MAGIČNI ĆIRA, KOLUMNA – GRAD I SEKS: OKUPACIJA U 26 SLIKA

MAGIČNI ĆIRA, KOLUMNA – GRAD I SEKS: OKUPACIJA U 26 SLIKA


1. Grad je gospodin koji ima život i delo: izgrađeno ime i urušenu reputaciju arheološke spavaonice za loše maskirane podstanare i njihove besane snove.

2. Kako se ponašati gradski a da ne postanete neko, već da ostanete ništa? Kako misliti gradski a da to liči na nešto? Nema odgovora jer nema ni pitanja, odgovara uparađena gomila po činovničkim četvrtima, radničkim predgrađima i šoping centrima.

3. U gradu nema “novih godina” niti terevenki za odbrojavanje. Nema dočeka, postoje samo ispraćaji, ali oni su preterano suve halucinacije.

4. Grad nije okićen neonom već ljudima. Oni su obešenjaci koji pevaju starogradske hitove. Ne postoje novogradske romanse, čak ni u doba podmoskovskih večeri.

5. Grad je fantomska rupa kroz koju protutnje fantomski namernici dok se ne ukopaju na obodu gde počinje divljina. Tako nastaju prolazni proroci što dumaju o seobi novih godina posle generalne probe iznad zamračenog trga.

6. Od grada – ne nužno rođenjem ali ipak nekom krvnom vezom – potiču građani kojih ima raznih i koji vole međusobno da se dele na nitkove i ništarije, đilkoše i hohštaplere, buzdovane i balvane, kurajbere i picopevce, čobane i šabane, a naročito je izražena podela na seljake i gedžovane, to jest, na seljobere i biljobere – u zavisnosti od lanca ishrane kojem pripadaju zatečeni suterenci u gradskim visinama.

7. U Svetom pismu se može pročitati da bi ceo jedan grad bio pošteđen kada bi se u njemu mogao pronaći barem jedan pravednik. Ali to nije buđenje nade već uvod u raspeće. Svetlost pravednika je zgasla. Ostao je samo lavirint slepih ulica u kojima će neko progledati ako se usudi da hoda do mesta gde prestaje ivičnjak.

8. Možda je svaka gradska raskrsnica bekstvo od ludila krsta?

9. Jedino u gradu imate šansu da otkrijete da se može umreti i bez morfijuma.

10. Ne postoji prvi grad koji je pokušao kao što ne postoji prvi grad koji nije uspeo. Svi gradovi su vavilonski ravnopravno uzidani u legendu o temeljno sagrađenom porazu.

11. Neko vreme živeo sam u gradu. Onda sam počeo da maštam kako ne bih obmanjivao sebe ulovljen u gužvi gde se nikada ne dolazi na red za padanje i ustajanje. Gradska bljuzga oduvek me asocirala na nacifrane, razmetljive ulične razgovore što se vode u udobnim ćoškovima kafana i kabineta.

12. Ne mogu da se setim šta je bilo pre gradova. Mislim da to i nije moguće. Postojala je pustinja svakako. Ali bez pustinjaka. Pustinjak je gradski lik. Ikona zapečaćena neonom. Neon je gradska aura. Testasta atmosfera mraka. Taj mrak je providan. Kroz njega se nazire podzemno upletena mreža: kanalizacije, deponije, parkovi, spavaonice, klubovi i ostala stajališta za beskućnike koji obavljaju razmenu bakaluka. Nabrajanje i ubijanje neodbrojanog vremena – najsuvislija strategija skitačkog zaborava od grada do grada.

13. Svaki Gotam ima svog Betmena. “On je naumio da počisti grad koji voli da bude prljav”. Zbog dramaturgije razgovornog jezika, svaki grad ima i svog pisca, svog Godzilu. Onog koji ga uvek iznova skrnavljuje i sravnjuje i uvek iznova izmišlja, pionirski odlučan da ostane naivan do kraja. S gradom – kao i sa tekstom – možeš činiti šta ti je volja. Njemu je svejedno. On te je još u onim herojskim danima izabrao i precrtao.

CIRA Ovo je tekst o prestoničkim tradicionalnim predbožićnim protestnim šetnjama u maskirnim košuljama sa crvenim tufnicama, a koji je napisan prema uputstvu mog učitelja, velikog Antona Pavloviča Čehova: “Ako vam nedostaju činjenice, zamenite ih lirikom”. Naravno, ostavljam čitaocu, jedinom porotniku i svedoku i sudiji, da otkriva šta je ovde više skriveno – činjenice ili lirika?

14. Eto kuda vodi imitacija istorije gradskih provoda: sva raskršća su pregažena, sve zaobilaznice kaldrmisane, svi mostovi popločani splavovima a pešačka zona je uniformisana i blindirana.

15. Grad nije poprište-poligon-scena za događanje akcije. Grad je događaj. Dakle, glavni junak akcije. Akcija se zove preživljavanje naravno. Ali, preživljavanje je suviše samoljubivo da ne bi uzvratilo udarac. Evo njegove poente: Grad je nepristojno bučna i pristojno čulna vaseljena u kojoj simboli vrlo simbolično žive tuđe živote. Pa ipak, neće se sve ovo završiti na neduhovitoj spuštačini.

16. I ta želja će jednom isplivati: biti grad. Biti iznad brloga u kojem se valjaš trošeći sve veselje ovoga sveta. Ej, gde je to? Tamo gde se ti i tvoj trans zauvek opraštate jedan od drugog. I gde čuješ sebe kako se predstavljaš: “Ja sam Geto Koji Hoda”.

17. “Moje leglo poroka”, čujem kako mu tepaš. Uzalud se dodvoravaš. Grad ne može biti dom. Njegovi bedemi ne primećuju tvoje puzave juriše, ni tvoju zastavu.

18. “Grad je zvuk”, mrmljaju džezeri. “Grad je struja”, zavijaju bluzeri. “Grad je detinjstvo”, krešte rokenroleri. Lako je razumeti njihovu lamentirajuću larmu. Niko od njih nije usvojen, adaptiran, posinjen. Znak na ulazu u grad jasno kazuje – prevaspitanje se vrši negde drugde.

19. Muškarci izlaze u grad da bi postali muško. Ženskadija izlazi u grad da bi postala žensko. A decu izvode u grad kako bi što duže ostala deca. Različiti su to putevi, ali ipak svi staju u jednu ulicu.

20. Istorija decidirano veli: Grad je džombasta supstanca. Mesto za vladare, psihodelične gorštake. “Ako grad ne vlada – onda je on predgrađe palanke.”

21. Logika kože i brijača iziskuje čistilište kao što pijavice prizivaju puštanje krvi. Kako izabrati između poganaca i opoganjenih, između sile i sile? Bez obzira na izbor sile, imaj na umu sledeće: propoved je propoved a priča je priča. Eto kako se prepoznaje grad. On ne trpi propovedi.

22. Sveti grad: zalutaš da bi se pronašao. Očišćen od svakog čišćenja koje brisanje znači. U njegovom grotlu milosrđe je strogi zakon. Ovde biblijski džepni rečnik ne pomaže. “Sodoma” i “Gomora” samo su provaljene šifre za uptown i downtown. Koja je razlika? S koje strane je granica?

23. Ima ih raznih – govorim o gradovima. Šatorski, drveni, zemljani, plehani, kameni, betonski, asfaltni, pijačni, železnički, bankarski, kasarnski, zrakasti, obalski, plutajući… Kakav katalog destrukcije. I posle sve te istorije i kulture ima još toliko toga za rušenje i razbucavanje. Kada si, najzad, bačen u grad – žurka doista nikada ne prestaje.

24. Vizija svakog ostvarenog varvarina: beskrajni zalazak suncae iznad osvojenog i pomilovanog Hrama. Ne podseća li to na sliku “prethodnog života”, kada su gradovi bili ogoljene suštine – pacovska šetališta na zatamnjenom horizontu? Možda zato viđeniji stanovnici grada nikako ne prestaju da izigravaju varvare: vežbaju kamenovanje na distanci pevajući o drumskim sudbinama. Pesnici taj diskretni napor kasnije prodaju kao masovnu čežnju, pretvarajući pesme u manifeste.

25. Grad je najupečatljiviji spomenik vaskolike ljudske radoznalosti i drčnosti. Igra na svim nivoima. Stepovanje u visinu, rokanje u dubinu, rolanje u širinu. Sluzni vazduh podzemlja, benzinski fluid nadzemlja. Nestvarno nestajanje u bodlerovski nostalgičnom splinu. Otrcano slizavanje arta i rata.

26. Samo za one koji ne odustaju: Grad je ono što nije šarmantno, simpatično, privlačno – ali ga ima dovoljno. Dovoljno za jedan selfi iz arhive navijačkog turizma.

 

 

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar