I DALJE SMO FUDBALSKI BOEMI

I DALJE SMO FUDBALSKI BOEMI

Foto: Youtube


Živimo u prošlosti i igramo fudbal kojeg više nema i neće ga ni biti. Moramo da pratimo savremene trendove, a kvalifikacije i neki segmenti utakmica u Rusiji pokazuju da smo fudbalski talentovana nacija ali moramo da menjamo sopstvenu predstavu o sebi i drugima

Prva utisak o treneru Crvene zvezde Vladanu Milojeviću svodi se na misao da je apsolutno poseban i u mnogo čemu originalan, lepo vaspitan i uredan, konačno i gospodstven u svakoj situaciji i na svakom mestu. Krase ga i maniri otmenog čoveka naučenog da poštuje svoju ali i sve univerzalne vrednosti ljudi oko sebe. U porodici stečeni obrazac ponašanja koristi nenametljivo ne samo u svakodnevnom ophođenju već  i generalno u komunikaciji sa najbližim saradnicima, fudbalerima, navijačima, novinarima. Takođe i najveću porodičnu vrednost iskazanu kroz povezanost članova u zajednici, uz iskreni respekt za individulane razlike i autonomiju, utisak je, vešto implementira i u klubove u kojima radi čineći i ovu porodicu maksimalmno stabilnom i zadovoljnom.

Čovek je fudbala. O aktuelnom trenutku ove veličanstvene igre i onom što se događa na svetskom fudblaskom prvenstvu u Rusiji kaže:

-Rano je za bilo kakav defintivan sud ali je i pored toga jasno da će šampionat obeležiti neki novi trendovi. Ono što su nekada bili bitne stvari u igri, sada to više nisu. Ovovremenski fudbal očigledno traži brze i snažne igrača, klasične atlete što znači da na SP ovg puta neće biti previše lepih poteza i umiranje u lepoti igre. Insistira se na disciplini u igri i taktici tako da je malo prostora za ono što sezove atraktivan fudbal. I majstori fudbala, poput Mesija,Nejmara i njima sličnih, u takvoj igri nisu imali i neće imati prostora za svoje bravure.  Ekipa je i definitivno došla u poziciju da ne može da trpi pojedinca…

Na najvećoj smotri fudbalskog sveta je i fudbalska reprezentacija Srbije. Utisak je da su i ovog puta očekivanja bila veća od stvarnih mogućnosti?

-Mi smo i dalje fudbalski boemi. I dalje živimo u prošlosti i vezujemo se za fudbal koga više nema i koga više nikada neće biti. Ukoliko želimo uspeh i vredna ostvarenja na velikoj sceni moraćemo da pratimo druge ili one koji danas imaju neuporedivo savremeniji pristup fudbalu. Kvalifikacije su pokazale da imamo repsketabilan tim i zato bi bilo dobro da što pre okrenemo list. Generalno fudbalski smo taletovana nacija što nas na neki način obavezuje da menjamo neke stvari i  pogrešna ubeđenja kako o sebi tako i o drugima.

Trener je Crvene zvezde ali, sasvim namerno, nije trenerska zvezda. Niti je, što je atipično za geografski prostor u kojem deluje, nameran da to bude. Odrekao se ove kvazivrednosti čak i u situaciji kada je posle samo godinu dana rada obeleženih osvajanjem titule šampiona potpisao novi ugovor uz rečenicu “da u Crvenoj zvezdi nije ostao samo da bi ostao”.

Početak njegove fudblaske priče gotovo da je isti kao i mnoge  druge. U najveći srpski klub je kao talentovani dečak pristigao iz Aranđelovca. Na Marakani je igrajući za mlađe kategorije naučio fudbalsku azbuku ali je prve seniorske utakmice odigrao u Bečeju.

Igrao je kratko i u dresu novobeogradskog Radničkog a onda se verujući sebi preslio u Grčku, u  gradić Janjinu. Brzo je, u fudbalskom smislu, postao neko i nešto. Zvezda je insistirala da se vrati i on je to i učinio. Po povratku za prvi tim crveno-belih, tamo jednog proleća, odigrao je 13 prvenstvenih utakmica. Hroničari njegove karijere zatim beleže i da se te iste 1996. ponovo vratio u Grčku, da je obukao dres Apolona iz grada Smirni, da je dobrim igrama zasenio mnoge i da je zbog toga dobio ponudu koja se u Grčkoj  ne odbija. Zapravo priliku da zaigra u zelenom dresu slavnog Panatinaikosa. I igrao je pune tri sezone, jednako dobro u nacionalnom šampionatu Grčke kao i na mečevima Lige šampiona. Tačku na i stavio je u Solunu kao prvotimac Iraklisa.U istom klubu uplovio je i u trenerske vode. Radio je sa najmlađim fudbalerima i onda…

Šampionska titula u sezoni 2017/18. nije zapravo Vaš prva titula sa Crvenom zvezdom u trenerskoj karijeri?

– Pretpostaljam da aludirate na onu koju sam kao trener osvojio sa juniorima crveno-belih. Bio je to nezaboravan trenutak karijere, lepo sećanje, ponos da je Zvezda u toj sezoni bili apsolutno najbolji i najefikasniji tim prvenstva,  odnosno da je drugoplasirani imao mnogo manje bodova od nas.

Posle tri godine rada sa mlađim kategorijama preselili ste  se u seniorski fudbal. Debitovali ste na klupi Javora iz Ivanjice a onda ste  stigli na Banovo brdo. Sa vama na klupi  Čukarički je izrastao u stabilnog superligaša i ostvario najvrednije rezultate u istoriji…

– Radio sam uglavnom sa mladim igračima. Za tri i po godine Čukarički je dva puta  igrao u Evropi. Takođe je, pobedom nad Partizanom u finalu, osvojio i Kup Srbije – priseća se Vladan Milojević.

Odlazite posle svega na Kipar i preuzimate Omoniju iz Nikozije…?

-Izazov. Loše su krenuli, pozvali su me i na kraju su sezonu završili na poziciju s koje se ide u Evropu. Igrali smo i finale nacionalnog Kupa. Na Kipru sam imao tim prosečne starosti 32-33 godine.

Iz Nikozije dolazite u fudbalski uvek uzavrelu  Atinu, na klupu Panioniosa?

– Radili smo s uživanjem, mislim na sebe i saradnike, dugo smo u toku prvenstvene trke bili drugi odmah iza Olimpijakosa koga smo, usput, pobedili na legendarnom Karaiskakiju. Javnost Grčke bila je na našoj strani, novinari su pisali i govorili da smo novi Lester. Plej-of grčkog šampionata smo završili kao četvrti klub i izborili plasman u kvalifikacije Lige Evrope. U sastavu su i bukvalno bila samo dva stranca, svi drugi igrači su bili Grci, što je za grčke prilike neuobičajno. Pamtiću s radošću ovaj klub kao  porodicu sa mnogo problema ali i isto toliko ljubavi.

I onda se dogodio 5.jun 2017. Vladan Milojević je postao šef struke Crvene zvezde?

– Ako sam imao san, a jesam, onda je san bio da radim u Crvenoj zvezdi. Jednako sam iskren i kad kažem da kad Zvezda zove onda se taj poziv ne odbija. Zvezdaš sam, ne volim da kalkulišem kad je u pitanju Zvezda. Uostalom, u mom životu, i ne samo mom,  Zvezda kao klub ima veliko značenje. Takođe, ima stvari koje se jednostavno ne zaboravljaju. Na Marakanu sam stigao kao klinac sa 16 godina. Bila je to jako specifična ali i zahtevna sredina. Uvek sam govorio da smo svi mi koji smo na ovaj ili onaj način deo ovog giganta dobili više od Zvezde nego što smo vratili Zvezdi.

U Atinu su na pregovore, za fudbalsku javnost apsolutno tajne, doputovali Zvezdan Terzić i Dragan Milošević. Šta su Vam ponudili?

-Da budem trener Crvene zvezde. Dovoljno, zar ne…

Vi ste tada, potpisujući ugovor, dobili verovatno i neka obećanja od ljudi iz kluba. Da li je tajna šta ste vi tom prilikom obećali Zvezdi?

-Ne mnogo. Bilo je jasno da u celoj priči postoji i nešto što se zove emocija. Rekao sam tada, otprilike, da ne znam šta može da donese vreme ali ako nešto donesem u Zvezdu, doneću profesionalizam. I veliku strast. To nekako ide uz mene. I uz Zvezdu. Mislim na strast. Ne krijem da volim energičan fudbal s puno intenziteta. Takav sa uostalom i karakter.

U prvoj sezoni Zvezda je ostvarila veliki uspeh. Navijači su prepoznali da radite dobru stvar, osvojena je i šampionska titula a posle pauze od čitave decenije Crvena zvezda je zaigrala i grupnu fazu evropskog takmičenja?

-Ništa se u životu ne podrazumeva, ništa se ne događa slučajno. Radili smo puno i uspeh nije izostao. Imali smo na tom putu i sreće ali i srećne i zadovoljne igrača. Na početku sezone fudbalerima sam objasnio da ja na postavljam ciljeve već da ciljeve postavlja Crvena zvezda. Shvatili su to na pravi način, pružili su maksimum, ponašali su se na terenu i van terena kao profesionalci.

Ovo je Vaša prva seniorska titula. Bilo je i onih koji su glasno kazivali da posle uspeha sigurno napuštate Marakana, da nećete potpisati novi ugovor?

-Svi imaju pravo na svoje mišljenje. Dilema da li da ostanem uopšte nije postojala. Moja razmišljanja su takva da ako procenim da ne mogu nešto da uradim ja ne ostajem. Ili ako hoćete, odlazim. U ovoj priči to nije tako. Verujem u sebe, ja sam zapravo neko ko ne sumnja u to da može, ako to želi, da skine i zvezdu sa neba. A kad ne budem potreban ili ukoliko ne budem potreban ja ću otići. I neću praviti problem oko toga iz prostog razloga jer mislim da Zvezdu niko pa ni je ne može ucenjivati.

Novi ugovor  učinio je od Vas najplaćenijeg trener na Balkanu s mesečnom platom, priča se, od 40.000 evra?

-O novcu ne govorim. Dovoljno je ako kažem da sam potpisao ugovor koji mi je ponuđen. To opet znači i da sam zadovoljna onim što mi je ponuđeno.

Terzić, Mrkela i Milojević je trojka koja danas vedri i oblači u Crvenoj zvezdi. Da li je reč o istostraničnom trouglu, ili…?

-Imamo izvanrednu saradnju i odlično se razumemo. Reč je, dakle, i istostraničnom trouglu koji je metaforično osnova za uspeh. Imam to zadovoljstvo da radim sa fudbalski pismenim i generalno obrazovanim ljudima, ljudima posvećenim svom poslu. Zvezdan Terzić je neko ko dosta radi i  ko vešto vraća Zvezdu na stazu uspeha što posle svega što se događalo nije ni malo lako. Sa Mitrom Mrkelom, sportskim direktorom, sam i bukvalno 24 sata na vezi i ono što je dobro jeste istina da smo na apsolutno istoj talasnoj dužini. Prizanjem da nisam sreo u Srbiji nekoga ko više zna, naravno u poslu kojim se on bavi. Doneo je sa sobom ogromno iskustvo iz FSS, poznaje više nego dobro sve  igrače u Srbiji i iz Srbije, shvata i prihvata moju filozofiju fudbala. Postoji i još nešto što sve nas veže a to je ljubav prema onome što radimo.

Milojević, Janković i Kosanović. Mnogi su ovu trojku  stručnjaka Crvene zvezde poistovetili s onom u Liverpulu koju predvodi Klop i u kojoj je do juče bio i Željko Buvač…?

– Sve ono što je Zvezda ostvarila u prošloj sezoni  zasluga je svih nas u stručnom štabu. Vlada Janković je sezonama unazad moja desna ruka. Reč je o izuzetno obrazovanom stručnjaku, velikom profesionlacu i znalcu posla koji radi. Milan Kosanović je neverovatan lik, trener koji o svakom igraču u Srbiji baš sve zna. U ovoj priči su, svako na svoj način, još i Nikola Leposavić, Ivica Momčilović,Dušan Gašić, Ivan Vučetić, Mihajlo Radulović…Savremeni fudbal i ozbiljno organizovan klub naprosto traži stručnjake svih profila. Zvezda tu zakonitost poštuje. A to da poštuje druge, tuđe znanje i vrednosti, takođe je jedna od veličina Zvezde.

Jednom ste izjavili da fudbal i nije fudbal ukoliko ga onaj ko ga igra nije igrao u dresu Crvene zvezde?

-Da ne bude zabune i  da ne zvuči možda pretenciozno ali istina je da je igranje u Zvzedi svetinja, nešto najlepše što vam se može dogoditi u karijeri. Ukoliko voliš fubdal i ukoliko voliš i Zvezdu onda si  na pravom putu jer ako nešto voliš onda ti ništa nije teško da uradiš. To je i neka vrsta principa kojim se rukovodimo kod angažovanja fudbalera. Cilj nam je da nam dođu igrači koji znaju šta je Zvezda, na kakvoj emociji funkcioniše. Bez obzira na fudblaske sposobnosti postoji i oni fudbaleri koji ne zanju da igraju pod pritiskom, koji ne mogu da uspostave vezu između uspeha željne tribine i zahteva na terenu. To je zapravo privilegija onih s posebanim mentalnim sklopom i zato su za Zvezdu jako bitni njeni igrača iz omladinske škole koji su progutali na vreme taj psihološki mamac.

S Vama je, čini se, stigla i praksa da se ukoliko je to moguće, angažuje što više srpskih igrača koji su deo karijere proveli u inostranstvu a imaju želju da se vrate u srpski fudbal?

