Palić je festival evropske vrednosti

Palić je festival evropske vrednosti


Prema svim pokazateljima, 24. festival je najposećeniji do sada, a novinari su pomogli više nego ikada ranije jer su i oni shvatili da je vrag odneo šalu i da mora da se stavi do znanja da imamo u sopstvenoj sredini nešto što Evropa priznaje

Dodelom nagrada i priznanja „Aleksandar Lifka” najboljim filmskim ostvarenjima, na Letnjoj pozornici na Paliću spuštena je zavesa 24. Festivala evropskog filma.
I pored otežavajućih finansijskih okolnosti, Festival na Paliću je, zahvaljujući svesrdnom trudu i integritetu Radoslava Zelenovića, direktora festivala, i Petra Mitrića, selektora, kao i ostalih učesnika, održan kako dolikuje. Zabeležena je velika poseta publike, kao i eminentnih gostiju. Prestižnu nagradu „Aleksandar Lifka” za doprinos evropskom filmu dobili su srpski glumac Slavko Štimac i britanski scenarista i režiser Kristofer Hampton. „Zlatni toranj” osvojio je film „Park Sofije Egzarhu”, a nagrada za najbolju režiju pripala je Heleni Hegeman za „Preterani aksolotl”.
Pred kraj manifestacije stigla je i važna vest koja potvrđuje vrednost i dobru tradiciju Festivala evropskog filma Palić – uvršten je među 26 najznačajnijih evropskih festivala (od ukupno čak 715 koji su uzeti u razmatranje), po mišljenju međunarodnog žirija Asocijacije evropskih festivala.
Zbog izostanka podrške, pre svega Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, kao i zbog smanjivanja sredstava iz godine u godinu, festival je ove godine ostao bez dva programa, odvijao se sa znatno smanjenim brojem gostiju i bez radionica, izložbi i drugih edukativnih i korisnih propratnih sadržaja. Umesto oko stotinu, ove godine festival je obuhvatio samo 80 filmova u 10 programskih celina.
Za mišljenje o 24. Festivalu evropskog filma, kao i o njegovoj budućnosti, razgovarali smo s direktorom festivala Radoslavom Zelenovićem i filmskim i TV urednikom Ivanom Karlom.
– Na mapi evropskih filmskih festivala, po čemu je Festival na Paliću izniman?
Zelenović: Po poslednjem priznanju koje smo dobili za širenje filmske kulture. Došlo je nenadano, posle 15 godina. Izdvojili smo se u konkurenciji evropskih zemalja koje ozbiljno izdvajaju za kulturu, i ovim priznanjem je potvrđena činjenica da je naš festival prepoznat kao vredan. U Briselu se 16. septembra od 26 izabranih festivala bira najbolji od najboljih. Bilo bi lepo da budemo u mogućnosti da prisustvujemo, mada nisam siguran i da hoćemo, opet zbog finansija.
Karl: Palić nije počeo kao evropski filmski festival. Prvih desetak godina, bio je šireg međunarodnog karaktera sa akcentom na prostore bivše Jugoslavije, jednog leta čak i sa holivudskim hitovima. Relativno često je menjao selektore, od Milana Vlajčića, Jugoslava Pantelića, Bore Anđelića, koji je, čini mi se, ustanovio evropski prefiks, do Dubravke Lakić i najdugovečnijih Nikolaja Nikitina i Petra Mitrića. Rekao bih da se izdvaja stažom, koji je dvodecenijski, i entuzijazmom svih ljudi koji su ga radili od osnivanja do danas. Što se koncepcije tiče, nemali broj festivala te kategorije u Evropi je okrenut njenim kinematografijama.
– Koji su razlozi da se jedini domaći festival evropskog filma i sledeće godine održi?
Zelenović: Razloga je mnogo, pored 25 godina tradicije, i 15 godina koliko je festival isključivo evropskog karaktera, s Palićkog festivala niko nije otišao nezadovoljan, neupitan je i odziv eminentnih gostiju svake godine, uzevši u obzir domaće, regionalne i svetski priznate glumce, reditelje, producente, kao i to da je iz godine u godinu program sve bolji. Jubilarni, 25. festival je ugrožen jer sa ovakvom finansijskom neizvesnošću ne znamo šta će biti sledeće godine. Da se razumemo, Republika Srbija, Grad Subotica i Ministarstvo kulture su uradili tačno šta je trebalo da se uradi. Ali mi smo pre šest godina dobili 420.000 evra, prošle godine 160.000, a ove 130.000 evra, i to nas je onemogućilo da mnoge stvari uradimo, morali smo da se odreknemo nekih programa, gostiju, radionica, da smanjimo 20 odsto već niske honorare, a radimo festival 10 meseci. To sa strane sve izgleda jednostavno, ali samo usaglasiti termine gostiju koji dolaze uopšte nije lako. Najmanji problem za festival su filmovi. Kad obezbedite film, morate imati gosta tog filma, glumca, reditelja, producenta, onda je to festival. Sve drugo je obično prikazivanje filmova.
Trebalo bi za taj jubilej da napravimo svetkovinu filma, da zovemo brojne do sada nagrađene goste, od Zafranovića, Mihalkova, Saba, Kusturice i mnogih drugih. Program festivala i njegova organizacija bi već sada trebalo da se pripremaju. Postoji predlog da se nama produži mandat na još godinu dana ili da se već sada, u septembru, izabere novi direktor, kao i savet festivala. Naime, u martu sledeće godine, kada nama ističe mandat, već je prekasno da se bilo šta uradi za 25. izdanje. Mi bismo tada samo propustili festivale u Berlinu i Veneciji, a da ne govorim o svim drugim organizacionim problemima. Treba u aprilu i maju 2018. da uvedete nekog novog u posao za festival koji počinje 15. jula. Moje iskustvo, a organizovao sam u životu više od stotinu festivala, govori da je to nemoguće, ili je moguće, ali onda to nije festival, pogotovo ne jubilarni.
Karl: Postoje dva osnovna razloga kao i za sve ostale filmske smotre, a to su kontinuitet i značaj za kulturu mesta gde se odigravaju. Zaista bih teško mogao da zamislim da Palić ostane bez svog festivala.
– Da li se 24. Palićki festival, za razliku od prošlih godina, izdvojio po nečemu?
Zelenović: Festival na Paliću ima dobru matricu po kojoj funkcioniše već godinama, a koju smo ustanovili Blažo Perović i ja. Mi smo osnovali Evropski festival filma pre 15 godina i postigli da ove godine po svim pokazateljima bude najposećeniji do sada. Takođe, moram da istaknem da su nam novinari svih medija pomogli više nego ikada ranije jer su i oni shvatili da je vrag odneo šalu i da mora da se stavi do znanja da imamo ozbiljnu evropsku vrednost. Mi smo im zahvalni zbog toga. Puna su nam usta Evrope, hoćemo ovo, hoćemo ono, otvaramo poglavlja, a mi već imamo u sopstvenoj sredini nešto što Evropa priznaje. Prošle godine je Evropska komisija dala 43.000 evra za ovaj festival, što znači da smo mi već deo Evrope kada je film u pitanju. I sada nam ovde neko umanji budžet za tih 43.000 evra. A te pare su date da se poboljša struktura festivala, da se pozovu novinari, više gostiju, da se napravi bolji program.
Karl: Možda se 24. izdanje Palića izdvojilo pričom o smanjenju budžeta jer se to dosta potenciralo. Ne znam zašto je to gurano u prvi plan kad je festival ipak održan, i nije ni bio doveden u pitanje. E sad, da li je para više ili manje, ko je dao i koliko, mislim da takvo licitiranje nije i ne treba da bude tema za medije, već za organizatore.
– Koji film s Palića po Vašem mišljenju ove godine zavređuje posebnu pažnju?
Zelenović: Nemam nameru da se mešam u odluku žirija, ali za mene je apsolutni favorit film „Bez ljubavi” ruskog reditelja Andreja Zvjaginceva. Reč je o remek-delu koje me je zakucalo za ne baš udobno sedište, i kojem predviđam jako dobar bioskopski život. Takođe bih izdvojio fantastičan film „Jupiterov mesec” hrabrog mađarskog reditelja Kornela Mundruca, o imigrantima iz Sirije, koji je ovim filmom podelio šamare sopstvenom narodu zbog odnosa prema izbeglicama da mi uopšte nije jasno kako je dobio pare za taj projekat. Ljudi iz ekipe filma su nam rekli da nemaju skoro nikakvo prikazivanje, ali su oni kao umetnici svoj deo posla završili.
Karl: Program je bio dobar i ujednačen. Mislim da je otvarajući film „Na duši i telu”, dobitnik Zlatnog medveda u Berlinu, doprineo atraktivnosti selekcije.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar