KNJIŽEVNI GURU – NATANIJEL HOTORN – KUĆA SA SEDAM ZABATA: Gotički roman iz Salema

KNJIŽEVNI GURU – NATANIJEL HOTORN – KUĆA SA SEDAM ZABATA: Gotički roman iz Salema


Natanijel Hotorn: „Kuća sa sedam zabata”, prevodilac: Leposava Simić, izdavač: „Filip Višnjić”.

„Kuća sa sedam zabata” izgrađena je na tuđoj zemlji, oteta osobi koja je proglašena vešcem. Stiče se utisak, bez krivice, iz pukog koristoljublja i obesti. Osuđeni na smrt prokleo je svog sudiju, iz kuće Pinčona, i ta kletva se već u prvoj generaciji ostvarila na zastrašujući način. Nastavila je da se ponavlja istrajno, iz generacije u generaciju, transformisana u novim vremenima, prilagođena njima. S jednim ciljem, da nakot iždžikljao pod njenim oštrouglim krovom nalik na očnjak predatora ispašta krivicu svojih obesnih predaka.

Salem, mesto u kojem je rođen Natanijel Hotorn, ali i sproveden besprizorni progon veštica, nalazi se u Novoj Engleskoj, u državi Masačusets, u blizini Bostona i Harvarda. Hotornovi preci učestvovali su u ovoj zastrašujućoj hajci, jedan od njih se čak proslavio kao sudija. Osramoćen i stigmatizovan, Hotorn je trajno izmenio svoje prezime dodajući mu jedno slovo, čime je pokušao da anulira srodničku vezu sa inkvizitorima, progoniteljima i lovcima na ljude iz Salema.
Iako je Natanijel Hotorn najpoznatiji po knjizi „Skerletno slovo”, njegov drugi roman „Kuća sa sedam zabata” nalazi se na Markesovoj listi 24 knjige koje su ga oblikovale i nesporno uticale na njegovo delo.

„Kuća sa sedam zabata” izgrađena je na tuđoj zemlji, oteta osobi koja je proglašena vešcem. Stiče se utisak, bez krivice, iz pukog koristoljublja i obesti. Osuđeni na smrt prokleo je svog sudiju, iz kuće Pinčona, i ta kletva se već u prvoj generaciji ostvarila na zastrašujući način. Nastavila je da se ponavlja istrajno, iz generacije u generaciju, transformisana u novim vremenima, prilagođena njima. S jednim ciljem, da nakot iždžikljao pod njenim oštrouglim krovom nalik na očnjak predatora ispašta krivicu svojih obesnih predaka.

Hotorn pripoveda paralelne pripovesti koje se sve dešavaju u senovitoj kući sa sedam zabata, danas pretvorenoj u muzej. Kuća je istovremeno porodilište, dom, sudilište, čistilište, bolnica, biblioteka. Osim protagonista iz više vremenskih nivoa, i predmeti misteriozno oživljavaju. Molov izvor smešten u bašti hipnotiše nalik na boginju Eho, kojoj je bila uskraćena moć govora pa nije mogla da dozove svog voljenog i izjavi mu ljubav. A portreti rodonačelnika i istaknutih ličnosti porodice oživljavaju u odlučujućim trenucima. Utvare se bude noću i kuća vidno truli kao živi organizam.

Glavni konflikt sudije Pinčona i vešca Mola razrešen je naizgled nasilnom smrću obojice. Njihovi potomci, dojeni porodičnim tajnama, pokorno poput ovčica predaju se sudbini, nesreći, usamljenosti, neprijateljstvu, siromaštvu, bolesti i nemoći. Izuzev ukućana, tu su gosti, radoznali susedi, podstanari, rođaci sa sela, duhovi, aveti, živi ljudi. „Kuća sa sedam zabata” ne zaobilazi teme: greh iz prošlosti, zločin, iskupljenje, osveta i pouka. Da li će zaslužena kazna stići naslednike nepočinitelja i kako je moguće zaobići zakone karme – uzroka i posledice?
Sudija Pinčon ima potomka takođe sudiju koji ne živi u kući sa sedam zabata, ali se živo zanima za njene stanovnike. Kad prolaznik proredi svoje mimohode, oslikani lik sa ulja na platnu oživljava gvozdenom ili demonskom voljom. Tu je i namrštena usedelica bez ikakvih prihoda, prinuđena da otvori dućan da bi preživela glad i besparicu, njen brat koji je odslužio kaznu za zločin koji jeste ili nije počinio, njihova rođaka sa sela, devojka koja svojim prisustvom zaustavlja paučinu, crvotočinu, taloženje prašine i truljenje kuće. Tamo gde ona prolazi život se budi, otima senkama, trijumfuje. Kada ona dežura u dućanu, kupaca je mnogo. Čini se da sila i ljupkost u njoj i mrtve podiže. Klonula, okorovljena, zapuštena bašta pod njenim se stopama pripitomila i pokazala svoje najlepše lice.

U romanu „Kuća sa sedam zabata” Efsiva Pinčon, naslednica pukovnika Pinčona, pokušava da održi staru porodičnu kuću. Njeno lice Hotorn opisuje kao odbojno i nadmeno, ali je opravdava jer ima nežno srce. U trenutku kada počinje „sadašnji” trenutak priče Efsiva pokušava da otvori radnju u kojoj bi prodavala sitnice. Naravno, ta odluka je za nju kao damu ponižavajuća jer je prinuđena da zarađuje baveći se trgovinom. Od svih svojih predaka, samo se jednog seća s prezirom, a to je upravo rođak koji je prvi otvorio prodavnicu u suterenu kuće. Za aristokrate je nepojmljiva činjenica da je potrebno raditi da bi se došlo do novca. Zato Efsiva veruje da će naći ugovor koji su potpisali Indijanci kada su njenom pretku prodali ogromno zemljište. Obučena poput nekog duha u crnu haljinu, pokušava da bude prodavačica, ali uspeva da otera većinu mušterija zbog svog odbojnog imidža. Prvi novac koji je zaradila peče joj ruku kao da ga je kovao sam đavo. Još veće zlo je što se nekoliko generacija prenosi kletva koju je Mol uputio pukovnikovim naslednicima jer žive u kući koja je podignuta na grobu nevino optuženog. Jedna od žrtava na koju je pala kletva je Efsivin brat, koji je godinama u zatvoru nevin umesto svog ambicioznog rođaka sudije. Čak i u najkritičnijim trenucima, kada beži sa bratom obučena samo u kućnu haljinu i ogrtač, dama u njoj se buni što je prinuđena da u neprikladnoj odeći izađe iz kuće.
Hotorn je stvorio žanr romanse. Kao u svakoj drami, u svom dinamičnom pripovedanju razbacao je seme napetog konflikta i žustru silu odbijanja i privlačenja. Treba dokučiti, što nije nimalo lako, da li su šibe sudbine slepe za dobrotu, žrtvu, nevinost ukućana ili malaksavaju oprljene čovečnošću.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar