OTVORENO PISMO: Lav iz in di etar!

OTVORENO PISMO: Lav iz in di etar!

Filip Ugrenović; Foto: Privatna arhiva


Nepovredivost pisma je jedno od Ustavom garantovanih prava. I to ne bilo gde, nego u državi u kojoj ima najviše Srba. U Nemačkoj. U Srbiji je situacija u praksi drugačija te je naš list ekskluzivno uspeo da dođe do jednog pisma koje nam može rešiti mnoge dileme.

Na primer, kome još treba da se blamira nedeljom, šta je bila ideja lažnih anketa, lažne publike, lažnih doktora nauka, lažnih osmeha i pravog fijaska? Ali dosta o „Studiju B”. Ovo je pismo namenjeno onome čije ime je teško spominjati. Otvoreno pismo prenosimo u celosti:

„Dragi moj, pišem ti ovo pismo sa željom da ne praviš istu grešku kao ja, makar ona trajala samo minut, dva. Pišem ti u nadi da ćeš ovo pismo čitati bar jednom u sat vremena. Pišem ti kako bih ti pomogao, kao što su meni mnogi pomogli, pre ili kasnije. Ne zameri što je pismo već otvoreno. Ne, nije ga niko čitao da me proverava. Naravno da nije. Nije. Ne, ne. Čitaj ga pažljivo. Čak i ako deluje kao da nema smisla.

Znaš već, dogovori za pravljenje gluposti s pouzdanim i bliskim prijateljima su oduvek bili komplikovani. Ne pamtim kad sam se s nekim dogovorio tako što sam samo pitao ‘hoćeš li?’ i dobio odgovor ‘hoću, to što si mi predložio je sjajna ideja’. Pregovori traju satima i satima. Naročito ako treba nešto novo uraditi. Više ni pouzdane prijatelje ne možeš naći. Evo ti zato primer jednog mog dogovora kako ne bi pravio skupe greške:

Nedelja, 3. decembar, 15.49 h
-Hoćeš večeras neko ludilo?
-Misliš?
-Ma da, nedelja je, ali ima da napravimo nešto.
-Ali znaš da smo prošle nedelje tako tražili i da smo samo videli neki maskenbal, neko poselo, neki šatro srećni bordel i neke fudbalere džibere…
-Ma mora da bude nečeg novog!
-Misliš da rizikujemo?
-Znaš kako kažu: ili jesi ili nisi lav.
-Jesam lav.

Nedelja, 3. decembar, 16.33 h
-Imaš li šta na umu?
-Ja bih nešto drugačije…
-Uvek si voleo da udaraš kontru… Zašto ne možemo nešto normalno?
-Ne mogu normalno. Hajde bar ove nedelje da imamo nešto drugačije… Sve i da se izblamiramo, znaš kakvo nam je društvo, zaboraviće za par dana…

Nedelja, 3. decembar, 17.24 h
-Da uzmem nešto?
-Pa uzmi… Zlatni pekić može.
-Aha… A kako da se obučem?
-Ponesi kajlu, skote jedan.
-Što kajlu?
-Možda ovde bude pas. Nije do mene, izgleda da će da mi ga daju večeras…

Nedelja, 3. decembar, 19.01 h
-Čekaj, a što nismo sinoć nešto? Subota je bila ipak!
-Ma kakvi sinoć, to je, bre, postalo dosadno, bre, to je kesa…

Nedelja, 3. decembar, 19.48 h
-Jesu ti roditelji gajbi?
-Ma neeeeeee. Bilo bi me sramota pred njima da radimo ovo.
-Odlično, znači možemo da pustimo mašti na volju…
-A, realno, baš nas briga šta će da kažu.
-Ma da, samo neka viču: pederu, pederu ili šta već, mi ćemo da radimo naš posao. Ako je to najgore što nam nađu…

Nedelja, 3. decembar, 20.59 h
-Spreman? Da počnemo? Ili nisi dorastao tolikom ludilu?
-E, naravno da jesam! Nemoj te teške reči.

Nedelja, 3. decembar, 21.36 h
-Jesi zadovoljan?
-Mislim da je ovo bila zabava interesantna samo ovcama.
-Beee beee šou, a?
-Još gore od toga…

Ponedeljak, 4. decembar, 07.15 h
-I šta kažeš sad za ono ludilo sinoć? Hoćemo da ponovimo?
-Neka hvala. Leći ću ranije, pajkiću…

Drag si mi i poštujem te. Razmisli šta ćemo sledeće nedelje. Možda da samo pojedemo sendviče i kuliramo. Da ne delimo s drugima uopšte. Uz svaku dobru želju na svetu, pozdravljam te kako se to i očekivalo ove nedelje, na francuski način. Srdačno, Ž te M.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar