FUDBAL KAO IZ EPRUVETE

FUDBAL KAO IZ EPRUVETE

Foto: AP/Dmitri Lovetsky


U finalu 21. Svetskog prvenstva u fudbalu igraće Francuska i Hrvatska. Dve, svaka na svoj način, u ovom trenutku moćne fudbalske nacije. Francuzi se pojavljuju ponovo u samoj završnici šampionata sveta posle 12 godina, dok će Hrvati, apsolutno zasluženo, prvi put jurišati na titulu svetskog šampiona. Englezi i Belgijanci nisu imali sreće da odigraju poslednju i najvažniju utakmicu na prvenstvu sveta koje su Rusi sjajno organizovali i na kome u 62 utakmice nije viđeno sve ono što fudbal čini najvažnijom sporednom stvari na svetu. Pokušali smo da saznamo zašto. Specijalno za „Ekspres“ govore:

Dr Nele Karajlić: Klonirani fudbal

– Moram priznati da i nisam nešto pažljivo pratio ovaj šampionat – kaže istaknuti umetnik i veliki poznavalac tajni fudbala. – U stvari, jesam, ali zapravo nisam to činio s radošću jer svi igraju na isti način, što znači da je dosadno gledati prenose.

– Nekada, a ne tako davno, fudbal je bio prezentacija kulture jedne nacije ili njenog civilizacijskog koda. Znalo se da Englezi igraju dugim loptama, da Italijani forsiraju bunker, da Sloveni igraju u strahu da ne povedu. Znalo se i da Argentinci vole kontre, kao i to da je lopta u nogama Brazilaca isto što i balon, da s njom mogu sve što zamisle i požele. A sad svi igraju i svi misle isto. Dosadno, brate, dosadno. Zbog svega toga fudbal je izgubio čaroliju, draž, lepotu… I još nešto me ovog puta nerviralo, a to je nedopustivo prisustvo politike u fudbalu. Toliko se uplela da neću reći da mi je sve odvratno već ću biti fin i izgovoriti da mi u najmanju ruku toliko prisustvo politike na šampionatu u Rusiji jednostavno smeta.

Ipak, dogodilo se i nešto što je prijalo istančanom fudbalskom ukusu Dr Neleta Karajlića?

– Jeste, dogodilo se da su se na svu sreću pojavili igrači koji su uspeli svojim umećem da se nametnu i da u drugi plan potisnu asove poput Mesija, Ronalda ili Nejmara. Onaj potez Mbapea u polufinalu protiv Belgijanaca je mala fudbalska genijalnost, čarolija talentovanog Francuza, finta koju kao da je naučio igrajući na turniru mahala za „Mostarske kiše“. A za taj potez, uz maksimalno uvažavanje Modrića i Azara, taj mali Francuz mora da dobije „Zlatnu loptu“ kao najbolji igrač šampionata u Rusiji.

Kao dobar analitičar Dr Karajlić se osvrnuo i na ono što je u Rusiji ostvarila i pokazala srpska reprezentacija?

– Pokazali smo ništa. Pod jedan, da ne znamo šta ćemo s loptom kad je imamo u posedu, pod dva, da imamo strah da povedemo, pod tri, da stil promene selektora uoči šampionata nije ništa dobro doneo ni Špancima a kamoli nama. Takođe, nisam zapazio ni nekog novog igrača u našim redovima. Svaka čast Mitroviću, čovek je ginuo na svakoj utakmici, ali to očigledno nije bilo dovoljno.

Foto: AP/Pavel Golovkin

Foto: AP/Pavel Golovkin

Dragoslav Stepanović: Mbape vraća nadu u fudbal

U svakom zlu ima i nešto dobro. Za popularnog Stepija to je i definitivna promocija na svetskom nivou 19-godišnjeg asa Francuske.

– Mbape nam vraća veru u fudbal – konstatuje Stepanović. – Na mapi ove veličanstvene igre ucrtao je ono što je gotovo zaboravljeno. Mislim na fintu i dribling, što fudbalu daruje dimenziju umetnosti. Mbapeu treba vreme, još godina ili dve, pa da izraste u najboljeg igrača planete. Rođen je da bude zvezda.

O ishodu polufinalnih mečeva i onom što bi se eventualno moglo dogoditi u finalu?

– Englezi su uz dosta sreće stigli do polufinala. Praktično nezasluženo jer fudbalski nisu pokazali mnogo. S druge strane, Hrvati zaslužuju sve čestitke. Još jednom su iskazali visoku reprezentativnu svest uz naglašenu želju da to pretvore u trijumf. Strpljivo su čekali svoju šansu ili šanse i pretvarali ih u golove. Apsolutno su zaslužili finale, imaju sjajne pojedince, ali i timski duh. Ko je favorit u finalu? Za mene je perjanica 21. šampionata sveta reprezentacija Francuske. Kad se sve sabere, pokazali su najviše, imaju i najbolji tim, dobru ideju, moćne igrače u svakoj liniji. Zaslužili su više od svih da opet budu šampioni sveta.

Uprkos istini da se u Rusiji nije igra posebno kvalitetan fudbal, dogodilo se i nešto što bi u vremenima koja dolaze fudbal moglo da učini na neki način vrednijim i boljim nego što je danas?

– Iskreno, niko nije očekivao finale koje je pred nama. U nekim prognozama u polufinalu i finalu, gotovo svi su videli Nemce, Špance, Argentince, Brazilce, Francuze… Na Belgijance se tipovalo kao moguće prijatno iznenađenje, što oni na kraju i jesu bili baš kao i Hrvati. Dakle, bez pobrojanih reprezentacije bila je nezamisliva završnica. Za fudbal je, međutim, dobro što se ovo dogodilo, što su pristigle neke nove vrednosti, zemlje s naglašenim fudbalskim vrlinama na koje se ubuduće mora ozbiljno računati – dodaje popularni Stepi.

Vi ste kao trener najviše uspeha imali u Nemačkoj u kojoj i danas živite s porodicom. Nemci su na opšte iznenađenje fudbalskog sveta u Rusiji doživeli debakl?

– Sve je veliko iznenađenje. Pre četiri godine su bili prvaci sveta, sada je Joakim Lev bio za četiri godine iskusniji kao selektor, znači i bolji, trebalo je za toliko da budu i Nemci kao reprezentacija bolji. Šta se dogodilo? Jednostavno to da su ga pre četiri godine igrača slušali, da su na terenu radili ono što je u svlačionici dogovoreno i da je u timu imao Švajnštajgera. Ova generacija nije ona od pre četiri godine, a nema ni moćnog Švajnija.

Foto: AP/Frank Augstein

Foto: AP/Frank Augstein

Dževad Prekazi: Tuga od fudbala

Nekadašnji as Partizana i splitskog Hajduka, internacionalac u Turskoj, a sada trener, ne krije razočaranje…

– Nemci? Nemce poistovećujem sa „Titanikom“. Ništa, ama baš ništa nisu pokazali u Rusiji. Katastrofa je šta su i kako su igrali. Bruka za svetskog šampiona.

Besni ste na kolege trenere, jesu li oni jedini krivci što je fudbal na planetarnom nivou postao bofl roba?

– Šta sam video, ništa nisam video. Ovo nije fudbal, viđeno u Rusiji je čista konfekcija, jeftina bofl roba, jad i tuga od fudbala. Svi, i oni što puno znaju, kao i oni što znaju mnogo manje, igraju isto. Fudbal korača unazad, fudbal su na globalnom nivou unakazili treneri koji kvare igru. Čovek je trener u ekipi koja igra na „Teatru snova“, u Mančester junajtedu. Kakav teatar, kakvi snovi, to je apsurd nad apsurdima. Tvoj tim igra na „Teatru snova“ a ti se kao trener ponosiš pričom kako znalački kvariš igru. Takve trenere bi trebalo što pre proterati iz fudbala.

Šta istinski u ovoj priči boli Dževada Prekazija?

– Šta me boli? Istina da više nikada nećemo gledati fudbal koji smo voleli, kao i saznanje da fudbal više nije igra nego biznis u kome je legalizovan kriminal. I šta me još dovodi do ludila? Licemerje! Kao borimo se protiv rasizma, ok, ali šta je, ljudi moji, sa nacionalizmom. On je mračni oblak nad fudbalom na SP u Rusiji. Šta je sa fudbalom Južne Amerike?

– Šta se u Rusiji dogodilo sa reprezentacijama iz Južne Amerike? Ono što je davno najavljeno. Brazil je umro još 1982. ili čim su u svoj fudbal ubacili evropski stil igre. Ovo nisam rekao ja, ovo je rekao dr Sokrates, kapiten brazilske reprezentacije na SP u Španiji. Njih, ako ovako nastave, čeka sudbina Mađara. Za dve ili tri decenije pričaće o tome kako su nekad bili sila i kakav su fudbal igrali, kakve su fudbalske umetnike i asove imali. A istina je da nikada neće biti ono što su bili. Isto važi i za Argentince koji su ne tako davno uz Urugvajce i Brazilce vedrili i oblačili. Kad su oni bili vrednost, kad je svet na svetskim prvenstvima imao reprezentacije poput pobrojanih južnoameričkih, plus prave Švabe i Italijane, odnosno moćne Holanđane ili one sjajne Rumune, onda je bilo i dobrog fudbala, uzbuđenja, strasti, igre… Danas nema igre, fudbal je postao posao. I zato su Englezi u polufinalu. Osim što su pričali da su neko i nešto, da su fudbalu dali status industrije, da je fudbal kod njih kao rođen, oni, ako hoćemo istinu, na svetskim šampionatima nikad ništa nisu bili. I ta njihova titula iz 1966. je više nego sumnjiva uz napomenu da je osvojena pod misterioznim okolnostima. I u Rusiji su pokazali malo, a pisaće se da su napravili puno.

Da se vratimo trenerima?

– Fudbal upropaštavaju treneri. Danas ih ima više nego fudbalera. I svi šetaju laptop. Oni će s tom spravom kao napraviti igrača, igru. Baš zbog takvih u Rusiji i pada više golova iz prekida nego iz igre. Jedan kiks, jedan previd, gol daš i ideš dalje. Bože, šta je fudbal doživeo.

A kako vidite učinak reprezentacije Srbije?

– O nama bi bilo bolje da ne pričam. I pre kvalifikacija sam govorio da smo po kvalitetu treće reprezentacije u grupi. Dogodio nam se trener koji je neke stvari upasovao i na kraju smo zahvaljujući Muslinu bili prvi u kvalifikacionoj grupi. I šta onda radimo? Umesto da sve iskoristimo na pravi način, tamo neko u FSS sklanja čoveka koji nas je odveo na SP. Ništa čudno. Hrvatskoj na SP u loži sedi jedan Šuker, a ko nas predstavlja. Ljudi, zapamtite da riba od glave smrdi. Zbog tamo nekog igrača sa dva prezimena tamo neko smenjuje uspešnog selektora. I šta taj sa dva prezimena pokaže na SP? Ništa, ama baš ništa. I na kraju muk i tišina. Niko da napravi debatu, niko u medijima da pokrene priču o neuspehu. I ljudi iz fudbala ćute. Negde sam pročitao malu ali pravu analizu Vlade Jugovića. I to je bilo sve. Šta je sa ostalima, zašto ćutimo dok nam fudbal ide stranputicom?

Foto: AP/Frank Augstein

Foto: AP/Frank Augstein

Toma Milićević: Jedan je Luka Modrić

– Prošlo je vreme dominacije velikih fudbalskih sila, magije nenadmašnih asova. Danas svi mogu sve. Metodologija rada je podignuta na naučni nivo i kao takva zahvaljujući tehnološkoj revoluciji na globalnom nivou dostupna je svima. Takođe, za sva vremena su izgubljene i neke fudbalske vrednosti ili ono što se nekad zvalo prepoznatljivom karakteristikom reprezentacije ili pojedinaca.

– Savremeni fudbal traži polivalentne igrače, fudbalere sposobne da iz faze odbrane uđu u fazu razvoja igre i na kraju da sve krunišu završnicom u kojoj imaju dve mogućnosti. Jedna je da idu na proigravanje a druga da sami završe akciju. Onaj ko ima takve individualce je u prednosti, pogotovo ako su spremni i sposobni da svoju fudbalsku vrednost stave u funkciju kolektiva. Šampionat u Rusiji je pokazao da više nema ni nepobedivih reprezentacija, selekcija koje su bauk za druge, koje imaju svoju školu i svoj stil.

Ronaldo, Mesi, Nejmar?

– Nejmar, Mesi i Ronaldo nisu imali svoj dan, ali je istina i to da u reprezentaciji nemaju onaj isti model igre koji ih u klubu čini dominantnim, najboljim. Mislim da nikada nisu i da nikada neće odigrati lošije jedan turnir uz napomenu da za popularnost fudbala nije baš dobro kad tri tako moćna igrača pokažu tako malo na najvećoj fudbalskoj smotri.

I bez majstorija velike trojke na šampionatu u Rusiji postojao je neko za primer?

– Izdvajam Luku Modrića kao apsolutnu igračku vrednost šampionata u Rusiji. On je jedan od najvećih manevarskih fudbalera u svetu svih vremena. O njemu imam najlepše mišljenje i kao igraču i kao čoveku. On je filozof(ija) timske igre ne samo u reprezentaciji Hrvatske već i Reala. On je taj koji drži sve konce igre u svojim rukama, konstruktor i ideolog tanane misli, fudbaler sposoban da oduzme loptu, da je iznese, izdribla protivnika, postigne gol ili omogući drugom da to uradi. Fantastičan igrač, lider na terenu koji je Hrvatskoj otvorio finale – zaključak je Tome Milićevića.

Milan Martać, ženski fudbalski trener

– Svetski šampionat je potvrdio istinu da pojedinac, bez obzira na to koliko vredi, ne može ništa sam. One reprezentacije koje su se oslanjale na majstorstvo jednog igrača brzo su potpisale kapitulaciju. One druge, koje su negovale timsku igru, dogurale su daleko. Mislim pre svega na Belgijance, Hrvate i Francuze, uz napomenu da su Hrvati u celoj priči imali i dosta sreće. Kad ovo kažem mislim na njihovu utakmicu sa Rusima, koji nisu u tom meču imali rezervni plan. Da jesu, otišli bi oni, a ne Hrvati dalje. Nedostajala su im samo dva sveža igrača i priča bi, za njih, imala srećniji kraj.

– Danas se fudbal igra na rezultat. Zato i nema lepote jer svi razmišljaju kako da se osiguraju, da sačuvaju gol. I sistemi, oni nama dobro znani, doživeli su u Rusiji transformaciju. Prelazak iz sistema 4-4-2 u sistem 3-5-2 gotovo je nevidljiv, munjevit. Tajna uspeha nekih reprezentacija, pre svih Belgije, zapravo je u skrivenom liberu…

– Sautgejt se pokazao i dokazao kao dobar trener. Imao je pre svega sjajno iskustvo u radu sa engleskom U-21 selekcijom, a onda je upotrebio i staro pravilo koje su koristili svi dobri treneri. Napravio je onu čudesnu pravu liniju: golman, štoper, sredina, špic ili Pikford, Stouns, Henderson, Kejn… Tu se krije i odgovor zašto su stigli apsolutno neočekivano do polufinala. Međutim, kad se ta četvorka umorila, kad su naleteli u polufinalu na uigranu mašineriju kakva je reprezentacija Hrvatske, dalje se nije moglo.

Foto: AP/Martin Meissner

Foto: AP/Martin Meissner

O golmanima

Kada se bude pravio rezime viđenog na 21. Prvenstvu sveta, posebno mesto pripašće, bez sumnje, golmanima kao kreatorima mnogih događanja…

– Ono što je Tibo Kurtoa uradio na meču Brazil – Belgija ne samo da zaslužuje divljanje već i sve čestitke. Neke njegove odbrane zapravo su bile presudne i da su izostale Belgija ne bi stigla do polufinala – tvrdi Branimir Babarogić, bivši prvoligaški golman.

I Branislav Atanasković, nekadašnji čuvar mreže i kapiten mlađih selekcija Jugoslavije, odnosno golman Crvene zvezde, Prištine i Rada, konstatuje:

– Svaka od četiri reprezentacije koja je stigla do polufinala trebalo bi da napiše posebnu zahvalnicu svom golmanu. Kurtoa je potvrdio izuzetan kvalitet. Nije odbranio samo ono što nije bilo moguće da se odbrani. Subašić ima mana ali je bio nenadmašan u odbrani penala, što je Hrvatskoj otvorilo vrata za završnicu. I neke odbrane Lorisa bile su vanserijske, baš kao što je to slučaj sa Pikfordom. Ovaj grupi moram da dodam i Kaspera Šmajhela, koji je takođe imao par sjajnih odbrana koje su omogućile Dancima da doguraju daleko.

I Rade Zalad, proslavljeni reprezentativni golman, uverava da su čuvari mreže dali poseban pečat šampionatu u Rusiji.

– Loris je i u polufinalu bio fantastičan, održao je nulu, sačuvao Francuze. On je istovremeno ostavio i najupečatljiviji utisak, mislim da je prvi golman šampionata u Rusiji. San svakog golmana je da svojim odbranama omogući reprezentaciji da ostvari uspeh i nastavi takmičenje. Subašić je u Rusiji taj san dosanjao. Zahvaljujući tome postao je junak ne samo nacije već i jedan od junaka šampionata.

A da golmani mogu sve čak i mnogo više nego neki igrača dokaz je i zapažanje Dr Neleta Karajlića…

– Simptomatično je to što je u našoj reprezentaciji na Svetskom prvenstvu najveći broj tačnih pasova imao golman Stojković.

Mažić zaslužio da sudi finale

Ako je neko osvetlao obraz Srbiji na šampionatu sveta u Rusiji onda je to bez dileme delilac fudbalske pravde Miodrag Mažić.

– Sve je odlično odradio – konstatuje bez zadrške Branimir Babarogić, bivši fudbalski as i sudija. Igraće se evropsko finale, red bi bio da taj meč vodi evropski sudija, a Mažić je zasigurno najidealnije rešenje jer u ovom trenutku na planeti boljeg sudije od njega nema. Na svakoj od utakmica koje je sudio u Rusiji, uz sjajno kretanje, iskazao je i za sudiju neophodnu mirnoću, kao i apsolutnu sigurnost i veru u sebe. Vrhunske vrednosti posebno je potvrdio u meču Brazil – Belgija, možda i najtežoj utakmici za suđenje na SP.

VAR tehnologija je po oceni Babarogića takođe položila ispit…

– Sem u našem slučaju, slučaju Srbije, bila je 100 odsto pomoć sudijama. Njenim prisustvom jednostavno se eliminisala mogućnost namerne ili nenamerne greške. Na pitanje kako se u ovu konstataciju uklapa nemački sudija Brih, (in)direktni krivac za eliminaciju Srbije, Babarogić kaže:

– Lično mislim da nije bilo zle namere. Niko od sudija, pa ni on, nije došao na SP da odsudi jedan meč i da ode. Možda je Brih priželjkivao da sudi finale. Dobar je arbitar, ali je posle svega jasno da je u Rusiji skupo platio ceh lične prepotencije i nadmenosti. Da se konsultovao s kolegama iz sobe, danas bismo verovatno pričali neku drugu priču.

O kolegi Miodragu Mažiću i njegovim pomoćnicima govori i Dušan Mrakić:

– Maestralno odrađen posao, zaslužio je da svira finale. Lično, osećao sam veliko zadovoljstvo zbog svega, kao i ponos što sam na neki način u prošlosti bio deo svega. Mažić je u ovom trenutku najbolji delilac pravde ne samo u Evropi već u celom svetu.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar