KOLUMNA ZORANA ĆIRIĆA: Pravda za Mihaila

Dve nedelje pre nego što je izgorela znamenita turistička svetinja, crkva Notr Dam, u Srbijici se dogodilo razapinjanje velikomučenika Mihaila, običnog čoveka iz naroda s božanskim darom za usrećivanje drugih običnih i neobičnih ljudi i žena. Čoveka s vizijom koji je mnoge vredne ljude spajao u simbiozu sreće sa skupocenom nevinošću vrednih žena, te tako davao smisao njihovim ispražnjenim životima - zlobivi zavidljivci i politikantski smutljivci turiše na raspelo uz fanfare i buku licemernih optužbi kakve samo moral dvostrukog knjigovodstva može da svede na negativnu nulu, gubitak časti, slobode i kapitala oličenog u sopstvenom mozgu.

Teško nama kada Stepinčevi advokati i naslednici otkriju sve posledice ovog svetogrđa, te povežu događaje u akcioni scenario i tako opet iznova otkriju da ipak ništa nije slučajno kada su u pitanju popovi i makroi, crkve i bordeli, plamenovi strasti i plamenovi vlasti. Ili da vam ga reknem po nečistom srpskom: pitanje je trenutka kada će nezavisna istraga utvrditi da je na zgarištu Notr Dama pronađen egzorcirani duh Mihaila iz Srbijice, zemlje sveže bombardovane, koja se i takva nikakva usudila da se sveti prizivanjem požara u srcu ocvale i drevne savezničke prestonice. Nekima će dogoreti, a mnogi zagoreli će buknuti u šljašteće ništavilo. Gotovo je sa zamajavanjem u nedopravljenoj nam otadžbini!

„Eto, na primer, nama je sad lako da pričamo o Isusu Hristu. Da li je Isus Hristos vršio nuždu pred svetom? Mislim da ovo njegovo ne bi trajalo koliko traje da je javno vršio nuždu. Što manje prisutnosti, u tome je sve, naročito kad je ljubav u pitanju."

Mihailo se pridržavao mudrosti najvećeg francuskog pisca, bio pristojno neupadljiv i bezbrižno tajnovit da ne izazove bilo čiju sumnju i senku nepoverenja, ali ga ni ta predanost građanskoj diskreciji nije spasla hapšenja i sramote kojoj su ga izložili nepoznati činovnici sistema. Ovo je doista golema enigma, metafizička misterija s ukusom palanačke političke ekonomije i skorojevićkog legalizma.

Mislim, ako pogledamo osnovne vrednosti koje propagira večno aktuelno napredna vlast, onda zbunjenost prerasta u beslovesnu konfuziju. Pa, Mihailo je ne samo poštovao sve principe reforme koja teče već je to činio sa posvećeništvom i profesionalizmom koji ga titulišu vernikom sistema. Otkud onda ovaj beskrajno inteligentni praktičar i humanistički pregalac postade otpadnik sistema, štaviše grešnik koji je predstavljen kao kriminogena greška u sistemu? Nije li u pitanju grubi, banalni nesporazum? Ili kolateralna šteta u geostrateškim lokalnim jebadama? A možda i pokazna vežba - ali za koga, pobogu, kada su u slučaju „Mihailo protiv apstinentskog kompleksa" svi vežbali usrećivanje i zadovoljenje prirodnih poriva i nagona ljudske duše, a kroz delikatesno, budžetski unosno i savršeno bezbednosno jebanje?

Uostalom, ne reče li skoro Ivanka Tramp da je „ulaganje u žene pametna poslovna odluka". A humanistički nastrojeni Mihailo je ulagao u svoje ženskinje kao da nije investitor u erotske pokretnine, već njihov ktitor. Bio je zaista široke ruke, kakva tipičnog tajkuna zasigurno ne karakteriše. Čak i senzacionalistički elektronski mediji, žute i crveno-crne internetske zidne novine i svi prateći tabloidni trovači nisu se usudili da ne objave kako je Mihailo vodio računa o svojim radnicama - stručna nega i tretmani za ulepšavanje, obaveza osmočasovnog boravka u snu, redovno vežbanje u teretanama za sisice i butkice i zategnute stomačiće, izučavanje bontona na više stranih jezika i u svim dostupnim pozama Kama Sutre, kao i obavezno čitanje dela Nikolaja Velimirovića i Vladete Jerotića.

Kapitalci moji u somovskom kapitalizmu Srbijice, možete li da pobrojite koliko je samo zasluga na kontu biznismena koji se usudio da bude biznismen pre i posle svršavanja epohe biznismena?! Elem, proročanski preduzetnik Mihailo trebalo bi ponajpre da i zvanično ponese titulu „srpskog Hjua Hefnera" jer se dokazao kao prosvetitelj koji je Crvenom banu, narodnom svecu, otkrio da Čudna šuma ima ulaz, ali i izlaz. Po stepenu invencije koju je iskazao u emancipaciji manipulativnih društvenih mreža, mnogi informatički eksperti smatraju da je Mihailo uzdrmao „kontrolni Fejsbuk toranj" opakog Cukerbega. Dok ekonomisti listom proglašavaju Mihaila „srpskim Sorosom" ističući neverovatnu umešnost u kvaziberzanskim igricama na sreću i nesreću.

Avaj, umesto bilo kakve počasti, junak naše pretužne priče optužen je za organizovanje „elitne prostitucije"! Alo, pa ko koga ovde jebe u tržišni mozak?! Zar nam potomci vladajućih megatrendovskih doktrina - u koje se inače kune koaliciono-opozicioni kolegijum vladajućeg Udruženja naprednih građana - ne obrijaše sve dlake u ušesima bučnim objašnjavanjem kako je, pored ostalih znakova pokraj puta, pojava i širenje „elitne prostitucije" upravo onaj krunski dokaz privrednog oporavka i simbol uspeha po glaviću poreskog obveznika. Ima li direktnije investicije od basnoslovno avansirane jebačine u brendiranim (homo)dupleksima?

Posle svega navedenog ne čudi što je zapitanost demokratske javnosti o razlozima hapšenja i klevetanja Mister Mihaila poprimila razmere epidemije. Dakle, isledničkim rečnikom kazano, sve je zapetljanije pitanje ko je zajebao stvar, naružio nacionalni ugled naroda koji tek što je pronašao sebe u svetu i svet u sebi, i time izložio ruganju i bagatelisanju razvojna dostignuća naše zemlje, nađubrene osiromašenim humusom i obogaćenom balegom?

Prirodno, prvo što nam pada na pamet jesu famozni SPISKOVI. To je srpska klasika: spiskovi rade svoje poput deset pogrešno zapamćenih Božjih zapovesti. Ne samo da su određeni vrlo ambiciozni krugovi želeli da se uvere ko se iz njihovog skockanog kruga nudi, a ko potražuje, već ih je interesovalo i kako da se sami ugrade u „elitnu prostituciju" a da sačuvaju ugled porodičnih ljudi i monogamnih vernika. Verovatno po inerciji ljudske alavosti, a i poučeni bezbolnim iskustvom koje su doživeli dok su se ugrađivali u divlju gradnju, pitomu privatizaciju, kao i sedativno cinkarenje. Svakako da je Mihailo pored tvrdo ukoričenog kataloga usluga imao i poseban tefter zbog zamršenih odnosa između glasovitih klijenata i preglasnih mušterija, gde je bogatom laiku i preduzetničkom smrtniku ponekad teško da izvede računicu - ko tu kome dođe i šta. A Mihailo je vodio računa o suzbijanju incesta, te u njegovoj imperiji otmene zabave nije bilo najebavanja mile majke i napušavanja nerođene sestre. Plus što se držao podalje od prevrtljive, indiskretne i na virmane navučene LBGT zajednice - sve po principu svaka rupa svoga gazdu bira, a pravi gazda nije dvosmerna rupa bez dna...

I šta je pokazao operativni uvid u dobrovoljačke spiskove izabranih? Samo gomilu inicijala i spominjanje starleta, TV voditeljki, univerzitetskih profesorki, kliničkih doktorki, estradnih otvaračica usta; a tu su u ulozi zagorelih potrošača i svakojake javne ličnosti, od fudbalera do političara, uglavnom one ugrožene vrste za koje se i pre ovog ničim izazvanog hapšenja znalo da bez gomile para pičku nikad ne bi videle, a kamoli ga u nju umočile.

Da bruka bude veća, pošto je „slučaj" ućutkan zaprašivanjem sprejom protiv smrdibuba, jasno je da su se na zaplenjenom spisku našla i neka ozbiljna gospoda: pre svega hetero ambasadori Kvinte; izaslanici NATO družine za obučavanje „migova" na nebu Srbijice; zatim pripadnici Tačijeve i Haradinajeve dijaspore, kojima su „trojke" slabost; a tu su i zaboravljeni članovi istraživačke ekipe Haškog tribunala, treneri „zaštićenih svedoka" koji su se bacili na surfovanje po Beogradu na vodi, što uvek završava tuširanjem na virtuelnim rijaliti splavovima prestonice.

U međuvremenu, turanjem oznake „državna tajna" umoljen sam od brižnih ljudi iz vrha da daljim pisanijem ne ugrozim rasplet ove svinjarije, osim što mi je dozvoljeno da izrazim svoje zadovoljstvo što je istraga nad jebačkim dobrotvorom Mihailom prerasla u istragu nad njegovim klevetnicima, egzekutorima i ostalima koji su opasno ugrozili imunitet i suverenitet ko zna kakvih kuronja i mudonja, a sve zarad preusmerenja tokova „elitne prostitucije" u platni promet unutrašnjeg neprijatelja. Pa neka posle neko kaže kako je „psihološki rat" anahronizam iz vremena samoupravnog puritanizma. Iskompleksirane drkadžije teško se iskorenjuju. Pored toga, neumorni Mihailo je iz zatvora najavio da započinje pisanje knjige u kojoj će „reći sve". To se zove podvlačenje crte mastiljavom olovkom.