TV DRAMA JE IZUMRLA STVAR

TV DRAMA JE IZUMRLA STVAR


Uspeh knjige „Bludni dani kuratog Džonija” donekle se može objasniti time što je za model protagoniste uzet takav karakter koji je s jedne strane blizak mlađim generacijama, buntovan, agresivan, impulsivan, ali koji, s druge strane, u svojoj srži baštini onu osobinu koja se kao stalni epitet pripisuje njegovom imenu, a koja je analogna esenciji domaćeg mentaliteta – kuražnost

Svaka nagrada znači, jer ima dvostruki efekat, taj da potpiruje ego, ali i čini da umetnik postane vidljiv na sceni, što je najbitnije u našoj sredini, kaže Filip Grujić, novi laureat Sterijinog pozorja za najbolji domaći originalni dramski tekst. Svoj prostor na umetničkoj sceni Srbije Grujić obezbeđuje provokativnim stilom, koji je primetan već od naslova poput „Bludni dani kuratog Džonija” što skreću pažnju i prave efekat komičnog, grotesknog i užurbanog sveta i likova.

Ovaj roman je razgrabljen s polica knjižara i naišao je na vrlo pozitivne reakcije čitalačke publike, a prema oceni Biljane Srbljanović, ovo Grujićevo delo je ,,sjajan roman, napisan na tragu Mihailovićevih ‘Tikava’ i ‘Gvozdena’ Miće Popovića, blizak tradiciji naše moderne umetnosti, svež i originalan…” Uspeh knjige „Bludni dani kuratog Džonija” donekle se može objasniti time što je za model protagoniste uzet takav karakter koji je s jedne strane blizak mlađim generacijama, buntovan, agresivan, impulsivan, ali koji, s druge strane, u svojoj srži baštini onu osobinu koja se kao stalni epitet pripisuje njegovom imenu, a koja je analogna esenciji domaćeg mentaliteta – kuražnost. Za takav jednog pisaca, koji prepoznaje, ukazuje i svoja dela zasniva na temama koje su aktuelne, te bliske savremenom čitaocu, možemo reći da i ne čudi što je njegov rad nagrađen i što ima odjeka. A fama o tome da li su određene nagrade zaslužene ili se daju po inerciji, u priči o Grujiću ne može da nađe svoje mesto.

Kao pobednička na konkursu Sterijinog pozorja, Grujićeva drama „Ne pre 4:30 niti posle 5:00″ biće pretočena u predstavu, a postoje i naznake da će po njoj biti snimljena TV drama. Iako je zlatno doba ovakvog vida drame u nas prošlo, i čini se da je to pomalo staromodan žanr kojeg se svi sećaju sa setom i uzdahom, savremena produkcija nas iznenađuje novim projektima. O mogućnostima koje se povodom nagrade otvaraju, ali i o formi TV drame, Grujić ima oštar i samosvestan stav. „Tri drame su u poslednje vreme doživele ekranizaciju, ‘Ne igraj na Engleze’ Vladimira Đurđevića, ‘Paviljoni’ Milene Marković i ‘Beogradska trilogija’ Biljane Srbljanović, ali to ne znači preporod ovog žanra, jer je on izumrla stvar. Simpatično je to što će tekst možda biti snimljen, i zabavlja me mogućnost da se to dogodi.”

Pitali smo autora o čemu govori drama za koju je dobio nagradu, koja je inspiracija za nju i šta znači zagonetni i atraktivni naslov ovog dela. „Naziv za ovu dramu je preuzet iz knjige ‘Moja borba’ Karla Uvea Knausgora, a obeležava ono doba noći kada u gradu postoji apsolutna tišina, pre nego što ljudi pođu na posao, a pošto se vrate sa izlaska. To je vreme kada se preispituje sve što se dogodilo. A moja drama govori o potrebi za tim preispitivanjem, a pre svega o nemogućnosti opstanka porodice kao institucije. Moderna porodica, onakva kakva je kao model nastala tokom XX veka, i dalje je uzor i nešto ka čemu se teži. Ona nije doživela neophodnu transformaciju i nije se prilagodila ovom trenutku i promenama.”

Mladi autor je sklon demistifikaciji umetničkog postupka, te smatra da je kultura u našoj zemlji bipolarnog karaktera – ili ekstremno elitizovana ili predstavlja nusproizvod, kič i šund, jer je „disproporcija na sceni primetna, i najgore je što ne postoji sredina između dve krajnosti”. Grujić nema zadrške da kaže ono što misli, da uputi kritiku javnosti i da naše društvo sagleda iz iskrene perspektive. Pritom, on neguje stil koji je neposredan, samosvestan i osvešćen, i već naslovom privlači publiku. Na sebe je skrenuo pažnju pre svega dramama „Tamo gde pevaju”, „Ovde je lepo – sečem drvo, jedem pasulj” i „Kako ja ovo sinu da objasnim”, ali i romanom „Bludni dani kuratog Džonija”, koji je, takođe, proistekao iz dramske osnove. Okosnicu svih njegovih dela čini upravo dramski zaplet, i to je nešto od čega ovaj pisac i dramaturg ne odustaje verujući da je pisanje istraga i komunikacija s recipijentom istovremeno.

Naposletku, tvorac kuratog Džonija u svoja dela implementira i važne elemente realnosti i ideje i osobine sopstvene generacije, sagledavajući sebe i okruženje na taj način da u posmatranom prepozna i istakne različitost i faktore koji našu stvarnost čine jedinstvenom. U tom smislu napominje da su ključni pojmovi za razumevanje sadašnjosti otuđenost i puka, banalna, čista fizička prisutnost. To je ono što definiše međuljudske odnose kod novijih naraštaja, glavni uzrok nedostatka empatije, povređenog egocentrizma i samodovoljnosti u svetu.

Grujić svoju poetiku definiše jasno i smatra da su na nju uticali pisci poput Fantea, Mana, Hamsuna, Hemingveja, Flobera, ističući da je za njegovo pisanje, nasuprot formiranom mišljenju javnosti, presudan romantizam i XIX vek. Oštar na jeziku i u tekstu, ovaj autor shvata svoju poziciju i iz nje radi najbolje što ume, te time predstavlja novu nadu i unosi dah svežine u našu pomalo usnulu i naftalinom naparfemisanu umetničku scenu. „Mislim da postoji šansa da se nešto napravi, zato to i radim, ali tu je i drugi razlog – ništa drugo i ne znam da radim. Gradim to što želim da kažem, pa ako se poklopi s tendencijama trenutka, to je dobro za mene, a ako bude dobro i za druge, super.”

 

 

 

 

Svedok urbanog ritma

Filip Grujić je poreklom iz Novog Sada, ali svoj autorski put gradi u Beogradu, gde je završio osnovne studije dramaturgije na Fakultetu dramskih umetnosti. Poznat je po delima „Tamo gde pevaju”, „Ovde je lepo – sečem drvo, jedem pasulj”, „Kako ja ovo sinu da objasnim”, „Ne pre 4:30 niti posle 5:00″, kao i po romanu „Bludni dani kuratoga Džonija”, ali i kao scenarista kratkog igranog filma „Glad” i tekstova za šou-program „Luda noć” na RTS-u. Trenutno je na master studijama, a pored pisanja stvarao je i u okviru autorskih bendova „Plastic Trees” i „Fusion”, u kojima je svirao bas gitaru. Nagradu za najbolji originalni domaći dramski tekst dobio je za delo „Ne pre 4:40 niti posle 5:00″ na anonimnom konkursu Sterijinog pozorja. Grujić se, kroz svoje drame, roman, autorske tekstove i kroz stav koji je bez ustezanja pokazao do sada osvedočio kao autentični svedok urbanog ritma.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar