HOLIVUDSKA RAZGLEDNICA IZ BEOGRADA

HOLIVUDSKA RAZGLEDNICA IZ BEOGRADA


 Strane ekipe filmadžija su u stalnoj potrazi za novim destinacijama, a nas tek počinju da otkrivaju

U vreme digitalne revolucije, kreativnost je nova nafta Srbije. U potrazi za originalnim ambijentima, filmske ekipe otkrile su Beograd, ali tu se njihovo interesovanje nije završilo. “Na njihovim mapama naše ulice, građevine, tvrđave postaju najbolja mesta za neke nove filmske priče. Uz dobru organizaciju, ni Pariz u Beogradu više nije nemoguća misija”, tvrdi Milica Božanić, izvršni direktor Srpske filmske asocijacije

 Koje lokacije su stranim filmadžijama najatraktivnije u Srbiji?

– Mi uvek kažemo da sve može biti filmska lokacija. Centralne ulice Beograda i Novog Sada su interesantne kao zamena za centralnu i zapadnu Evropu, napušteni industrijski kompleksi daju veliku slobodu za izgradnju scenografije i filmove, od istorijskih komada do horora, tvrđava Maglič, Smederevo, Kalemegdan već imaju svoj filmski život, ali isto tako je interesantna brutalistička arhitektura Novog Beograda, priroda Tare i Stare planine je sve atraktivnija za strane filmadžije, koji su uvek u potrazi za nekim neotkrivenim lokacijama.

Šta im nudimo osim lokacija?

– Bez vrsnih filmskih radnika i profesionalaca, lokacije ne znače puno, tu se podrazumeva i celokupna infrastruktura, tehnika, studijski kapaciteti… Glavni faktor privlačenja su troškovi koji su niži od ostatka Evrope, kao i sistem podsticaja od 25 odsto koji je Ministarstvo privrede uvelo od 2016. i zahvaljujući kome je u Srbiji broj stranih projekata utrostručen.

Proteklih godina u našem ambijentu snimljene su scene za najmanje deset stranih filmova. Koji su nam kadrovi potrebni osim glumaca i da li ih imamo, s obzirom na to da je na pojedinim snimanjima angažovano od 150 do 1.500 ljudi?

– Film upošljava veliki broj ljudi najrazličitijih zanimanja i zbog ekspanzije u kojoj se sektor nalazi postoji potreba za povećanjem broja tehničkih kadrova – od kamere, preko rasvete, scene, do velikog broja majstorskih zanata na kojima leži filmska produkcija, ali isto tako i novih zanimanja koja nameće prodor novih tehnologija. Tako se sa rastom produkcije razvija i sektor postprodukcije i vizuelnih efekata u kome želimo da animiramo što veći broj mladih talenata kroz usavršavanje i specijalizaciju.

Dolazak stranih filmskih ekipa podrazumeva i angažovanje turističkih potencijala, smeštaj, hranu… Koliko smo spremni da ispunimo njihove zahteve?

– Hotelska i turistička industrija su u Srbiji već godinama u ekspanziji, a otvaranje novih hotela i restorana olakšava nam pridobijanje filmadžija koje često imaju specifične zahteve. Do sada nisam čula ni za jedan primer gde nešto nije moglo da bude obezbeđeno, da li je to orijentalna kuhinja za zvezde i članove ekipa iz Bolivuda, ili navike putnika koji dolaze iz Holivuda. Najčešći komentar koji sam čula od stranaca nakon prvog radnog iskustva u Srbiji jeste to da ljudi imaju “pozitivan stav ka prevazilaženju prepreka”. Dakle, ljudi, njihova kompetentnost i volja da prevaziđu nedostatke je ključni faktor poverenja.
 
Koliko možemo da ih pratimo kada je reč o scenskim efektima?

– Zahvaljujući decenijskoj filmskoj tradiciji, naš sektor scenografije je jedan od razloga zbog čega stranci biraju da dođu u Srbiju. Kreativno, ali i tehnički kod nas je moguće proizvesti sve što se radi i napolju, ponekad za kraće vreme ili uz niže troškove. Kada govorimo o iskustvo u specijalnim efektima na setu, naši kaskaderi su već nekoliko godina među prvima na svetskim takmičenjima. Puno poverenje u izradi vizuelnih efekata naših studija imali su “Netflix”, “SyFy”, bolivudski studiji, a polagano ulazimo i na tržište Kine. Zbog talentovanih ljudi koji su ostali u Srbiji, ali i ogromnog broja onih koji su otišli i izgradili  uspešne karijere u inostranstvu, pokrenuli smo konferenciju “CGA Belgrade”, koja na međunarodnom nivou ima misiju da etablira Srbiju kao hab industrije vizuelnih efekata u istočnoj Evropi i da istovremeno mladim talentima obezbedi edukaciju i pruži mogućnosti za usavršavanje.

 Kolika je finansijska dobit od učestvovanja u stranoj filmskoj produkciji? Kada je reč o Dubrovniku, pominju se fantastične sume zarađene od snimanja.

– Dubrovnik je zahvaljujući seriji “Igra prestola” benefitovao u turističkoj tražnji koju je ta serija pobudila kod publike. Kompenzacije od snimanja na lokacijama mogu biti velike, zavisno od zahteva produkcije i scenarija. Za jedno snimanje potrebno je mnogo dozvola za privremenu gradnju, zauzimanje javne površine, saobraćajnih, komunalnih usluga… Važno je da službe nadležne za izdavanje dozvola imaju jasno definisane procedure i cenovnike i ta predvidivost troškova za filmske produkcije znači da je javni sektor “film friendly”. Moglo bi se reći da se od šest do osam odsto budžeta troši na lokacije i treba biti vrlo racionalan i umeren u vezi sa finansijskim očekivanjima. Mora se sagledati marketinški potencijal projekta i sa produkcijom pregovarati o promociji destinacije nakon snimanja, a ne samo o direktnim finansijskim benefitima. Mislim da je jedan od zahtevnijih poduhvata bilo snimanje rimejka filma “Papillon” (Leptir) u Karađorđevoj ulici, koja je pretvorena u Pariz iz 1930. Grad Beč je inkasirao četiri miliona evra od snimanja samo nekoliko scena za “Nemoguću misiju”, ali promocija koju je dobio na ekranu je daleko veća. To je nešto ka čemu treba da stremimo – projekti koji će ugraditi u priču Beograd ili Srbiju kao mesto dešavanja. Bolivudska produkcija je otvorena za takve ideje i upravo je ove jeseni izašao film istaknutog reditelja Manija Ratnama u kome se jedna od tri porodične priče dešava u Srbiji.

 Kakva su Vaša iskustva kada je reč o organizaciji rada sa stranim filmskim ekipama?

– Moja uloga je upoznavanje i predstavljanje mogućnosti za rad u Srbiji. To je lakši deo posla koji se bazira na marketingu i održavanju kontakata, a istovremeno i reprezentovanju čitave industrije, što je odgovorna pozicija u lancu komunikacije. Tokom takozvanih fam tura, najvažnije je da brzo shvatite njihov način rada i vidite kako možemo da ispunimo ta očekivanja. Amerikanci su vrlo zahtevni jer je filmska industrija i način rada kod njih ustoličen i očekuju da gde god da odu, svi budu na nivou kao u SAD, dok sa Indijcima ima puno improvizacije i morate imati fleksibilnost, pretpostaviti korake unapred i biti spremni na stalno pregovaranje. Postoje projekti koji nemaju velike budžete, ali ih ekipa radi srcem i mogu biti kreativno mnogo zanimljiviji za rad nego blokbasteri. Zbog toga uvek promovišem naše produkcijske kuće kao partnere u poslu, a ne samo servisere.

 Koliko Srbija može da bude konkurentna u izboru lokacija, šta je naša prednost?

– Postoje zemlje sa višim planinama i uređenijim gradovima, starijim i velelepnijim dvorcima od nas, ali to nije uvek presudna konkurentska prednost. Mi ponekad ne znamo kakve sve lokacije postoje u Srbiji. Rekla bih da su mnoge lokacije u Srbiji još neistražene i nepoznate. Danas se veliki broj holivudskih projekata snima u Atlanti samo zato što postoje federalni podsticaji. Dokle god budemo bili u mogućnosti da se takmičimo cenovno, to će biti glavna konkurentska prednost. Prag i Budimpešta su trenutno prebukirani projektima za narednih godinu dana, i to je šansa za nas da poslove skrenemo ka sebi. Povrh svega toga, naši ljudi, projekti na kojima su radili i pozitivni utisci svih koji su snimali u Srbiji su najveća reklama. Zato svaki član filmska industrije je oličenje cele industrije u očima stranaca.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar