POD SLOGANOM PRIĐI BLIŽE: Fantomska nit 46. Festa

POD SLOGANOM PRIĐI BLIŽE: Fantomska nit 46. Festa


Pod sloganom „Priđi bliže”, 46. Fest prikazaće 116 premijernih filmova i 10 klasika. Veliko interesovanje publike očekuje se za „Tri bilborda”, „Oblik vode”, „Skrivenu ljubav” i „Fantomsku nit”, a među gostima su reditelji Ištvan Sabo, Karen Šahnazarov i Roland Džofi

Tradicionalni međunarodni filmski festival Fest startuje večeras i do 4. marta biće prikazano 116 premijernih filmova i 10 klasika, a među gostima su reditelji Ištvan Sabo, Karen Šahnazarov i Roland Džofi.

Pod sloganom „Priđi bliže”, 46. Fest počeće u Sava centru uručenjem nagrade „Beogradski pobednik” za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti slavnom mađarskom reditelju Ištvanu Sabou uoči projekcije crnohumorne drame „Tri bilborda ispred Ebinga u Misuriju” Martina Makdone, jednog od glavnih kandidata za Oskara. Priznanje „Beogradski pobednik” za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti dobiće i srpska glumica Neda Arnerić, dok će tokom festivala nagrade za dosadašnju karijeru primiti i ruski reditelj Karen Šahnazarov i britanski Roland Džofi.

Umetnički direktor Festa, Jugoslav Pantelić, izjavio je da u revijalnom programu očekuje veliko interesovanje publike kako za „Tri bilborda”, tako i za poznate i već nagrađivane filmove „Oblik vode” Giljerma del Tora, „Skrivenu ljubav” Luke Gvadanjina, „Fantomsku nit” Pola Tomasa Andersona, „Niotkuda” Fatiha Akina, „Prema istinitoj priči” Romana Polanskog, „Zaista, nikada nisi bio ovde” Lin Remzi, „Jupiterov mesec” Kornela Mundruca, „Skver” Rubena Estlunda i „Oproštaj” Rolana Džofija. Među filmovima koje beogradska publika tek treba da otkrije, Pantelić je preporučio „Vernost” Mihaela Roskama, „Ja, Tonja” Krega Gilespija, „Lady Bird” Grete Gervik… Skrenuo je pažnju i na filmove „Legenda o konkubini” Cena Kajgea, „Doviđenja tamo gore” Albera Dupontela, „Siloviti” Mišela Azanavicijusa, „Eva” Benoa Žakoa…

Glavni takmičarski program nudi 16 filmova iz celog sveta -iz Mađarske, Danske, Irana, Kine, Argentine, Libana, Grčke, Hrvatske, SAD, Rusije, Italije i Švajcarske, a prema rečima Pantelića, među njima su i oni koji tretiraju goruće društvene i socijalne teme, ali i oni koji na izuzetan način približavaju ličnosti koje su svojim stvaralaštvom inspirisale generacije.
U programu „Srpski film” biće pet ostvarenja. U konkurenciji su „Banditi u potrazi za mamom” Koste Ristića, „Ederlezi Rising” Lazara Bodrože, „Horizonti” Svetislava Dragomirovića, „Izgrednici” Dejana Zečevića i „O bubicama i herojima” Petra Pašića.

FEST (3)

Ivan Karl, selektor Festa od 2010. do 2014, podseća da je Fest osnovan u vreme kada je bivša Jugoslavija bila na geopolitičkom vrhuncu, s jakom ekonomijom, razvijenom bioskopskom infrastrukturom i jednim otvorenom tržištem u ovom delu Evrope. Tada su provejavale opcije o festivalu ratnog ili ljubavnog filma, ali nijedan predlog nije išao u korist takmičarske kategorije i Fest je 1971. ustanovljen kao festival festivala, uz London jedinstven na svetskoj filmskoj mapi. Bio je manifestacija informativnog karaktera s namerom da ovdašnjoj publici pruži kvalitativni presek svetskog filma na godišnjem nivou. Holivudski studiji su prepozali Beograd kao lakmus papir i slali su svoja jaka glumačka imena i filmove bez ucenjivanja za istovremeni otkup za distribuciju. Tako je funkcionisalo sve do Titove smrti.

– Odlaskom Milutina Čolića, osnivača Festa, s mesta umetničkog direktora, smotra se osamdestih godina prošlog veka pretvorila u pretpremijernu reviju bez gostiju i pratećih programa, odnosno spoljnih obeležja. Novi polet donosi Nebojša Đukelić početkom devedesetih uvođenjem Festovizije, jačanjem selekcije i saradnjom sa Emirom Kusturicom, koji je tada započeo svoju ktitorsku ulogu na Festu, koja traje sve do danas. Upravo je Kusturica zaslužan što su na Fest došli tada Džim Džarmus, Džoni Dep, Harvi Kajtel, a prošle godine Monika Beluči.

On dodaje da Fest nakon 2000. odlikuje njegovo institucionalizovanje osnivanjem najpre Direkcije Festa, kasnije CEBEFA, odnosno kancelarije koja se kontinuirano bavi festivalom.

– Za tih skoro 20 godina bilo je nekoliko selektora, i svi smo se trudili da u okvirima zadate koncepcije ostvarimo maksimum po publiku i osnivača. Fest je 2012. i 2014. probio barijeru od 100.000 prodatih ulaznica sa 70 filmova, a gosti Beograda bili su Rejf Fajns, Piter Bogdanovič, Majkl Madsen, Franko Nero, Stiven Frirs… Po mom mišljenju, veoma je bitan tržišni orijentir Festa, jer zbog svoje masovnosti ima sve preduslove da bude profitna manifestacija.

Karl zaključuje da je u poslednje četiri godine napravljen pomak, pre svega u finansijskom smislu i odlučnosti osnivača Grada Beograda da višestruko uloži u organizaciju i pripremu festivala, jer je budžet nekoliko puta veći od onoga koji je ranije bio na raspolaganju.

– Broj gledalaca je, koliko čujem od kolega iz Sava centra, manji, ali to ne mora da bude u direktnoj vezi s koncepcijom. Dobro je da Fest bude takmičarski festival i to ostaje trajni doprinos kolege Pantelića, uz napomenu da toga ne bi bilo da nije imao podršku osnivača, odnosno Skupštine grada, koja se odlučila na takav važan iskorak.

Prelomne godine Festa
Nenad Dukić, filmski kritičar i umetnički direktor Festa od 1995. do 1997, smatra da je prelomni trenutak za Fest bila 1995, kada je, posle dvogodišnje pauze, ponovo uspostavljen. Te godine on je imenovan za novog umetničkog direktora.

– Znao sam da neće biti lako, ali nijednog trenutka se nisam kolebao da pokušam da promenim red stvari, i koncepcijski i programski i organizaciono. Dobra okolnost bilo je to što sam imao u tome podršku Nene Đonlić, operativnog direktora festivala, i Emira Kusturice, predsednika festivalskog saveta. Programski, postavio sam stvari tako da Fest tek u malom broju prikazuje repertoarske, pretežno američke filmove koji će ionako doći u bioskope, a da ostvari svoju osnovnu kulturološku funkciju, da prikaže vredna ostvarenja koja obično nisu u fokusu distributera i koja, posledično, teško dolaze do bioskopa. Tih godina u usponu je bio novi kineski film s prvim filmovima Cena Kajgea, Džang Jimoa, novi iranski film sa Abasom Kiarostamijem, Panahijem, austrijski s Majklom Hanekeom… Ja sam te sjajne filmove ne samo programirao već sam ih stavio tamo gde im je bilo mesto, u Veliku dvoranu Sava centra, u udarne termine. To je bio mali šok i za direkciju Festa i za publiku, koja je bila navikla na holivudske pred-oskarske naslove.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar