U STOKHOLMU DODELJENO PRIZNANJE UPRKOS SRAMOTI ŠVEDSKE AKADEMIJE: Alternativni Nobel otišao Maris Konde

U STOKHOLMU DODELJENO PRIZNANJE UPRKOS SRAMOTI ŠVEDSKE AKADEMIJE: Alternativni Nobel otišao Maris Konde

Foto: Beta/AP/Fernando Vergara


Sada će nas znati i po pisanju, a ne samo po uraganima i zemljotresima, izjavila je dobitnica priznanja sa ostrva Gvadalupe

Nova akademija proglasila je ovogodišnjeg dobitnika nagrade za književnost koja se dodeljuje kao alternativa Nobelovoj nagradi, koja pak ove godine nije dodeljena zbog skandala koji je potresao Švedsku akademiju pod patronatom Nobelovog komiteta i švedskog kralja.

Maris Konde je autorka sa ostrva Gvadalupe, francuske teritorije u Karibima, i godinama je figurirala kao finalista pre dva veka utemeljene Nobelove nagrade za književnost.

– Veoma sam srećna i ponosna, i dopustite mi da ovu radost podelim sa svojom porodicom, prijateljima i posebno narodom Gvadalupea, koji su mi uvek bili inspiracija i bez kojih ne bih bila autor kakav jesam. Nadam se da će i oni biti ponosni što sam ponela ovo prestižno priznanje – rekla je u video-poruci Konde pošto je njeno ime objavljeno i Stokholmu, a potom dodala:

– Mi smo toliko malena zemlja da nas u svetskim vestima pominju samo po uraganima ili zemljotresima koji nas pogađaju. Sad smo srećni i prepoznatljivi još po nečemu.

Maris Konde je autorka dvadesetak romana, među kojima se izdvajaju „Desirda”, „Segu” i „Prelazak na mangrove”. Prilikom objavljivanja imena dobitnika, predsednica Nove akademije An Palson je rekla da je Kondeova „veliki pripovedač koji pripada samom vrhu svetske književnosti”.

– Ona opisuje razaranja kolonijalizma i postkolonijalnog haosa na jeziku koji je i precizan i preovlađujucěi. Mrtvi žive u njenim pričama blisko živima u svetu u kojem se rod, rasa i klasa neprestano pretvaraju u nove konstelacije – rekla je čelnica Nove akademije.

Ime pobednice je objavljeno u Stokholmskoj biblioteci, duboko kontrastnoj baroknoj i raskošnoj Švedskoj akademiji. Imenovanju pobednice je prethodio trostepeni postupak nominovanja i biranja. Isprva su knjižari nominovali autore, potom je bilo ko s pristupom internetu mogao da glasa, a od 46 autora s najviše glasova, njih 12 je otišlo pred stručni žiri, koji je potom izbor suzio na četvoro autora i izabrao pobednika.

Istina, izbor im je bio olakšan jer je jedan od dugogodišnjih pretendenata na Nobelovu nagradu za književnost, japanski pisac Haruki Murakami, koji je bio među četiri u najužem izboru, zatražio da se povuče njegova nominacija za alternativnu Nobelovu nagradu za književnost nakon što je originalna ove godine otkazana zbog seksualnog skandala, rekavši da želi da se usredsredi na pisanje.

Murakami je izrazio zahvalnost za nominaciju za alternativnu nagradu, ali je rekao da „želi da se usredsredi na pisanje, daleko od medijske pažnje”, napisali su organizatori Nove akademije objavivši vest o njegovom povlačenju.
Alternativnu nagradu pokrenulo je nekoliko stotina pripadnika švedske kulturne scene nakon što je ovogodišnja dodela Nobelove nagrade za književnost otkazana zbog seksualnog skandala u Švedskoj akademiji, niza ostavki koje su nakon toga usledile i gubitka poverenja u tu instituciju.

Uz Murakamija, za alternativnu nagradu nominovani su britanski autor Nil Gejman, Maris Konde s Gvadalupea i Kim Tuj iz Vijetnama. Svi su „izrazili oduševljenje zbog nominacije”, dodali su organizatori u saopštenju.

Premda je nagrada ustanovljena kako se ne bi seksualnim skandalom opterećivao svet knjige i čitanja, senka haosa u Švedskoj akademiji je ono što dominira. Podsetimo, u Stokholmu je prošlog meseca na dve godine zatvora osuđen francuski fotograf Žan-Klod Arno, oženjen uticajnom članicom žirija Kristinom Frostenson. Kada je otkriveno da je Arno seksualno zlostavljao 18 žena, ali i trgovao uticajem u samoj Akademiji, izbio je skandal koji je doveo do serije ostavki, uključujući i one Sare Danijus, predsedavajuće Akademije.

Skandal je do te mere potresao švedsku i svetsku kulturnu javnost da je Švedska akademija ostala bez šest članova, izgubivši tako i kvorum za imenovanje novih članova i izbor kandidata.

Obrazlažući odluku u ime žirija, grčko-švedska novinarka i spisateljica Aleksandra Paskalidou, koja je suosnivač Nove akademije, rekla je da je reakcija Švedske akademije na skandal i odluka da se ove godine ne dodeli Nobelova nagrada za književnost „sramna i frustrirajuća”.

– Zašto bi literatura i njeni autori plaćali cenu, bili kažnjeni za ono što nisu uradili članovi Švedske akademije? Zato sam, videvši šta će se dogoditi, pozvala prijatelje i saradnike i druge koji su poput mene verovali da je ludost i hrabrost na ovaj način se odupreti nečemu u šta ne verujemo, odnosno podržati ono u šta verujemo, a to su knjiga i čitanje – rekla je ona.

Paskalidou je navela i da je ukupno bilo nominovano više od stotinu autora, a da je učešće u glasanju uzelo 33.000 ljudi, i to u javnom procesu.

– Bio je ovo veliki poduhvat i dokaz šta se može učiniti uz kolektivni napor, koji dokazuje da je i dalje više ljudi posvećeno kulturi i literaturi nego što se to čini – istakla je Paskalidou.

Nova akademija je ustanovljena jednokratno, samo kako bi dodelila nagradu ove godine. Ceremonija dodele priznanja biće upriličena u decembru, kada se inače dodeljuje Nobelova nagrada za književnost, a potom će se Nova akademija rasformirati. Napomenimo da je Nobelov komitet upozorio Švedsku akademiju da se sabere, i to brzo, popuni svoje redove i distancira se od skandala. U protivnom, zaprećeno je, Nobelov komitet bi dodelu nagrade za književnost mogao da ustupi drugoj instituciji. Švedska akademija je obećala katarzu i dodeljivanje dve nagrade za književnost iduće godine.

 

Potkopano poverenje

Švedska akademija je pre dve nedelje imenovala nova člana u okviru napora koje ulaže da bi obnovila ugled institucije i vratila poverenje. Akademija je objavila da je imenovala sudiju Vrhovnog suda Švedske Erika Runesona i književnicu i pesnikinju iranskog porekla Jilom Mosaed za nove članove. Švedska akademija, savet uglednih pisaca i lingvista zaduženih za unapređenje švedskog jezika, suočava se s posledicama optužbi za neprimereno seksualno ponašanje supruga jedne od članica institucije. Šest od 18 članova Akademije podnelo je ostavke posle navoda koji su se pojavili krajem prošle godine, dok još dva člana ne učestvuju u radu Akademije iz drugih razloga. Akademija u Stokholmu je tada saopštila da prolazi kroz ozbiljnu krizu i priznala da je poverenje u instituciju koju je kralj Gustav Treći osnovao 1786. godine – potkopano.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar