SEĆANJE NA NEBOJŠU GLOGOVCA: Šta su o njemu rekli režiseri i scenaristi s kojima je sarađivao

SEĆANJE NA NEBOJŠU GLOGOVCA: Šta su o njemu rekli režiseri i scenaristi s kojima je sarađivao

Nebojsa Glogovac, glumac


Rajko Grlić, filmski reditelj

Šta sam naučio o filmskoj glumi radeći s Nebojšom Glogovcem

Ne kaže se zalud da smo u svakoj igri bolji ako igramo s boljima od sebe. U „Ustavu Republike Hrvatske” imao sam upravo tu sreću, radio sam se s jednim od najboljih, s Nebojšom.
Dugo smo se pripremali, pažljivo mjerili, odmjeravali. Gotovo pola godine nalazili smo se na raznim lokacijama, od Salaša 137 u Vojvodini do Gorjana u Istri, čitali, pričali, vadili iz sjećanja ljude kojima smo namjeravali ukrasti grimasu, pokret, pojedinu riječ. Pričajući o drugima, objašnjavali smo vlastite početne pozicije.
Do početka snimanja sagradili smo dovoljno međusobnog povjerenja da smo se mogli sporazumijevati s vrlo malo riječi.
Prateći ga kako iz dana u dan filigranskim strpljenjem gradi ulogu i kako u njoj neskriveno uživa, pomislio sam da je na filmu presudna ličnost glumca, njegov karakter, unutarnji svijet, koji se onda, ako se s njima dobro radi i ako kao režiser imaš puno sreće, može barem na trenutak izvući na svjetlo dana. Ako toga nečeg ljudskog i istovremeno teškog i kompliciranog u njima nema, ako su prazni kao osobe, ako nisu beskonačno osjetljivi na vanjski dodir, onda tu nema ni glume. Sve glumačke tehnike ovoga svijeta tada ne pomažu.
A Nebojša je upravo iz tih ljudskih kontradikcija crpio svoju glumački mudrost. Zato je njegova gluma nalik crtanoj slagalici za djecu, sastavljenoj od točaka koje olovkom valja spojiti kako bi postale neki lik. On je radio upravo to; svojom igrom je označavao točke i zatim gledaocu prepustio da ih spaja i time njegovom licu pripiše svoje čitanje njegovih emocija, stanja, strahova i nada. On je bio predobar glumac da bi tumačio svoje uloge, on je nudio svoju različitost, a gledaoci su svojim tumačenjem ponuđenog zatvarali taj krug. Dobro je znao da, kada bi on sam ponudio gotov crtež, kada bi glumom kao olovkom spojio sve te točke, da bi u gledaocu stvorio dojam suvišnosti, zakinuo ga za pravo da u tom svetom trokutu između priče, glumačkog lica na ekranu i posmatrača u mraku kino-dvorane bude i više no ravnopravni igrač, onaj koji na kraju odgonetava emocije, razrešava zagonetku.
Vjerujem da se upravo u tome krije dijelić razloga zašto su ga tako brojni tako iskreno voljeli i tako teško se mire s viješću da je otišao.
Za sebe kao režisera mogu samo reći da sam izgubio možda najmudrijeg suigrača kojeg sam sreo u ovih pedesetak godina igre s filmom.

Gordan Mihić, scenarista i dramski pisac

Bio je briljantan
– Nisam ga lično poznavao, ali sam imao tu sreću da upoznam njegov nesvakidašnji, jedinstveni glumački talenat preko sjajnih uloga. Otišao je prerano i ostavio je veliku prazninu. Cela ekipa serijala „Nemanjići” duboko žali za njegovim odlaskom i nenadoknadivim gubitkom. Briljantno je odigrao ulogu Vukana. A želeli smo da nastavimo saradnju. Ostaje tuga, velika tuga.

Radivoje – Raša Andrić, filmski reditelj i scenarista

Poezija je bila raditi s njim

Dobar glumac može da se postane, ali veliki glumac mora da se rodi. A oni se retko rađaju. Nebojša Glogovac je toliko veliki da stoji rame uz rame s Pajom Vuisićem, Slobodanom Aligrudićem, Zoranom Radmilovićem…
Imao sam sreću da prvi profesionalni posao koji sam radio bude i njegov prvi posao. Počeli smo zajedno. Naime, klasa režije u kojoj sam i ja bio dobila je zadatak da za RTS snimi poludokumentarnu-poluigranu emisiju o Fakultetu dramskih umetnosti. Moj zadatak je bio da predstavim klasu glume. U njoj je bio i Nebojša. Tada, početkom devedesetih, on je bio prva godina, a ja treća. Od tada se naši putevi stalno ukrštaju. Radio sam kao pomoćnik ili asistent režije u filmovima u kojima je on igrao, a onda su došle „Munje” pa „Kengur”…
Poezija je bila sarađivati s njim. On sam je prosečne filmove činio dobrim, a reditelji su postajali bolji uz njega. To sa sigurnošću tvrdim jer ja sam uz njega postao bolji.
Sad, na kraju puta, ponovo smo na neki način bili zajedno. Srđa Anđelić me je nagovorio da radimo na scenariju za film „Opet munje”. Uživali smo smišljajući budalaštine i smejali se Panduru i ostalim likovima iz scenarija, koji su isto toliko šašavi kao pre dvadesetak godina. Ako ne i šašaviji. Ne znam da li ćemo snimati taj film, sad ne znam ništa. Ako ga budemo snimali, znam kome će biti posvećen.
Strašan bes me obuzima kad pomislim šta je sve još mogao da postigne i dokle je mogao da stigne. Jad i tuga i čemer, ali i strašan bes.
On je jedini odrasli muškarac koga sam držao za ruku. Naime, Glođa nije imao dobar vid pa kad se na premijerama, pred kraj filma, po mraku probija kroz gledalište da bi izašao na binu i poklonio se, molio me je da ga držim za ruku i da ga vodim da se negde usput ne izgubi. To držanje za ruke se ponavljalo od premijere do premijere, od grada do grada, iz nedelje u nedelju. I tako za oba zajednička filma. Držim te za tu ruku, brate moj.

Predrag – Gaga Antonijević, filmski reditelj i scenarista

Posedovao je neverovatnu lakoću uverljivosti

Nebojša Glogovac je za života svojim neobičnim darom sve nas oplemenio, a preranim odlaskom mnogo rastužio. Ostala je neverica, čak ljutnja što ga više nećemo gledati u novim ulogama u pozorištu, na filmu i televiziji. Ostala je i ogromna, nenadoknadiva praznina, kakva nastaje samo iza velikog čoveka i umetnika.
Sretali smo se profesionalno više puta tokom proteklih dvadeset godina. Od „Spasitelja”, preko „Ubica mog oca” do, nažalost, ispostaviće se, poslednjeg filma koji će Nebojša snimiti – „Zaspanke za vojnike”.
Zatečen veličinom gubitka, pokušavam da definišem osećanje koje je Glogovac unosio u posao kojim se bavimo. U ljudskom smislu, to je bila skromnost, a u profesionalnom, neverovatna lakoća uverljivosti. Takva da je nisi ni svestan dok radiš s njim. A ako je i primetiš, ta lakoća te toliko zavara da pomisliš da je uobičajena pojava. A nije. To mogu samo veliki glumci. Nebojša Glogovac je bio i ostao jedan od najvećih.

NE PROPUSTITE:

OPROŠTAJ LORDANA ZAFRANOVIĆA OD NEBOJŠE GLOGOVCA U PRAGU: Žao mi je što nisam stigao da radim sa njim

SAHRANJEN NEBOJŠA GLOGOVAC: Poslednji pozdrav velikanu srpskog glumišta

TUGA U JUGOSLOVENSKOM DRAMSKOM POZORIŠTU: Održana komemoracija Nebojši Glogovcu

ANTE TOMIĆ SE OPROSTIO OD NEBOJŠE GLOGOVCA: Glumio je da je sve u redu. Bila je to njegova poslednja velika uloga

U ALEJI ZASLUŽNIH GRAĐANA: Sahrana Nebojše Glogovca u ponedeljak, opelo u crkvi Svetog Nikole na Novom groblju

OTIŠAO JE I GLOGOVAC, OSTAO JE MUK

NEBOJŠA GLOGOVAC -JEDNA PRIČA: Sećanje na preminulog glumca

PREMINUO GLUMAC NEBOJŠA GLOGOVAC

BIOGRAFIJA NEBOJŠE GLOGOVCA: Odlazak glumca koji je obeležio srpski film

 

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar