KO LOBIRA PROTIV “DECE KOZARE”

KO LOBIRA PROTIV “DECE KOZARE”


Ne postoji hrabrost da se neke istinu kažu. S obzirom na smeće koje se godinama taložilo oko svega toga. Koje je nabacano od raznih istraživača, koji su istraživali neke nove istine. Usled svega toga je došlo do jednog ogromnog brda koje je sve to pokrilo

Snimiću film o stradanju srpske dece na Kozari, za to se pripremam već 30 godina, izjavio je Lordan Zafranović pre otprilike godinu dana za naš list i time izazvao talas oduševljenja u srpskoj javnosti. Gotovo da nije bilo čoveka iz filmskog sveta koji nije pokazao veru da je upravo tvorac filmova „Okupacija u 26 slika”, „Krv i pepeo Jasenovca” i „Zalazak stoleća” dostojan jednog takvog projekta. Kako je reditelj tada objasnio, reč je o čišćenju Kozare i izbegličkim kolonama koje su završavale u Jasenovcu, u dečjim logorima.

– Poubijani su na razne načine, i cijankalijem i nožem, dok su druge prebacivali u Zagreb ili u ostale gradove, gde su ih pretvarali u janjičare i gde su služili kao lična garda Ante Pavelića. Mala deca. To je jedna tragična sudbina čitavog tog kozaračkog naroda, koji je manje-više kompletno ubijen.

Međutim, već odmah posle te najave bilo je i onih, poput dramaturga Božidara Zečevića, koji su sumnjali da će ljudi na bitnim položajima imati sluha za to. Ljudi bez čije podrške nije moguće dobiti novac koji je potreban za snimanje filma. Da su na kraju bili u pravu, pokazuje činjenica da hrvatski režiser u dva pokušaja nije uspeo da dobije novac od Filmskog centra Srbije konkurišući za projekat od nacionalnog značaja. Na snimanje se i dalje čeka. Šta tačno predstavlja prepreku u snimanju filma, kome „Deca Kozare” smetaju, kao i zbog čega je važno snimiti ovaj film, pričao je za naš list proslavljeni režiser Lordan Zafranović.

Zašto se ovoliko čeka na snimanje filma o deci Kozare?

– Zato što ne postoji hrabrost da se neke istinu kažu. S obzirom na smeće koje se godinama taložilo oko svega toga. Koje je nabacano od raznih istraživača, koji su istraživali neke nove istine. Usled svega toga je došlo do jednog ogromnog brda koje je sve to pokrilo. Sve usled novih istraživanja. Tu mislim na broj žrtava, na licitacije, na optuživanja. Stvorila se jedna gomila smeća kroz koje je potrebno proći i pretvoriti u čisto. Kao što je Bodler rekao: „Cveće najbolje uspeva na smetlištu”. Dakle, mi moramo taj cvet izvući i dati ga u jednoj prezentaciji koju će prepoznati ceo svet. To je film „Deca Kozare”. Zašto ostali nisu otvarali tu temu, to morate njih da pitate.
LordanSada smo u situaciji da čekamo novi konkurs i prinuđeni smo da ponovo pokušamo da ubedimo razne političke lobije, koji lobiraju za druge filmove, da je baš naš film po kvalitetu i onome što bi trebalo da predstavlja u svetu potreban i od nacionalne važnosti

Kako komisija Filmskog centra Srbije nije to prepoznala kao film od nacionalnog značaja?

– Kao što znate, prvi put kad se odlučivalo o tome da li ćemo dobiti novac, predsednik komisije Filmskog centra Srbije Žarko Dragojević podneo je ostavku jer se nije složio sa ostalim članovima komisije. Za razliku od njih, on je smatrao da bi film trebalo raditi baš u ovom vremenu, vremenu izbeglica i svega onoga što se s njima dešava na prostoru Evrope. Danas je to svetska tema. Prilikom drugog konkursa za dobijanje novca od FCS-a za projekat od nacionalnog značaja takođe nismo dobili podršku komisije, koja se opredelila za neki drugi film. Ljudi su smatrali da je taj film interesantniji. Sada smo u situaciji da čekamo novi konkurs i prinuđeni smo da ponovo pokušamo da ubedimo razne političke lobije, koji lobiraju za druge filmove, da je baš naš film po kvalitetu i onome što bi trebalo da predstavlja u svetu potreban i od nacionalne važnosti. Međutim, ovde, kao i svuda u Evropi, postoji situacija da je jedini novac koji se dobija za film državni novac. Isto tako prisutan je i uticaj politike na rad komisije.

U kom smislu?

– Svako ima svoj lobi, svoje prijatelje. Ja sam daleko od tih dešavanja, živim u Pragu i iz tog razloga nisam mogao da utičem na bilo koji način osim kvalitetom ponuđenog teksta i onoga što sam ranije radio. Međutim, to očigledno nije bilo dovoljno. Velika je borba za novac. Ponavljam, u filmu više nema sponzora za film, jedini novac uz čiju pomoć možete da snimate jeste onaj koji dobijate od države. Takođe, neophodno je da dobijete podršku država Evrope jer bez toga više ne možete ući ni u jedan evropski fond. Nigde! Vrlo je važno da projekat postane nacionalni, da pripada Češkoj, Hrvatskoj, Srbiji, Makedoniji, bilo kome. Kako sam ja izvan toga, slobodan strelac, putujem po Evropi bez podrške određenih država, tako se i retko uklapam u nacionalne programe.

Kada govorimo o filmskom lobiju, da li bismo mogli da kažemo da su oni samo fasada iza koje stoje političari koji odlučuju o svemu?

– To je neka vrsta vučje jame, ne samo u Srbiji. Tako je u svim nacionalnim fondovima za kinematografiju. Imate određeni novac od države koji na neki način morate podeliti. Bitka za tu kost je ogromna i tu se koriste sva moguća sredstva kako bi se došlo do novca. Dobijen novac vam omogućava takmičenje u ostalim evropskim fondovima, koprodukciju, televiziju i tako dalje. Bez njega ne možete ništa. Ko ima više uticaja, ko bolje poznaje političku situaciju i ima lobiste unutar nje, taj će proći. To je toliko logično. Nema tu nikakve tajne. Mi smo ostali po strani jer mi nemamo to. Imamo samo kvalitetan scenario, koji je napisao Arsen Diklić. Svi smatraju da je to jedan od najboljih scenarija koji je ikad napisan. Imamo režisera koji je spreman da to realizuje na određenom nivou koji bi bio pregledan za ceo svet, i to je jedino naše oružje s kojim se borimo. Da li se drugi bore drugim sredstvima, pretpostavljam da da jer u svim fondovima Evrope vlada taj politički lobi i bitka za novac. Samim tim što nemate drugi izvor novca, nemate investitore i sponzore, nemate nikog osim države, ta borba je nemilosrdnija. Svuda je isto u Evropi, Srbija nije nikakav izuzetak. Tako su i u našem slučaju postojale određene političke intervencije, ali u ovom slučaju to mi ne znači mnogo.

Na šta konkretno mislite?

– Ništa od toga nije potvrđeno. Ne mogu tačno da kažem o kome se radi jer su to priče koje stižu do mene, koje slušam okolo. Od ljudi koji su bili oko tog projekta, koji su bili uključeni u realizaciju svega toga, dobio sam informaciju da je bilo nekih političkih uticaja koji su dali prednost nekom drugom projektu umesto „Deci Kozare”. To ne znači da sledećom prilikom naš film neće dobiti neko značajnije mesto i da neće dobiti novac koji će obezbediti njegovo snimanje.

Koji su bili argumenti ljudi iz komisije kada su vas odbili?

– Nije uopšte bilo razgovora o tome. Komisija je drugi film ocenila kao adekvatniji i ja ne mogu da ulazim u to zašto nismo dobili novac. Svaka komisija ima svoje kriterijume na osnovu kojih određuje koji je projekat važniji u tom trenutku. Naš film nisu odbili, jednostavno nemaju novac za dva filma.

Opširniji intervju sa režiserom Lordanom Zafranovićem možete pročitate u najnovijem broju Ekspresa, koji će se od petka naći u prodaji na kisocima

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar