ZA ELIZU: Najčuvenija klasična melodija je oda neuzvraćenoj ljubavi

Opravdano se veruje da je na današnji dan 1810. godine komponovano najpoznatije delo klasične muzike. Bagatela u A molu za solo klavir, označena "poco moto" datirana je na 27. april, a sigurno ste je mnogo puta čuli pod naslovom "Za Elizu". Klavirska minijatura Ludviga van Betovena prva je opšteprihvaćena klasična kompozicija.

Nije sasvim sigurno ko je bila Eliza, ali neki istoričari tvrde da je bila kompozitorova ljubavnica, dok drugi tvrde da je pronalazač Betovenovih izgubljenih rukopisa pogrešno prepisao ime koje je zapravo glasilo - Tereza. Originalni potpisani rukopis je izgubljen i samo delo nije objavljeno do 1865. godine.

Veruje se naime da je Tereza Malfati fon Robenbah cu Deza bila Betovenova prijateljica-učenica koju je on zaprosio 1810, ali ga je ona odbila i udala se za plemića Vilhema fon Drosdika.

Drugi, pak, tvrde da je kompozicija posvećena Elizabeti Rekel Elizi, sopranu, a Betoven ju je poklonio mladoj pevačici za rastanak kada je 1810. godine odlazila u Bamberg gde je dobila prvi angažman.

Ludvig van Betoven bio je nemački kompozitor i značajna muzička figura na prelasku između era klasicizma i romantizma. Među njegovim najpoznatijim delima su "V", "VI", ali i klavirska dela Mesečeva i Patetična sonata. Uprkos tome što je potpuno ogluveo oko 1819 u tom periodu nastaju epohalna dela kao "Misa solemis" i "IX" simfonija, čiji je deo "Oda radosti" - zvanična himna Evropske unije.