NEBOJŠA JEVRIĆ, URBANE LEGENDE-SCENARIO

NEBOJŠA JEVRIĆ, URBANE LEGENDE-SCENARIO

crtež Emil Miloš


Vlada Mentol je pio treći dan.
Svitalo je na Dorćolu u kafani koja se nekad zvala „Radnik”.
Onda ju je u zakup uzela Lili.
Pošto je kafana bila u zgradi s visokim plafonima, Lili je napravila i galeriju.
Sa kasetofona se čula muzika iz filma „Skupljači perja”.
Olivera Katarina je pevala „Đelem, đelem”.
„To!”, viknuo je Vlada Mentol i sa obe šake, kao Bekim Fehmiu, udario dve čaše i isekao ruke.
Lili je iz kola donela zavoje. Fotelje su bile krvave, i Vladino lice je bilo krvavo.
Krv je šikljala iz rasečenih dlanova.
„Pravi si mentol, šta ti bi budalo?”
„Pa, morao sam, tako piše u scenariju”, pravdao se pokojni Vlada Mentol dok mu je Lili vičnim pokretima previjala ruke!
Ovde se slušala samo odabrana muzika. Kako i ne bi kad je stalni gost bila naša proslavljena kompozitorka ogrezla u piće.
Dolazili su oni koje je Lili posluživala dok je radila u kafanama u krugu dvojke. Fini svet. Koji se oblokavao dvadeset četiri sata dnevno.
Kafana se nije zatvarala. Samo bi je zaključali, pogasili svetla i preselili se na galeriju.
I tu se žurka nastavljala.
Oni koji su posle fajronta u drugim kafanama dolazili kod Lili, znali su javku ili bi ih neko doveo.
Spuštala se tu književna bratija iz Bermudskog trougla. Kod Lili je uvek za nas bilo pićerina na crtu.
Jednom je zalutao neki naš radnik iz Užica koji je bio godinu dana na radu u Rusiji. Vreme do polaska voza mislio je da provede u kafani. Dopale su mu se ruske kozačke pesme koje je iz kafane čuo.
I ostao je deset dana. Na kraju mu je Lili  pozajmila novac da se vrati u svoje selo kod Užica.
Ostavio je u kafani sve što je u Rusiji zaradio.
Odakle su stizali, nikad nisam uspeo da saznam. Znam samo da predlog da se prokopa tunel između Štajge i Dorćola nije usvojen.
Nije prošao na gradskoj vladi.
Dolazio je gospodin Kalezović uvek u beloj košulji, istina nošenoj najmanje tri dana, s kravatom i šeširom. Narečeni gospodin bio je „lični Titin slikar”. Prodavao je vrlo uspešno uvek istu Titovu fotografiju u jeftinim ramovima po beogradskim kafanama. Poznavao je Peka Dapčevića, Jovu Kapu i još mnogo viđenih Crnogoraca po Beogradu. Drugo je pitanje da li su oni njega poznavali.
Ali kad god bi ih video u „Moskvi”, prilazio im je i pozdravljao se s njima bogzna kako, gledajući da li će gosti to primetiti. A onda je gostima nudio Titove fotografije za dvadeset maraka. Grebao se za piće pričajući debelguzim glavonjama, koji su službeno bili u Beogradu, priče o Titu.
Kupovali su jer ko je smeo da odbije. Prodavao je i značke s Titovim potpisom. Nisu ga dirali čak ni žandari jer niko nije hteo s tim da se petlja. Branko Boljševik, stari rob s Golog otoka, pričao mi je da je zbog „Titinog slikara” dobio dva metra Padinjaka. Kad mu je drug Kalezović ponudio da kupi Titu, Branko Boljševik mu je odbrusio: „Jebo te on!”. „Titin slikar” nije bio lenj. Naprotiv.
Kako je promet opadao, on se sve više spuštao prema Dorćolu.
Drug Kalezović je imao problem sa stolicom. U kenjaru je sa sobom poneo novine. Otkud je znao da je u kafanu utrčao poznati pevač kome se od premasnih škembića i popijenog pića smučilo.
Ušao je unezvereno u kafanu, pojurio prema toaletu, otvorio vrata i s praga počeo da riga po gospodinu u beloj košulji s kravatom. Po „Titinom slikaru” lično.
Dupla votka i čista košulja, istina ženska, smirili su situaciju koja je svima izgledala normalno.
Jer ono što je izgledalo nenormalno na drugim mestima kod Lili je bilo svakodnevno.
Kompozitorka je pošla da potpiše ugovor u Narodnom pozorištu, ali štikle i uzbrdica puna neravnina učinili su da pocepa unihop na oba kolena.
Nju to nije mnogo pogodilo.
Kad se ne da – ne da se! Vratila se kod Lili i nastavila da pije.
Gosti sa galerije se nisu mnogo mešali sa gostima iz VIP lože.
Lili je hirurški precizno znala kad je kome vreme da iz VIP lože pređe na galeriju.
Jednom je Ksenija dovela neke visoke funkcionere iz Republike Srpske. Bio je lep, sunčan dan.
Na galeriji je pijan spavao Lepi Lane, koji je ko zna otkuda dolutao.
Lili  je sedela sa uglednim gostima kad je jednom glavaru iznenada počelo da kaplje kroz daske na ćelu.
„Šta ćete, sirotinja, prokišnjava!”
Gost se pomerio, ali je nastavilo da mu kapa po ramenu.
Lepi Lane se, da prostite, na galeriji upiškio. Ili ga je mrzelo pijanog da se spušta niz stepenice.
„Lepo je ovde kod vas u krugu dvojke…”. rekao je ugledni gost s Pala i zdimio iz kafane da se više nikad ne vrati.
Ispred kafane je bila lipa pod kojom smo u proleće sedeli.
I slušali nove Liline priče. Da je nastavila da piše, bila bi ženski Bukovski!
A onda je iz „kalašnjikova”, tu pored lipe, ubijen Nero, vlasnik kafića iz komšiluka.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar