Kreativni krkljanac

Kreativni krkljanac


U opštoj borbi raznih televizija za što veći broj pretplatnika, stvorio se problem. Možda se promenio ukus publike, možda i sama publika, možda je opet priča postala bitna, a sadržaj suština, a ni „Netflix” više nije jedina platforma koja nudi gledanje po izboru tajminga samog gledaoca

Mini-serije, maratonske serije, kablovske serije, serije od prošle sezone, od pre nekoliko sezona, nove serije, neodgledane, dobre, osrednje, genijalne, gomilaju se iz dana u dan, toliko da je teško upamtiti im naslove. Uzevši u obzir 45.000 filmova snimljenih godišnje, 90 filmskih prikaza nedeljno samo u „Njujork tajmsu”, 800 kablovskih kanala, četiri nacionalne televizije, HBO, „Showtime”, „Starz”, „Netflix plus”, „Amazon plus”, „Hulu” i „Crackle”, reklo bi se da opet vlada zlatno doba TV-a.
Kreativna revolucija započela je serijom „Sopranosi” (1999-2007), kojom je HBO uveo novi model TV pripovedanja, tzv. mračnu dramu i antiheroja. „Sopranosi” su postavili nova pravila u razvoju priče i složenosti likova. Serije koje su menjale ukus publike i postajale kulturološki fenomen razvijale su se uglavnom na kablovskim kanalima koji su sebi dozvolili radikalniji i kreativniji pristup u razvoju scenarija i karaktera. Mada nisu imale velike brojke gledanosti u poređenju sa zemaljskim televizijama, one su znatno menjale ukus publike i kreativne standarde. Televizija se približila umetnosti, filmu i literaturi. Serije su postale dugi filmovi ili romani u nastavcima, a sve veći broj ljudi odlučivao se da ih gleda na odloženo, čekajući da se serije završe pa da ih pogledaju u celosti, u toku jedne nedelje ili nekoliko dana.

Netflix revolucija
A onda je došao 13. februar 2013. Dan kada je izbila TV revolucija. „Netflix” je prvu sezonu svoje prve originalne serije, „Kuća od karata”, pustio odjednom, svih 13 epizoda u celosti, prepuštajući gledaocima da odluče kako će je gledati. Duh je pušten iz boce. Nastala je TV na izvol’te, a s njom i novi fenomen koji se uskoro od presedana pretvorio u očekivanje i naviku gledalaca. Dogodilo se medijsko prejedanje ili televizija koliko hoćete. Neman „Netflixa” se neočekivano nadnela iznad svih, i pretila da potopi sve ostale televizije. Umesto propasti koju su mu svi predviđali, govoreći da serije održavaju gledanost upravo kroz nastavke koji nas iz nedelje u nedelju vezuju za priču i junake, desilo se sasvim suprotno.
Zauvek su se promenile navike i očekivanja gledalaca. „Netflix” više nije bio samo TV, postao je droga. Bio je TV kokain po želji, jer je gledaoce pretvorio u TV zavisnike.
Nastala je panika među emiterima i trka za što boljim sadržajima i sve kvalitetnijim serijama. Ponuda se povećavala, ali brojevi na zemaljskim i kablovskim televizijama su se i dalje smanjivali. Priča više nije bila kralj. Bila je važna dostupnost. Sadržaj nije bio dovoljan. Kvalitet nije bio presudan. A ono što je bilo sporno na konvencionalnim kanalima, kablovskim i zemaljskim, bila je programska šema ili gledanje po rasporedu.

Priča je ponovo kralj
Ipak, s vremenom se stvorio problem. Možda se promenio ukus publike, možda i sama publika, možda je opet priča postala bitna, a sadržaj suština, a dešava se da ni „Netflix” više nije jedina platforma koja nudi gledanje po izboru tajminga samog gledaoca.
Samo još gospođe u godinama četvrtkom od osam gledaju seriju. A svi znamo da one predstavljaju vrlo neprivlačnu kategoriju gledalaca, o kojima niko ne brine, jer te gospođe malo kupuju, nemaju internet, a ni para za pretplatu na premijumskim kanalima.

Usled medijskog prejedanja serijama, publika je zapala u zasićenost i apatiju

Trci za pravom pričom pridružila se borba za dostupnost. Ubrzo posle „Netflixa”, pojavio se „Amazon”, nudeći originalne sadržaje na sličan način, bez čekanja, preteći da ozbiljno ugrozi primat „Netflixa”. Nove platforme „Crackle”, „Sling”, „Hulu” su možda zaostajale u ponudi, ali su odvlačile jedan broj pretplatnika, nudeći žanrovske sadržaje. Vrlo brzo su i premijumski kanali HBO i „Showtime” počeli da nude svojim pretplatnicima programe preko svojih novoformiranih platformi HBO GO i „Showtime anytime”.
Za samo četiri godine, iz TV raja u kojem je sve bilo nadohvat ruke, zakoračili smo u medijsku džunglu u kojoj je bilo teško razabrati pravu stvar. Iz zlatnog doba TV-a, ušli smo u fazu kreativnog krkljanca ili prenatrpanosti sadržajima.
Usled medijskog prejedanja, publika je zapala u zasićenost i apatiju. Posle velike medijske gozbe, usledio je dremež. Publika se sve više odlučivala za medijsku dijetu. Konzumirala je manje i probrano. Dostupnost i kvantitet više nisu bili novost koja nas je mamila i od koje smo doskora bili zavisni.
Nikoga više ne uzbuđuje činjenica kvantiteta, dostupnosti i gledanja do iznemoglosti. Na to smo se navikli. Priča je ponovo postala kralj. Dokaz za to je nagli uspon „Hulua”na lestvici relevantnih platformi. Zahvaljujući svojoj prvoj originalnoj seriji „Sluškinjina priča”, koja je premijerno emitovana u aprilu 2017, „Hulu”se iz trećerazredne platforme s repriznim serijama i filmovima prestrojio u prvi red, doživljavajući nagli skok pretplate. Sadržaj i realizacija serije po čuvenom feminističkom romanu Margaret Atvud, o distopijskoj totalitarnoj Americi koja žene svodi na reproduktivne sluškinje, poklopila se sa strahovima i strepnjama današnje Amerike i postala fenomen broj jedan u poslednjih nekoliko meseci.

Zaoštravanje standarda
U ovom trenutku ponuda kvalitetnih serija na različitim platformama je ogromna, a uzbuđenje gledalaca polako opada. Fragmentacija i zasićenost utiču na pad gledanosti i pad pretplatnika koje je „Netflix” prvi put doživeo u ovom kvartalu na američkom tržištu. Mnoge kvalitetne serije otkazuju se posle prve sezone zbog nezadovoljavajućeg broja gledalaca. A i tolika ponuda dugih serija zahteva mnogo vremena.
Da li će se i na TV-u desiti tzv. tviterizacija s najavom kreiranja novih online platformi koje će se baviti kratkim igranim formama adekvatnim za trenutno gledanje na mobilnim aparatima?
Šta god da se desi, kvalitet produkcije i provokativnost priče i likova postaće ponovo presudni za interes gledalaca. Standardi se zaoštravaju i sve je moguće. Možda će posle izvesnog broja godina i TV doživeti sudbinu filma. Moraće da bude sve spektakularnija da bi zadržala veliki broj gledalaca. U želji da nas zarobi, možda će se razvijati u pravcu kompjuterskih igara pa ćemo uskoro sami postajati akteri svojih omiljenih TV serija. Jedno je sigurno. TV ponuda biće nepregledna. A zemaljske i kablovske televizije biće sve manje privlačne kao distributeri fikcije. Njima će preostati trenutna realnost: živi događaji, vesti i prenosi sportskih takmičenja. Program bez nastavaka. I, naravno, verne gospođe u godinama.

ODLAGANJE BUDUĆNOSTI

„Danas možemo da biramo i odlučujemo o svemu, o tome šta ćemo jesti, kako ćemo se obući, koja kola ćemo voziti… A momci koji sede po kancelarijama u Njujorku bi da određuju kada ćemo i kako gledati TV. Bojim se da će morati da se pobrinu ne samo za kvalitet svojih programa. To više nije dovoljno. Moraće da izmisle i novi model poslovanja jer im zbog postepenog ali neminovnog kolapsa masovnog reklamnog tržišta preti istrebljenje. Posao tih momaka koji upravljaju televizijama je samo da odlože budućnost”, kaže J.D. Lasica, medijski konsultant i autor knjige „Darknet: Remixing the Future of Entertainment”.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar