(FOTO) KARATE KLUB ASTRA -MESTO GDE SVI ŽIVE JEDNIM SRCEM: Medalju osvojiš na treningu, a onda odeš na takmičenje i samo je uzmeš


,, Medalju osvojiš na treningu, a onda odeš na takmičenje i samo je uzmeš. ’’ Ovom porukom karate klub Astra bodri svoje takmičare.

Ovaj klub je prošlog meseca na turniru u Jagodini osvojio treće mesto, a njihova takmičarka Katarina Filipović proglašena je za najuspešniju seniorku. Aco Ćirović, predsednik i osnivač ovog kluba je nekadašnji reprezentativac i Zvezdin igrač. Poslednji meč za reprezentaciju odradio je u Brazilu sa 37 godina.

Vrata ovog kluba nam je otvorila Biljana Vlajković Kuzmanović, Miloševa (14) mama koji karate trenira osam godina, dok učitelj je uveliko bio na treningu najmlađih članova. Ispratili smo njihov trening i porazgovarali sa članovima tima.

– Nikola Škerović i ja smo trenersku karijeru započeli u Crvenoj zvezdi  da bismo kasnije osnovali ,,Olimpik”, a 2016. godine klub smo nazvali Astra – započinje trener o svom klubu.

klinci sede

Treninge imaju svakog dana, a nedeljom idu na takmičenja. Deca su podeljena u tri grupe, a one koji se pokažu kao napredni, prebacuju u višu kategoriju.

– Prvu grupu čine deca predškolskog uzrasta i prvog i drugog razreda. U drugoj deca ostaju do kraja osnovne škole, kada prelaze u treću. Tu se već radi ozbiljni karate – objašnjava Aco i dodaje da najstariji članovi imaju više od 50 godina.

Na kraju treninga radi se istezanje. Objasnio nam je da je to neophodno kako bi se mišićna vlakna uprela i tako postala jača:

– Kada mišić stalno opterećujete, vlakna se šire, ali to ne znači da je mišić jak. Jak postane kada se vlakna upredu, kao što se vuna uprede da bi bila jača. Veliki naporom, malom pauzom mišićno vlakno se uprede kao sajla – kaže učitelj.

Za razliku od većine klubova, ovaj klub se bavi tradicionalnim karateom koji ne podrazumeva samo treninge i takmičenja već način života.

– Sportski karate se udaljio od tradicionalnog. U njemu je sve podređeno sportskom rezultatu. Ako radiš katu, a ne razumeš šta radiš, onda nemaš primenjivo znanje a to je kao da ne znaš ništa. Kada možeš da ga radiš i u sali i na ulici, onda za sebe možeš da kažeš da znaš karate – objašnjava trener. Ono što je njaga karate naučio, to sada prenosi na sledeće generacije.

– Ovo je njihov klub. Neko od mojih učenika će naslediti moje mesto i zato je bitno da se ove vrednosti neguju kroz generacije. Siguran sam da bih bio skroz drugačiji čovek da se nisam bavio ovim sportom – ističe Aco.

Iako je dugo u ovom sportu, nije se umorio. Još uvek bi želeo dosta toga da promeni u ovom sportu. Smatra da treneri treneri nisu stručni onoliko koliko bi trebalo.

–  Pre podne budu taksisti, a popodne treneri. Predlagao sam na sastanku Karate saveza Beograd da se uvede sportska inspekcija kao što postoje sanitarna, tržišna, komunalna. Kao što zatvore kafanu ako ne radi kako treba, tako treba i klub ako treneri nisu stručni – kaže Aco i dodaje da bi im dosta značilo kada bi od države dobijali pomoćna sredstva.

U sledećoj grupi za trening bila je Katarina Filipović (21) koja je na nedavnom turniru ,, Dragoslav Radovanović – Pjer ” u Jagodini proglašena za najbolju seniorku. Karateom se bavi od polaska u prvi razred, a za ovaj sport je počela da se interesuje tako što je njen drug trenirao.

katarina sa trenerom

– Karate volim jer predstavlja nadmetanje između protivnika.  U njemu nema toliko agresivnosti kao u nekim drugim sportovima  – kaže ova studentkinja stomatologije. Pored svakodnevnih treninga stiže i da izlazi i provodi vreme sa prijateljima. Kaže da je ključ u dobroj organizaciji i ranijem ustajanju. Zdravo se hrani, dovoljno spava, jer je koncentracija u borbama jako bitna.

– Trener primeti u kojim stvarima smo najbolji i onda na tome pred takmičenje još više radimo – dodaje Katarina. Sledeće veliko takmičenje za koje se sprema je Evropsko prvenstvo u Baru koje će se održati u aprilu sledeće godine.

roditelji na klupicama

Osmogodišnja Ines ovim sportom počela da se bavi da bi rešila problem sa rukom. Ovde je tri godine, a ruka joj je sve bolje.
– Kada je izlazila iz stomaka, uvrnula je ruku. Vežbama smo to sveli na minimum, a za godinu dana se to neće primećivati – dodaje učitelj.

Dok deca treniraju, roditelji na klupama ćaskaju i dogovaraju njihov trening.  Utorkom, četvrtkom i petkom imaju kondicione treninge. Na tu ideju došli su nakon što su letos više od dva meseca zajedno sređivali salu. Dobro druženje i kvalitetni treninzi razlog su zašto u klubu imaju takmičare iz svih delova grada. Lajoš Sarvaš (35) svako veče sa Novog Beograda dovodi sina na trening.

– Viktor je sa šest godina poželeo da trenira sport sa belom uniformom. Mlađa ćerka ide na balet i svira violončelo, tako da svakoga dana negde putujemo – kroz smeh kaže Lajoš i dodaje da pored treninga, škola ne sme da zaostaje: – Jednom smo ga kaznili tako što nije otišao na trening. Hteli smo da ga nateramo da treneru objasni zašto nije došao. A kada mu je objasnio, bio je kritikovan i sa njegove strane, ali je naučio lekciju – završava Viktorov tata.

I pored ubrzanog načina života kome smo izloženi, raduje činjenica da su sport i druženje nešto čemu još uvek težimo. Kroz sport jačamo svoj karakter, a kada smo okruženi pravim ljudima, bogatimo sebe, jer su njihova iskustva i naša. Zbog ovih razloga najmlađima treba obezbediti uslove za bavljenje sportom, jer zdravija nacija telom i duhom garantuje i svetliju budućnost.

 

 

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar