre 40 godina prvi put su imali koncert u Elemiru nadomak Zrenjanina, i verovatno niko iz ove publike nije bio tada tamo. Klinci koji su ih dočekali ovacijama rođeni su 20 godina posle tog koncerta, ali to nije važno, godine su samo broj, a Bora i „Čorba“ su legende.

„Pogodilo se da je 15. avgusta četrdeset godina postojanja benda, i mi smo želeli da obeležimo taj datum jednim velikim nastupom na Beer Festu“, objašnjava za „Ekspres“ Miša Aleksić, basista „Riblje čorbe“, dodavši da su za ovu priliku napravili best off listu pesama, izabravši između onih koje se najviše traže i koje su odolele vremenu, kao što su čuveni hit „Lutka sa naslovne strane“ i „Pogledaj dom svoj, anđele“.

„Dobre pesme se slušaju svuda i uvek, bez obzira na godine publike. Klinci koji se nisu ni rodili kad smo mi snimali „Rokenrol za kućni savet“ i koji su tek sad u osnovnoj školi, znaju i pevaju naše pesme. Najverovatnije su ih nasledili od roditelja“, naglašava Aleksić. Svaka svirka „Čorbe“ je spektakl, a ovaj put je prekinuta na trenutak - ali samo da bi bendu bila uručena plaketa za „50 i plus“ hitova, koliko su ih tokom svoje karijere imali ovi vremešni rokeri. I još ne planiraju da okače gitare o klin. „Mi smo još mladi i perspektivni i imaćemo još hitova“, tvrdi Bora Đorđević.

Uprkos tome što su stari hitovi vrlo slušani i dandanas, može se reći da je Beer Fest postao jedno od retkih mesta gde rokenrol živi istom snagom i ne podleže uticajima komercijalizacije. Pivofest je vaskrsao jedan posebni duh vremena i muzičke slobode, koja se više ne može lako naći. Nema haosa dok „Čorba“ ne zasvira „Radiću šta god hoću“, „Ja ratujem sam“ i „Jedino moje“ ili „Nežni, znojavi, emotivni hit“, kako ga je nazvao, a novi udar euforije stigao je sa „Partibrejkersima“ i Canetom. „Zašto ne bismo mi i bend živeli hiljadu godina, pa mi smo ‘Partibrejkersi’!“

Scenu je poput zemljotresa zatresla i Roisin Murphy, čuvena britanska elektro-pop zvezda i nekadašnja članica grupe „Moloko“. Ova pevačica, koja već dvadeset godina uspeva da sačuva titulu dive moderne muzike, svojim avangardnim nastupima postala je koncertna senzacija, a beogradsku publiku oduševila je najslušanijim hitovima, uključujući i one sa najčuvenijeg albuma „Overpowerd“ iz 2007. godine.

Beer Fest nije izneverio ni fanove pank zvuka, pa su verni sledbenici ovog muzičkog žanra uživali u svirci benda „Six pack“, koji je jedan od pionirskih bendova koji su nastupali van Srbije tokom ranih devedesetih. Bend se proslavio pesmama „Nekako me najviše boliš ti“, „Fabrička greška“, a „Six pack“ je poznat i po obradi hita „Karma chameleon“, koji su obojili zvučnim pankerskim ritmom i žestokim rifom bas gitare. Pankeri su željno očekivali i britanski pank-rok bend „The Stranglers“, koji je već nastupao pred beogradskom publikom 2004. godine, ali se, kako su objasnili, ne sećaju najbolje tog nastupa.

„Oprema je bila izuzetno loša, i to je sve što mi je ostalo u sećanju u vezi sa koncertom iz 2004. godine. Kad je reč o svirci na Beer Festu, očekujem da ćemo se napiti, jer vidite, probali smo sinoć neko srpsko, domaće pivo i moram priznati da ono deluje!“, oduševljen je Žan-Žak Barnel, jedan od pevača i basista koji se proslavio hitovima „Golden Brown“, „Always the Sun“, „Skin Deep“, „London Lady“. Pankeri i alternativci, kao i svi ljubitelji andergraunda, koji vole miks grandža, fanka, hip-hopa i brit-roka, skakali su i uz hitove bendova „Straight Mickey & the Boyz“, M.O.R.T., „Bunt 1: Sitzpinker“.

Deo publike, koji nije bio oduševljen elektronskim, alternativnim i pank zvukom, previše mekim za njihove uši, ostao je pred „alternativnim“ stejdžom, gde se sve treslo zbog šutke i gde se orilo „grolovanje“ metalerskih grupa kao što su „Framework“ i tribjut „Metallica“.

„Ne mogu da verujem da je ovako puno već prve večeri, ali ipak nastupaju „Aerodrom“ i „Čorba“, a to se ne propušta. Još kad popijemo po pivo, tamno, doživljaj je kompletan“, oduševljen je Mitar Petrić koji sa suprugom Anom dolazi svake godine. „Kad god čujem Boru da svira pesme koje volim, ja nazdravim pivom. A volim sve što ‘Čorba’ svira“, smeje se ona.

Leto u Beogradu bez Beer Festa je kao toplo pivo, a to nije to. Mora da bude hladno, da se đuska na 220 volti i da se pet dana živi u ritmu koji svaka generacija prepoznaje kao svoj. I tako još tri dana, do fajronta u nedelju, ili prvih jutarnjih sati u ponedeljak. Za kraj sviraju „Bolesna štenad“, a pivo će još biti hladno.