VIRTUELNA STVARNOST JE NAŠA REALNOST

U Beogradu je jednu izložbu za sedam dana posetilo 2.000 ljudi i niko od njih nije video samo slike.Ušli su u sasvim običnu galeriju i nestali u virtualnom svetu slikarstva. "Hipoteza koju postavljamo na početku 21 veka jeste da publika nije nezaintersovana za umetnost, već za način njenog prikazivanja, a virtuelna stvarnost je naša realnost",kaže Milan Marković, jedan od organizatora prve virtualne izložbe.

Na izložbi u Beogradu prvi put je viđen koncept virtualne izložbe. Prvi put su posetioci koristili VR uređaje i videli dela u virtualnoj realnosti, kako su reagovali, kako izgledaju ti uređaji?

Na izložbi "Fidelium" u Kući kralja Petra I zaljubljenici u umetnost su po prvi put u Srbiji imali priliku da vide umetnička dela izložena u virtuelnoj realnosti zahvaljujući saradnji sa platformom "VR all art". Ideja postavke bila je da 10 umetnika predstavi radove na tradicionalan način u prostoru, a da ostala dela prikažemo u virtulenoj realnosti demonstrirajući, tako, neograničenost tog prostora. Izlaganja u virtualnom prostoru bilo je nešto novo, nešto sa čime se ljudi u Srbiji do tog momenta nisu sreli i to je i te kako probudilo interesovanje publike. Za samo sedam dana koliko je trajala izložba Fidelium, Kuću kralja Petra I posetilo je više od 2.000 ljudi što pokazuje ne samo zainteresovanost poznavalaca umetnosti i stručne javnosti već i ljudi svih generacija koji su došli da umetnost osmotre na jedan nov način. Povratna reakcija publike bila je većim delom pozitivna, a naročito mi je drago to što smo uspeli da "angažujemo" i mlađe generacije kojima umetnost nije toliko bliska. To su generacije koje su odrastale u vremenu turbo folka i zatvorenih muzeja, novih tehnologija i senzacionalističkih sadržaja i kojima je vizuelna umetnost strana. Deo stručne javnosti pokazao je skepticizam i odbojnost prema prikazivanju umetnina u virtuelnoj realnosti objašnjavajući da je rezolucija u ovoj alternativnoj stvarnosti lošija i da saživljavanje sa delom ne može da bude dobro kao u realnosti. Saglasan sam sa njima po tom pitanju, ali važno je istaći da smo mi tek na začetku razvoja ove tehnologije. Očekujem da ćemo veoma uskoro doći do one tačke u kojoj će razlika između ova dva doživljaja biti gotovo neprimetna.

Dela je izlagalo deset umetnika, da li su se odazvali sve koje ste pozvali? Koliko su umetnici spremni na ovakav izazov? Da li njihova dela moraju da ispunjavaju posebne uslove da bi ih posetioci ovako razgledali?

Svi umetnici su se odazvali pozivu. To su mladi umetnici koji su možda i skloniji eksperimentisanju novim tehnologijama od svojih starijih kolega, a i sa svima smo prethodno sarađivali pa je ostvareno i neophodno poverenje za ovakav iskorak. Nekolicina jeste bila skeptična, najviše ih plašilo to kako će njihova dela izgledati u virtuelnoj stvarnosti i da li će kvalitet prikaza rada trpeti. Tada je i sama "VR all art" platforma bila na početku svog razvoja i imala malo radova. Nakon probe i testiranja, svi su pristali da izlože radove u virtuelnoj realnosti. Za prikazivanje dela u virtuelnoj realnosti jedini uslov jeste da se radovi fotografišu u što boljoj rezoluciji da bi slika bila bolje prikazana na platformi. Tim VR all art platforme trenutno razvija i tehnologiju "Surface scanner" koja će omogućiti umetnicima, galeristima, muzejima i ostalim korisnicima da mapiraju reljef, prelamanje svetlosti i konture rada i tako ih prenesu u virtuelnu realnost. Takvo napredno skeniranje uz pomoć matematičkih algoritama može da postane i novi način zaštite umetnina od falsifikovanja. Što se tiče spremnosti umetnika da prihvate i iskoriste tehnologiju za stvaranje, virtuelna realnost je i u svetu i kod nas definitivno postala novi medijum za stvaranje. Naša umetnica Ana Knežević već stvara u virtuelnoj realnosti, Vuk Ćuk, takođe. Svetski poznati umetnici koji eksperimetnišu i stvaraju u VR-u su Jeff Koons, Marina Abramovič, Christo Vladimirov Javacheff i Jeanne-Claude, i mnogi drugi. Moram da napomenem i to da postoji razlika između dela stvorenog na tradicionalan nači, a izloženog u virtuelnoj stvarnosti i dela u potpunosti stvorenog u virtuelnoj stvarnosti. Da bi delo bilo stvoreno u virtuelnoj stvarnosti, umetnik mora da poznaje tehnologiju toliko da ona postaje njegovo polje za rad,baš kao što su to platno i kičica.

Kako u toj virtualnoj realnosti sačuvati intimni doživljaj umetničkog dela? Šta je ta nova dimenzija prostora i vremena ili je reč samo o drugačijem sagledavanju dela?

Odgovor na prvo pitanje posmatram kroz doživljaj.On će uvek biti bolji u onoj stvarnosti u kojoj je delo stvoreno. Ako je slika nastala na tradicionalan način, njena snaga će biti najizraženija u našoj primarnoj stvarnosti, dakle uživo i ispred umetničkog dela. Ako je delo nastalo u virtuelnom prostoru,doživljaj će biti snažniji u virtuelnoj realnosti. Ali nije prirodno da delo zaključamo samo u medijum u kome je stvoreno. Već smo navikli na fotografije dela, najveći broj dela smo samo tako i videli i opet smo uspeli da stvorimo nekakav utisak o umetniku i delu. Zbog toga mislim da je virtuelna stvarnost samo još jedan vid i prilika za upoznavanje sa umetnošću i što više načina imamo, to bolje! Tako će umetnost doći do različitih ljudi.

Koliko je galerija u svetu prihvatilo ovakav izazov? Kakva su njihova iskustva?

Novu tehnologiju bih nazvao pre prilikom nego izazovom. Na listu korisnika virtuelne realnosti za potrebe prezentovanja umetnosti upisali su se mnogi muzeji širom sveta, a spisku se pridružuju galerije, kolekcionari i umetnici. Narodni muzej u Beogradu ima stalnu VR postavku dela koja nisu dostupna široj javnosti. Trenutno su na taj način izložena dela Paje Jovanovića i Vlaha Bukovića.Jedna od najbogatijih kolekcija nizozemskih i flamanskih majstora, Kolekcija Kremer, oktobra 2017. godine postala je virtuelni muzej Kremer sa više od 70 dela majstora 17. veka koja će biti ekskluzivno izložena samo u virtuelnoj realnosti. Osnivač Kremer Kolekcije, Džon Kremer, rekao je da je njihov cilj uvek bio da pronalaze značajna i kvalitetna dela, ali i da pronalaze načine da ih prikažu velikom broju ljudi. Upravo je virtuelna realnost jedan od alata kojim žele da ostvare ovaj drugi cilj. Prema izveštaju "The Art Market 2018" An Art Bazel i UBS, broj galerija koje se godišnje zatvore veći je od broja galerija koje se otvaraju. Broj zatvorenih galerija dostigao je svoj vrhunac 2009. godine, a glavni uzrok su visoki troškova zakupa, obezbeđivanja i održavanja prostora. Pored toga što se galerije zatvaraju, primetno je i to da se godišnje otvori daleko manje galerija nego ranije.Prošle godine broj novootvorenih galerija je čak 87 odsto manji nego 2007. godine. Ove brojke pokazuju da promene u društvu pogađaju i tržište umetnina. Tehnologija kao što je virtuelna realnost može da bude od koristi galerijama da imaju uštede troškova koje sa sobom nosi iznajmljivanje prostora na najatraktivnijim lokacijama u velikim gradovima, ali i u dobijanju svetske vidljivosti, te dopiranja do neke nove publike na globalnom nivou.