-Ne znam da li je to praksa, ali jeste istina. Srpski fudbal generalno ima veliki problem s onim što se zove vrhunski profesionalizam. Oni naši fudbaleri koji su bili u inostranstvu znaju šta je to rad i red i kako mora da se ponaša profesionalac. Iz tog ugla su izuzetno drgoceni. Mislim da su to u sezoni iza nas u dresu Zvezde pokazali i Rodić i Pešić, i Jovičić i Krstičić…To se naredne sezone očekuje i od novajlija Dušana Jovančića, Dejana Melega, Nikole Stojiljkovića…

Radonjić je na SP. Eksplodirao je u dresu Zvezde posle neuspele avanture u inostranstvu. Mnogi kažu zahvaljujući Vama i Vašim pedagoškim merama?

-On je mlad i buntovan čovek. Sada je opet neko u čije se fudbalske vrednosti ne sumnja. Moja je navika da dosta razgovaram sa fudbalerima. Ja zapravo volim da gradim dobre odnose sa igračima, volim kad mi veruju. Stojkovića i Srnića znam od njihove 15-te godine, dakle još iz juniorskih dana u Zvezdi. I dalje sjajno sarađujemo.

U toku je prelazni rok. Otišli su La Telek, Donald, Boaći, mali Adžić. Priča se i da kofere pakuje i golman Borjan…Priznaćete da u takvoj situaciji nije lako raditi, pripremati tim za kvalifikacije Lige šampiona koje su i bukvalno na pragu?

-Lako ili teško gotovo i da je nevažno. Mi smo profesionalci i odlično znamo da prelazni rok traje do 31.avgusta. Dakle, do tada je sve moguće čak i to da se tim promeni u jednom danu. Suočavamo se, dakle, sa stvarima koje su takve kakve jesu. Naš cilj je da se uprkos svemu što bolje pripremimo za ono što nas čeka. Priču smo počeli na Zlatiboru, nastavili u Austriji…Svaki dan i svaki trening je isplaniran, znamo i kad igramo, s kim igramo. Pred nama su dani žestokog rada i ozbiljnog treninga.

Prvi protivnik u kvalifikacijama za  je Spartakus iz Letonije, drugi verovatno Apoel sa Kipra. Da li ste zadovoljni žrebom, koliko poznajete rivale?

-Zvezda ima svoje ciljeve. Žreb je takav kakav jeste a naš zadatak je da budemo bolji u  duelima koji su pred nama. Ne volim kad se putuje daleko ali ako se mora ondfa se i to mora. Mislim da možemo dosta da napravimo. Insistiraću naravo da u celoj priči budemo i maksimalno oprezni jer danas svi vole da pobeđuju.

Ako je tako šta onda navijači Zvezde mogu da očekuje od Zvezde na srpskoj i evrosceni u sezoni pred nama?

-Ciljeve, ponavljam postavlja klub. Jedan od njih je i dupla kruna, drugi je da što dalje doguramo u Evropi. Nije nikakava tajna da je Zvezda  namerna da vrati nekadašnji evropski sjaj a naš je zadatak da Zvezdu što pre vratimo tamo gde pripada, dakle među velikane evropskog fudbala. Uostalom ja u Crvenoj zvezdi nisamo ostao samo da bih ostao. Imam i nekog drugog posla – zaključuje Vladan Milojević.

Božiji čovek

Vladan Milojević je proveo 11 godina u Grčkoj. Ima i  njeno državljanstvo ali i mnogo toga što ga veže za ovu u mnogo čemu fascinantanu zemlju bogate prošlosti.

-Grčka me naučila kao čoveka da počnem da poštujem religiju, pravo, hrišćanstvo. Naučila me i mnogim drugim vrednostima. Shvatio sam i druge za život čoveka bitne stvari. Jedna od njih je da mi svi kao Božji ljudi negde  tražimo svoj mir kao i da pored nas postoje vrednosti koje ne vidimo. Kad god je to moguće boravim na Svetoj gori. Tamo se jako lepo osećam, imam svog duhovnika, čitam Žitije svetih, razgovaram sa ocem Tadejem.

Fudbal i konjarstvo

Porodično, Milojevići su sportisti. Vladanov brat Goran je svima dobro znan kao fudbaler koji je u karijeri nosio i dres Crvene zvezde i dres Partizana. Vladan je to što jeste, a njegov sin Nemanja neko ko nastavlja porodičnu tradiciju. Trenutno nosi dres novosadske Vojvodine u koju je stigao kao pojačanje iz Čukaričkog.

Kćerka Anđela je krenula stopama mame Danijele koja je bila bivša reprezntativka  u konjičkom sportu.

-Upoznali smo se u Bečeju, tačnije u dvorcu Fantast koji je za mene bio fascinacija ali samo do trenutka dok se nije pojavila Danijela na konju. U dvorcu Dunđerskih je trenirala a ja sam sve češće dolazio na trening da je gledam i…

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar