MAGIČNI ĆIRA: 40 RAZLOGA DA SE VOLI VITGENŠTAJN

MAGIČNI ĆIRA: 40 RAZLOGA DA SE VOLI VITGENŠTAJN


1. Zato što je velike filozofske doktrine smatrao za praznoverice proizišle iz izopačene upotrebe jezika.

2. Zato što je uloga koju je najviše voleo bila uloga promašenog aristokrate.

3. Zato što nikad nije napisao “Hajl Hitler” kao Hajdeger i što nije sledio komunističku partiju kao Sartr.

4. Zato što je verovao u prijateljstvo. Prijatelj, govorio je, to je neko s kim možemo da izgovaramo kilometre besmislica.

5. Zato što ga je sablast Ota Vajningera, izmučenog i samoubilačkog proroka zbog mržnje sebe, pratila do kraja života.

6. Zato što je odbacio porodično nasledstvo koje ga je činilo jednim od najbogatijih ljudi Evrope.

7. Zato što je jedan od retkih moralnih saveta koje je davao svojim učenicima u toku svojih poslednjih godina bio: “U životu se ne treba pretrpavati”.

8. Zato što se neprestano pitao: Šta činiti kada se ima samo izvestan talenat i kada taj talenat počne da nestaje. Nije li bolje nestati sa njim?

9. Zato što, kada je saznao  da boluje od raka prostate, ono zbog čega je bio očajan nije bila dijagnoza nego tvrđenje njegovog lekara da postoji efikasna terapija. “Nemam nikakvu želju da nastavim da živim”, rekao mu je kroz vapaj.

10. Zato što je govorio: “Moja razmišljanja su kao oni oglasi postavljeni na automate za karte u engleskim stanicama – ‘Da li je vaše putovanje zaista potrebno?’. Kao da se pretpostavlja da bi neko, čitajući to, rekao sebi: “Kada dobro razmislim, nije”.

11. Zato što nikad nije nosio kravatu.

12. Zato što je atomsku bombu smatrao za gorak ali ipak spasonosan lek.

13. Zato što je, veran u tome Šopenhaueru, smatrao zločinačkim praviti decu, objašnjavajući jednog dana mladoj devojci zaljubljenoj u njega da bi to, u stvari, naprosto bilo isto što i baciti jedno biće u ovaj bedni svet. Isto tako je smatrao da, na svaki način, ljudi suviše dugo žive.

14. Zato što je imao izoštrenu svest o svojim gresima bez ikakve nade u iskupljenje. Nije mogao da zamisli Boga drugačije do kao nemilosrdnog sudiju.

15. Zato što je postavljao sebi pitanje: “Kuda ide sadašnjost kada postane prošla. I gde je prošlost?”

16. Zato što postoje čudni afiniteti između Vitgenštajna i Telonijusa Monka. Ne može se oponašati ni jedan ni drugi – suviše su komplikovani, suviše lični. To su muzičari tišine.

17. Zato što je, kada su ga pitali zašto se bavi filozofijom, odgovorio da nije dobar ni za šta drugo, i da, osim toga, filozofirajući, škodi jedino samom sebi.

18. Zato što je imao duboko osećanje da je suvišen na ovom svetu, i jer se stideo što se ne usuđuje da se ubije.

19. Zato što je uvek više voleo loše vesti od dobrih – pošto su njegova mračna predosećanja bila tako opravdana – i što se ova rečenica Gotfrida Kelera nalazila među njegovim omiljenim citatima: “Nikada ne zaboravi, kada sve ide dobro, da ništa ne obavezuje da sa tim bude tako”.

20. Zato što, bez njega, ne bismo upoznali “Vitgenštajnovog nećaka”, to ludački odbojno remek-delo Tomasa Bernharda.

21. Zato što je smatrao apsurdnim da čita članke iz filozofije u čuvenom časopisu “Majad”, kada je toliko više suštine bilo u policijskim romanima koje su objavljivali “Strit i Smit”.

22. Zato što je jedan od njegovih omiljenih izraza bio: “Ostavi sve to na miru”, koji je izgovarao tonom svečanog zanosa i koji je približno značio da su stvari dobre takve kakve su i, naročito, da ne treba pokušavati da se tu išta izmeni.

23. Zato što je, čim bi završio jedno od svojih predavanja, jurio u najbliži bioskop da tamo vidi vestern ili muzičku komediju. Uvek je sedao u prvi red.

24. Zato što se, kada mu je Bertrand Rasel najavio da će stvoriti Svetsku organizaciju za mir i slobodu, Vitgenštajn podrugljivo nasmejao. “Pretpostavljam”, reče tada Rasel, “da biste vi, sa svoje strane, više voleli od osnujete Svetsku organizaciju u prilog rata i ropstva”. A Vitgenštajn se naprasito saglasio: “Da, ja bih to više voleo!”.

25. Zato što je savetovao izdavaču “Logičko-filozofskog traktata” da doda knjizi dvanaestak belih listova kako bi čitalac mogao da izbljuje na njima svoju mržnju što ga nije razumeo. Takođe je sugerisao da se na omotu odštampa datum i mesto njegovog rođenja kako bi oni koji veruju u astrologiju mogli da sastave njegov horoskop.

26. Zato što je objavljivao da filozof nije građanin nijedne zajednice ideja. Upravo ta korenita izdvojenost jeste ono što ga čini filozofom.

27. Zato što je bio svestan da rad u filozofiji jeste najpre rad na sebi samom. Uvek se piše samo na visini na kojoj ste.

28. Zato što je upozoravao: “Ne igraj se dubinama drugog!”.

29. Zato što je govorio: “Naročito se nemoj stideti da izričeš apsurdnosti. Treba samo da budeš pažljiv na svoju sopstvenu apsurdnost”.

30. Zato što je naizmenično bio inženjer, filozof, ratni heroj, baštovan, učitelj, arhitekta i bolničar.

31. Zato što je bio promašeni monah.

32. Zato što je prezirao nastavu filozofije na univerzitetu o kojoj je govorio “da samo pravim čudom može da bude častan posao”.

33. Zato što je bio stručnjak u veštini opiranja nameštenoj igri beseda. Ako je Diogen pobio govor filozofa kroz govor klovnova, Vitgenštajn je zapalio lomaču filozofskih taština. Bio je iznenađen što je označen za tu dužnost.

34. Zato što se gnušao filozofske vulgarizacije koja navodi ljude da veruju da razumeju ono što ne mogu razumeti.

35. Zato što je, sa više od pedeset godina, još bio kadar da doživljava užasno zamršene ljubavne priče sa mladim ljudima.

36. Zato što je smatrao da je u isti mah teže i časnije misliti ili pokušavati da se misli svoj sopstveni život nego rešavati probleme logike. Čemu služi biti logičar ako se nije čak ni čovek, pitao se.

37. Zato što se, za vreme Prvog svetskog rata, prijavio kao dobrovoljac za najopasnije zadatke. Mislio je da se strah rađa iz pogrešnog shvatanja egzistencije. U rovovima je čitao Tolstoja, Šopenhauera i Ničea. Takođe, u rovovima je napisao svoj, odavno slavni i neverovatno uticajni, “Logičko-filozofski traktat”.

38. Zato što je tvrdio da se jedino misleći stvari luđe nego filozofi mogu rešiti njihovi problemi.

39. Zato što je verovao da žeđ za počastima jeste smrt misli.

40. Zato što je odgovorio Raselu, koji ga je odvraćao od toga da dve godine proživi sam u Norveškoj, kako neće da prostituiše svoj duh govoreći sa inteligentnim ljudima. “Rekao sam mu da će biti mračno”, priča Rasel, “a on mi je odgovorio da mrzi svetlost. Rekao sam onda da je lud. a on mi je uzvratio: ‘Neka me Bog sačuva od mentalnog zdravlja!”. Sav Vitgenštaj je u toj molitvi.

Z o r a n   Ć i r i ć

3 komentara

Dodajte komentar
  1. 3
    Dejan Ćirić

    Vidi stvarno plagijat. Pa to je krađa, bezobrazluk. Pero, hvala što si nam otvorio oči. Znači, Magični je pomisli da može da zaseni čitaoce navodnim poznavanjem dela i života velikog filozofa prenosom iz hrvatskog izvornika. Pa on nema ni srama ni obraza, a podcenjuje zdrav razum. Tako je lako otkriti krađu. Sad razmišlajm da se odreknem svog prezimena jer ga je Magični obrukao.

+ Ostavite komentar