KNJIŽEVNI GURU, PREPROUKA ŠTA MORATE DA PROČITATE: Jalmar Saderberg- DOKTOR GLAS – roman o moralu, moći, opsesijama, seksu, smrti

KNJIŽEVNI GURU, PREPROUKA ŠTA MORATE DA PROČITATE: Jalmar Saderberg- DOKTOR GLAS – roman o moralu, moći, opsesijama, seksu, smrti


Nakon Glasove intervencije, njegovih saveta, preporuka i recepata, više nećete sumnjati samo u doktora Mengelea, zvanog Anđeo smrti, zato što je u Aušvicu vršio eksperimente na ljudima, upitaćete se ne samo da li je vaš izabrani lekar iz lokalnog doma zdravlja bio dobar student već i da li je sociopata, mizantrop, aseksualan, paranoičan, socijalni debil… Jer lekar ne leči samo telo, on leči i dušu. Ali, da li mu se može verovati? Kako njemu, psihopati, da prepustimo naše zdravlje ako je on pritajeni ubica, doktor smrt, nesvestan da krši Hipokratovu zakletvu

Jalmar Sederberg, publicista, romanopisac, pesnik, protivnik nacizma, u poznim godinama posvećen teološkim studijama, jedan je od najznačajnijih švedskih pisaca XX veka.

Najpoznatija dela: „Zavaravanje“, „Mladost Martina Brika“, „Doktor Glas“, „Ozbiljna igra“.

Smatra se švedskim klasikom, a „Doktor Glas“ je jedno od njegovih najboljih dela. To je roman o moralu, moći, opsesijama, seksu, smrti. Mesto dešavanja romana je Stokholm krajem 19. veka. Doktor Glas pišući svoj dnevnik govori uznemirujuću priču o svešteniku Gregorijusu i njegovoj ženi.

Važne Sederbergove teme su abortus, eutanazija, samoubistvo, bračni seks (dru- štveno prihvatljivo, dugogodi- šnje silovanje), slobodna ljubav, preljuba, usamljenost, uspon buržoazije, urbanizacija…

Pojava romana „Doktor Glas“ početkom dvadesetog veka izazvala je svojevrsni javni skandal zbog bavljenja provokativnim temama seksa i smrti. Seks je slobodan, predbračan, bračan, preljubnički, obavezujući. Smrt je prirodna, suicidna, nasilna, izabrana – eutanazija.

Kroz zapise stokholmskog lekara, vođene od 12. juna do 7. oktobra na razmeđu vekova, izlaže se zapanjujuća priča o lepoj i mladoj ženi starog sveštenika Gregorijusa koja se obraća porodičnom lekaru za pomoć po delikatnom pitanju, naime, ona oseća odvratnost prema bračnoj intimi, obavezi da se podaje starcu, jer ima mladog ljubavnika. Doktor Glas, neženja u tridesetim godinama, pristaje da joj pomogne, mimo svih principa i profesionalnog kodeksa. Iako je lepa popadija, rečeno kolokvijalnim jezikom, izuzetak od pravila, ipak se na malome, kroz pukotinu, pokazala posrnulost ljudske prirode. Samo zato što mu se jednom ili dva puta požalila žena kojoj se u potaji divio i koju je vremenom zavoleo svojim zakržljalim i nemuštim emocijama, njen muž je osuđen na smrt, po svaku cenu. Izvršenje ovog nepočinstva nije donelo mir ni nevernici koja nije mogla da sanja kako je postala udovica, ili ipak jeste pretpostavljala, a ni Glasu. Niti ih je spojila i zbližila.

Moć lekarske profesije da oživljava i ozdravljuje, u koži doktora Glasa postaje mra- čna formula kojom ubija, i što je još gore, zaklonjen fasadom profesije, on se izvlači nekažnjeno, čak nema za petama briljantnog inspektora, kao u romanu „Zločin i kazna“ koji opravdano sumnja, proniče. Nema ličnosti Porfirija Petroviča da prozre ubicu i navede ga da prizna svoje zlodelo.

Doduše, Glasov poznanik Merkel, prekaljeni novinar, rediguje tekst svog malicioznog kolege, izbacivši iz njega sve insinuacije koje su mogle da aludiraju na umešanost Sederbergovog protagoniste u skandaloznu smrt na javnom mestu. On, budući predstavnik objektivnog informisanja, pre se obračunavao sa skandaloznom, žutom, klevetničkom, amoralnom štampom, sa odsustvom profesionalnog kodeksa, smatrajući da je sve napisano izmišljeno, nego sa intelektualcem koji osnovano sumnja u Glasovu umešanost.

Naš junak, iako ubica, izvukao se. Nije mu određena kazna. Nema priznanja. Nema pokajanja. Nema tamnice. Nema izbavljenja.

Kao i Raskoljnikov, i doktor Glas nakon ubistva velečasnog Gregorijusa zapada u neku formu bunila, razdiru ga fantomski strahovi, zatvara se u svoj stan, u spavaću sobu, oblači pidžamu, uz simptome prehlade, igra pasijans starim kartama i spava, a njegovi snovi kipte i na javi. Nakon Glasove intervencije, njegovih saveta, preporuka i recepata, više nećete sumnjati samo u doktora Mengelea, zvanog Anđeo smrti, zato što je u Aušvicu vršio eksperimente na ljudima, upitaćete se ne samo da li je vaš izabrani lekar iz lokalnog doma zdravlja bio dobar student već i da li je sociopata, da li ima bipolarni poremećaj ličnosti, da li je asocijalan, mizantrop, aseksualan, paranoičan, socijalni debil… Jer lekar ne leči samo telo, on leči i dušu. Ali, da li mu se može verovati?

Kako njemu, psihopati, da prepustimo naše zdravlje, ako je on pritajeni ubica, doktor smrt, nesvestan da krši Hipokratovu zakletvu…

Danas nije teško zamisliti sveštenika dilera, srebroljupca, preljubnika, episkopa pedofila, homoseksualca, sklonog luksuzu, mobingu, brzim automobilima, džipovima, kolekcionara voznog parka, umesto molitvenog tihovanja, monahe koji ljube raskoš a ne zavet siromaštva, vladike koji su se iz manastirskih kelija preselile u raskošne vladičanske dvorove… Sve to je već viđeno. Crkva kao institucija se urušila. Vojska je prati u stopu. I policija koja radije štiti nasilnike nego žrtve. Ne izostaju učitelji koji su umesto knjige izabrali vruće afere sa svojim učenicima…

Najvažnije profesije, od kojih zavise ljudski životi – vojska profesionalaca, zaštićena poput belih medveda poslovičnom kolegijalnošću svog esnafa, u stilu „dođem ti, dođeš mi“, u vrzinom kolu rijalitija, globalizacije i drobilice novog svetskog poretka, dokazuju da je čovek izgubio ličnost i postao broj. Da smo obezličeni pojedinci, koji lako postaju podanici, topovsko meso i statističke greške.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar