FILOZOFIJA FAŠIZMA I PROPAGANDA: Kako je Hitler iskoristio Ničea

Simbol svastike danas nas asocira samo na jedno - Adolfa Hitlera. Međutim, svastika ili kukasti krst upotrebljavao se 5.000 godina pre nego što ga je Hitler "prisvojio" i uspostavio kao simbol Nacističke partije. Pravo značenje svastike je dobra sreća, mir, odnosno blagostanje, a simbol se prvi put koristio u neolitskoj Evroaziji, ali i u Evropi na predmetima prehrišćanskih kultura.

Međutim, Hitler nije degradirao samo simbole. Isto je radio i sa umetničkim delima, dizajnom, muzikom i filozofskim učenjem...

Sve dok u svojoj 44. godini nije psihički oboleo, Fridrih Niče živeo je u strahu da će biti pogrešno shvaćen. Pogrešno tumačen. "Pre svega ne zamenjujte me", proročki je napisao u delu Ecce homo, piše Tajms. Bio je konzervativni elitista, briljantni aforističar koji se borio za individulanu veličinu usred osrednjosti, a rukopisi su mu bili eksplozivni i gotovo apokaliptični, složeni, šokantni.

"Bog je mrtav", jedna je od najradikalnijih. Kao takva i ukazuje na svu njegovu genijalnost.

"Ne postoji sumornije, tužnije stvorenje u prirodi nego čovek koji izbegava sopstveni genij".

"Svet, to je čudovište moći, bez početka i kraja, veličina čvrsta, nesavitljiva u svojoj snazi, koja ne raste i ne smanjuje se, koja se uopšte ne troši nego se samo menja".

"Došao sam da vam pomognem, a vi se žalite da ne želim sa vama da plačem".

"Svako poseduje upravo onoliko sujete koliko mu nedostaje razuma".

Moć i moral

Ničeova prva intelektualna ljubav bio je Artur Šopenhauer, pod čijim okriljem je stasao i Sigmund Frojd. Ipak, suprotno Šopenhauerovom pesimizmu, Niče je razvio sopstveni herojski životni optimizam. I svu mračnu i nihilističku volju preokrenuo je u kreativnu i optimističnu volju za moć. Kao veliki moralista smatrao je da treba razrušiti čitav hrišćanski moralni sistem kako bi se potom uspostavio pravi moral. Eto i najjednostavnijeg odgovora zašto je pogodovao Hitleru...

Međutim, Niče nije bio nacista. Žestoko se suprotstavio nemačkom nacionalizmu, kao što je odbacio sve masovne pokrete. Ismevao je ideologe, pojam više rase i gnušao se antisemitizma u svim njegovim oblicima. Niče je bio svoj.

Sve dok njegov duševni slom 1889. nije iskoristila njegova ambiciozna sestra. Elizabet je otela rukopise svog brata nakon njegove smrti i iskoristila ih kao podršku nacizmu i tako na njegovoj filozofiji ostavila mrlju koja nikada nije izbrisana.

Elizabet je, piše Tajms, bila oduševljeni fašista. U mladosti je bila pomagačica Riharda Vagnera, pa je sa svojim mužem antisemitom Bernhardom Fersterom (Niče je odbio da ode na njihovo venčanje) pokupila jednu od kompozitorovih ideja. Otišla je sa mužem u Paragvaj da osnuje novu republiku usled džungle, Novu Nemačku. Niče se suprotstavljao rasističkom projektu od početka, izjavljivao je da "ne želi da ima ama baš ništa sa tim antisemitskim poduhvatom, radovaće se ako propadne". Svoju sestru je nazvao "moralno naduvenom, osvetoljubivom antisemitskom guskom". 

Geringovo čitanje... 

Kada je kolonija propala, Elizabet se vratila u Staru Nemačku i pokušala da preobrazi sada već obolelog brata. Izdavala je njegova dela, sakupljala odbačene beleške i objavljivala ih kao knjige, a naročito "Volju za moć" koja će biti prihvaćena kao vrsta udžbenika za totalitariste.

Istorijske činjenice pokazuju da je Ničeove knjige posedovao i ključni čovek nemačkog fašizma Herman Gering. Fraze i reči poput "natčovek" i "volja za moć" ubrzo su postale osnova nacističke propagandne platforme, kojom je Hitler zaludeo milione.  Niče koji je pisao o "zabludama masa" ("U pojedincima ludilo je retko; ali u grupama, partijama, nacijama i epohama ono je pravilo") i Nemce često nazivao "ne-misliocima", isticao antisemitizam, biva uplaten u vrhunac paradoksa. U fašizam.

Nacisti nisu prigrlili Ničea, već njegovu osakaćenu verziju koju je stvorila njegova sestra. Vrhunac je dostignut kada je njegovo remek-delo "Kako je govorio Zaratustra", o antidogmatizmu, objavljen zajedno sa Hitlerovim "Majn Kamfom".

"Svako ljudsko biće koje ne želi biti deo masa treba samo da prestane sebi da olakšava stvari. Neka samo prati svoju svest, koja ga poziva: Budi ono što jesi! Sve što sada činiš, misliš, želiš, sve to nisi ti." (...) Ne postoji način da se pomogne bilo kojoj duši da postigne ovu sreću, sve dok je okovana lancima javnog mnjenja i straha. (...) "Niko ne može sagraditi mostove na kojima ćeš ti, samo ti, preći reku života. Možda postoje bezbroj staza i mostova i polubogova koji bi te preneli preko; ali samo po cenu zaloge i odricanja sebe. Postoji jedna staza na svetu koju niko ne može preći osim tebe. Gde ona vodi? Ne pitaj, kreni!"

E tako je, zaista, govorio Niče...