Foto: Natalija Miladinović

Da li posetioci ovakve izložbe doživljavaju kao umetnost u svetu naučnofantastične igre ili igru u svetu umetnosti?

Svako ima svoj doživljaj, kao i motiv da nešto proba i istraži. Iskreno verujem da će povezivanjem ove naučnofantastične igre, kako ste je sami nazvali, umetnosti dovesti neku novu publiku koja inače prolazi pored otvorenih vrata galerije. Hipoteza koju postavljamo na početku 21. veka jeste da ta publika nije nezainteresovana za umetnost, već za način njenog prikazivanja. U godinama koje dolaze videćemo da li je to tačno.Virtuelna stvarnost svakako nije igra, ponajmanje samo igra u svetu umetnosti. Ona je već realnost u vojnoj, građevinskoj, automobilskoj, industriji zabave i igara, pronalazi svoju primenu u zdravstvu,maloprodaji i mnogim drugim sferama života i tu je sa namerom da ostane. Zbog toga mislim da umetnost mora da uhvati priključak u ovoj digitalnoj transformaciji društva ili će u trci 21. veka svoju publiku prepustiti onima koji su u toj trci bili agilniji.

Da li će posetioci sa VR uređajima uskoro obilaziti Luvr? Koliko će vremena proći pre nego što galerije budemo obilazili iz svojih soba?

Da, svakako! Veliki broj muzeja i galerija je prihvatilo ovaj način prikazivanja dela i povezivanje sa novom publikom, pa je jedna strana već zadovoljena. Da bi tehnologija ušla u masovnu primenu, potrebno je da uređaji putem kojih korisnici stupaju u virtuelni prostor postanu dostupni i u smislu cena i ponude. Oni su već sada mnogo pristupačniji nego što su bili pre nekoliko godina, a sa razvojem tehnologije cena će proporcionalno i opadati.Svakako brojimo godine, a ne decenije do tog momenta.

Da li će tada umetnost biti dostupnija ili će nas učiniti otuđenijim?

Sve zavisi od toga na šta se fokusiramo. Čini mi se da i kada pričamo o internetu danas, češće pričamo o toj otuđenosti, a retko o benefitima koje nam je umrežavanje donelo počevši od demokratizacije informacija i znanja, pa do umrežavanja različitih ljudi koji ranije nisu mogli tako lako da se povežu i sarađuju. Prošlog meseca smo organizovali "Izložbu 20/20" na kojoj je 20 umetnika izlagalo na tradicionalan način i u virtuelnoj realnosti u "Bioskopu Balkan". Od odluke da organizujemo izložbu i celokupne organizacije umetnika prošlo je svega 20 dana zahvaljujući 2 Whatsapp grupe i jedne grupe na Fejsbuku. Vrlo banalizujem stvar, ali svesni ste da tako nešto ne bi bilo moguće do skoro.Mi smo izabrali da nas tehnologija zbliži, umreži i bude prilika da umetnike i njihovu umetnost promovišemo putem platformi koje su nam dostupne zahvaljujući tehnološkom razvoju.

Pokrenuli ste virtualnu galeriju, šta mislite o sadašnjem položaju galerista u Srbiji?

U virtuelnoj galeriji "VR all art" ja sam spoljni saradnik, konsultant i spona sa umetnicima. Idejni tvorac i osnivač platforme je Vitomir Jevremović. Kao neko ko već godinama u nazad zastupa mlade umetnike i zalaže se za poboljšanje njihove pozicije na umetničkoj sceni Srbije, regiona i sveta, teško mi je da govorim o položaju galerista u Srbiji, ali mogu da govorim o položaju mladih umetnika i umetnosti. Koju god umetnost da posmatramo, primetno je da mladi umetnici danas stvaraju u teškim uslovima u kojima se nalaze kultura i umetnost i, dodatno, ono što stvaraju je u senci starih majstora.Ako uzmemo za primer vizuelne umetnosti, kolekcionari će ćešće izabrati delo poznatog i afirmisanog umetnika zato što im je to garancija i kvaliteta i vrednosti, retki su kolekcionari koji ulažu u mlade umetnike. To znači da većina mladih umetnika ne može da živi od toga što radi, pa iznalazi ili
alternativne načine za finansiranje ili svoju umetnost prilagođava zahtevima tržišta zbog čega umetnost trpi. Retki su oni koji bez kompromisa neguju jedinstvenost svog umetničkog izraza. Najvažnije je da ih pronađemo i, koliko je to moguće, pomognemo.Pridružio sam se Savetu za kreativne industrije predsednice Vlade i predložio mogućnosti za unapređenje statusa umetnika u Srbiji, rešavanje dugova koji se pripisuju samostalnim umetnicima, ali i potrebe jačanja saradnje javnog i civilnog sektora zbog uspešnijeg učešća na evropskim konkursima za kulturu, budući da javni sektor ima prednost u pogledu infrastrukturnih kapaciteta za apliciranje, a civilni ima dragoceno znanje u tom procesu.

Jedan ste od pokretača Nura arta , šta je bila ideja?

"Nura art" je društveno odgovoran projekat kreativne komunikacijske agencije "Nura" koji se bavi prezentovanjem, umrežavanjem i promocijom mladih vizuelnih umetnika. Neformalno, inicijativa Nura art postoji tri godine kada smo Aleksandra Vuković i ja organizovali prvu grupnu izložbu "Anatomija podsvesti", a prerasla je u svojevrsno godišnje predstavljanje umetnika koji su na neki način obeležili tu godinu. Nakon "Anatomije podsvesti" organizovali smo izložbu "Fidelium", prvu VR izložbu u Srbiji, zatim "Izložbu 20/20" ove godine u "Bioskopu Balkan" uz podršku Fondacije Saša Marčeta i organizaciju izložbi "Spiritual", "1914-1918" i "Figura kroz misao". Svaka izložba u našoj organizaciji bila je izuzetno medijski ispraćena. . Odabir umetnika je moj deo posla, a u selekciji radova pomažu istoričari umetnosti, Marija Vuković Biserko, Dušan Zlokolica i Biljana Jotić. Ideja "Nura art" inicijative je da postojeća znanja i veštine usmeri u pravcu umrežavanja i promocije mladih umetnika. Prezentacije i promocije umetnika imaju najočigledniji benefit za poboljšanje položaja kulture i umetnosti u javnom životu, ali i umrežavanje je veoma bitno sa stvaralačkogaspekta. Primere korisnosti umrežavanja možemo naći u skoro svim epohama istorije umetnosti, a ono na šta mi možemo da budemo skromno ponosni je priča iza izložbe "Spiritual", izložbe fotografija Natalije Miladinović i crtačkih intervencija Zdravka Jankovića. Natalija i Zdravko su bili jedni od umetnika koji su izlagali na našoj izložbi "Fidelium". Godinu dana nakon izložbe "Fidelium" imali smo priliku da vidimo produkt te saradnje i crtačke intervencije Zdravka Jankovića na snažnim fotografijama koje je Natalija Miladinović napravila.Umrežavanje umetnika stvara nove prilike za rad i istraživanje i verujem da ovaj primer neće biti jedinstven kada su u pitanju umetnici sa kojima sarađujemo.
Nura art ima ambiciozne ciljeve i već sada razgovaramo o različitim modelima rada i planovima za narednu godinu. Godišnja izložba sigurno ostaje kao jedan od alata promocije i umrežavanja.