KNJIŽEVNI GURU – FREDERIK BEGBEDE – MOJ ŽIVOT BEZ KRAJA, ELIKSIR ŽIVOTA – FUTUR SADAŠNJI

KNJIŽEVNI GURU – FREDERIK BEGBEDE – MOJ ŽIVOT BEZ KRAJA, ELIKSIR ŽIVOTA – FUTUR SADAŠNJI


Frederik Begbede: „Moj život bez kraja”, prevodilac: Novak Golubović, izdavač: „Booka”.

Alter ego Frederika Begbedea je glavni protagonista romana. On je pedesetogodišnjak koji se već oseća kao starac. Kada mu njegova desetogodišnja ćerka kaže da ne želi da on umre, on joj uzvraća plahovito: „Ne brini, dušo, od ovog trenutka niko ne umire”. Iako impulsivno dato, obećanje je obećanje, i Begbede kao osoba od integriteta i reči pokušava da ga ispuni. Ne čini to izmišljajući formule besmrtnosti, neku kvazinauku o produžetku ljudske vrste, književnu fikciju ili kvazifilozofiju nalik na nacističku eugeniku. Neki naučnici na koje je u svom istraživanju nailazio tvrde da će deca rođena posle 2009. doživeti 22. vek pošto će živeti oko 140 godina, skoro duplo duže od nas, čeda 20. veka. „Moj život bez kraja” je roman koji ne pripada žanru naučne fantastike, već realizmu, budućnosti koja se odvija među nama, ali ne deli se sa svima nama poput blagodati interneta. Pristup naučnim dostignućima vezanim za produženje ljudskog života dato je samo povlašćenima. Najbogatijima.

Alter ego Frederika Begbedea je glavni protagonista romana. On je pedesetogodišnjak koji se već oseća kao starac. Pregurao je dve trećine života, sada je u ranim pedesetim, krcka šestu deceniju, a već je počeo da crpi treću trećinu, koja neminovno ističe. Obuzima ga strah od smrti, neprekidni, bunt protiv nje, otpor njenom stegu, njenoj neminovnosti. Kada mu njegova desetogodišnja ćerka kaže da ne želi da on umre, on joj uzvraća plahovito: „Ne brini, dušo, od ovog trenutka niko ne umire”. Iako impulsivno dato, obećanje je obećanje, i Begbede kao osoba od integriteta i reči pokušava da ga ispuni. Ne čini to izmišljajući formule besmrtnosti, neku kvazinauku o produžetku ljudske vrste, književnu fikciju ili filozofiju nalik na nacističku eugeniku. Ne hvata se vere u Boga iako ide u Jerusalim, obilazi džamiju Al Aksa, Zid plača i Crkvu svetog groba, Golgotu alijas Kalvariju. U Sveti grad odlazi zbog razgovora s biogenetičarima iz prestižne jevrejske klinike.

U potrazi za eliksirom života i mladosti putovao je diljem sveta, nikada sam, uvek s porodicom, pojedinim njenim članom ili kućnim robotom, i to u Švajcarsku, Francusku, Izrael, SAD… A tamo od Njujorka i Bostona do Kalifornije.
Zdrav život, detoksikacija, prehrana povrćem, uglavnom veganska, svakodnevne vežbe u teretani s ličnim trenerom, 10.000 koraka dnevno zamenili su jedan buran, bogat, zadovoljstvima i konzumacijama hrane, pića i droga ispunjen, čitaj devastiran život, koji sada, okružen porodicom, novim životom, ljubavlju, želi da se poboljša i obnovi.
Neki naučnici na koje je u svom istraživanju nailazio tvrde da će deca rođena posle 2009. doživeti 22. vek pošto će živeti oko 140 godina, skoro duplo duže od nas, čeda 20. veka. Koliko je ljudi od nastanka čovečanstva umrlo na zemlji, pita se Begbede. Stotinu milijardi, manje-više.

U Francuskoj je 2010. godine bilo 15.000 stogodišnjaka, a 2060. biće ih 200.000. Ko će se krajem veka brinuti o vojsci staraca, koliko će biti personalnih asistenata i gerontoloških domaćica? Šta će se desiti kad populacija seniora istisne populaciju juniora, nadjača je i satre budući parazitska?

„Život je krvoproliće. Masovno ubistvo od 59 miliona mrtvih godišnje. U sekundi 1,9 smrtnih slučajeva. Dnevno 158.857 smrtnih slučajeva. Od početka ovog pasusa dvadesetak ljudi u svetu je umrlo – i više ako čitate polako.”
„Moj život bez kraja” je roman koji ne pripada žanru naučne fantastike, već realizmu, budućnosti koja se odvija među nama, ali ne deli se sa svima nama poput blagodati interneta. Pristup naučnim dostignućima vezanim za produženje ljudskog života dato je samo povlašćenima. Najbogatijima.

Bil Gejts i Majkl Zakerberg odvajaju ogromna sredstva da bi iskorenili bolesti do 2100. godine. U naučnim laboratorijama koje su fokusirane na neki od ciljeva poboljšanja ljudske jedinke, produžetak života ili popravljanje mutirajućih gena, ne razmišlja se o tome šta će nastupiti ako se doskoči smrti ili se ljudski život produži, a smrt ukine. Demografska eksplozija dotrajalih ljudskih jedinki koje se večno podmlađuju, prenaseljenost planete, nedostatak hrane… Pandorina kutija se otvorila da bi na zemlju donela bolest, patnju i smrt, a ne besmrtnost. Naučnici ne razmišljaju o moralnim i filozofskim pitanjima, već vrše eksperimente nad životinjama: miševima i psima, svinjama, čije organe može da prihvati čovek zato što su mu najsličniji, što će u budućnosti imati neprocenjivu vrednost u procesu transplantacije. Životinje donori će biti odgajane na farmama u blizini operacionih sala. Radi se o protokolima, bioinženjeringu, kloniranju ljudske vrste, poboljšavanju DNK lanca, podmlađivanju staraca transilvanijskim receptom grofice Batori i grofa Drakule, i čime sve ne.

Novi čovek – postljudsko biće – nije nastao od majmuna kao stari. Za njega, skoro besmrtnika i superheroja, ne važi Darvinova teorija. Novi čovek u dobroj meri nastao je od svinje jer sadrži transplantirane rezervne svinjske organe ili one odštampane u 3D tehnici bioprinta. Takođe, povezan je na internet, nosi „Gugl” naočare, ima noćni vid zahvaljujući DNK slepog miša, što je palo na pamet nekom genetičaru nobelovcu.

Priča se vrti oko produžetka života, sa prosečnog životnog veka na 200-300 godina, putem tajnih i skupih protokola do besmrtnosti. Protagonista doseže kritične godine muškog klimaksa i zbog obećanja datog detetu odlučuje da istraži legalne i ilegalne postupke: pomlađivanje ćelija, kibernetičku revoluciju, ubrizgavanje matičnih ćelija, oksigenizaciju krvi, 3D štampanje organa, transplantaciju humanizovanih organa iz svinje, implantate s veštačkom inteligencijom, fuziju čoveka i robota, kao i korišćenje digitalno pohranjene DNK.

Na kraju knjige Begbede zahvaljuje naučnicima koji su mu pomogli da shvati neshvatljivo: „Neka vašoj smrti dođe kraj”.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar