INTERVJU, DEJAN RADONJIĆ: Moralo je i Zvezdi da svane!

INTERVJU, DEJAN RADONJIĆ: Moralo je i Zvezdi da svane!

Foto: Oksana Toskić


Bilo je potrebno malo vremena da bih se ja upoznao s jednom posebnošću čitavog ambijenta Košarkaškog kluba Crvena zvezda. Znači, to nije samo trening i teren već su to i mnoge druge okolnosti. Jednostavno, prvu moju sezonu za mnoge je obeležio poraz od Cibone. Ipak, nakon što su Zagrepčani zbog poznatih razloga odustali, krenuli smo prvi put posle dugo vremena u Evroligu i konačno došli do ostvarenja tako željenih rezultata i trofeja

Nadmašio je te večeri rekord Ranka Žeravice, oborio Fenerbahče, dobio priznanje od Željka Obradovića i napustio „Pionir”, koji je izdržao udar 110 decibela navijačke sreće, uz horsku odu zahvalnosti „Jedan je Radonjić Dejan”. Mnoge njegove kolege u višedecenijskom stažu ne dožive veče kao što je bilo njegovo tog 12. januara 2017. Da ništa drugo ne uradi do kraja sezone, na njegovom licu ostaće smešak zadovoljstva i ponosa. Dejan Radonjić je košarci predan sto odsto i zato nije stao: u međuvremenu je osvojio Kup Koraća, ABA ligu, a Evroligu završio sa 16 pobeda. Na redu je Superliga Srbije i još jedno približavanje rekordu po broju osvojenih trofeja još jednoj legendi crveno-belih, Nebojši Popoviću.
Pre četiri godine, 16. aprila 2013, postali ste trener Crvene zvezde. Šta su Vam donele ove četiri godine?
– Pre svega, to je jako dug period, tako da kroz kratko objašnjenje ne mogu da iskažem sve ono što se desilo od moga dolaska – šta je urađeno i na koji način se do toga došlo. U kratkim crtama, kad sam dolazio, sigurno mogu da kažem, niko nije očekivao da ću tako dugo ostati. Svaka godina je imala neke svoje posebnosti. Prošlo se mnogo toga, ali su razultati postignuti, i to je suština onoga što smo prošli.
Da Vam je neko tada rekao da ćete tri i po godine kasnije u Evroligi, u seriji pobedi Real, CSKA, Žalgiris, Makabi iz Tel Aviva, i Fenerbahče i Baskoniju i Panatinaikos, šta biste odgovorili?
– Nisam ja ni bio u situaciji da razmišljam tako daleko. Prihvatio sam da vodim Crvenu zvezdu u jednoj dosta nezahvalnoj situaciji. Normalno, promene se dešavaju u momentima kada nešto ne ide kako treba. Ambijent koji sam zatekao, ipak, nije bio baš onakav kakav sam očekivao da će biti.
Da li ste se plašili dolaska u Crvenu zvezdu pošto je poznato da u tom klubu postoji porota koja posebno analizira svaki potez trenera?
– Ja sam maltene istog trenutka prihvatio poziv. To se desilo dosta brzo. Tek nakon što sam ga prihvatio, počeo sam da razmišljam o tome šta me čeka. Morao sam odmah da se adaptiram na nove okolnosti. Ušao sam u posao sa ogromnom motivacijom. Tek kasnije sam u nekim intervalima možda razmišljao o nekim drugim stvarima, a tada sigurno ne.
Kad ste za ove četiri godine bili najponosniji?
– Sada! Posle svega što je bilo, rezultata i onoga što je pratilo te rezultate, mogu da kažem da sam sada najponosniji.
Kad Vam je bilo najteže?
– U trenerskom pozivu uvek ima momenata kada to nije sve onako kako želite. Dati sad neki sud o posebno teškom trenutku nije lako, mada ih nije bilo puno. E sad, ako bih gledao težinu posla i izdvojio neki period iz te četiri godine, to je jedna priča, ako bih gledao s aspekta problematike samog tima kao što su povrede igrača, to je druga storija, a poraz u nekom jako bitnom meču je treća stvar. Ponavljam, nije ih bilo puno, na svu sreću, ali smatram da su svi ti neki momenti bili jednostavno posebnost trenerskog poziva… Da li sada da izdvojim možda poraz u polufinalu s Cibonom ili možda neki trenutku kada sam došao? Uglavnom, ono što je za mene značajno jeste to da su takvi momenti bili retkost. Ovih drugih, lepših trenutaka i drugog ambijenta bilo je puno, daleko više.
Posle poraza od Cibone u polufinalu fajnal fora Jadranske lige 2014. u Beogradu, rekli ste: „Ljudi, svanuće ujutru.” Je l’ svanulo?
– Da, naravno! Svanulo je i bilo je potrebno malo vremena da bih se ja upoznao s jednom posebnošću čitavog ambijenta Košarkaškog kluba Crvena zvezda. Znači, to nije samo trening i teren već su to i mnoge druge okolnosti koje čine kompleksnost ambijenta ovog kluba. Jednostavno, prvu moju sezonu za mnoge je obeležio taj poraz od Cibone. Ipak, nakon što su Zagrepčani zbog poznatih razloga odustali, krenuli smo prvi put posle dugo vremena u Evroligu i konačno došli do ostvarenja tako željenih rezultata i trofeja i svega onoga što ide uz to.

Crvena zvezda je bila u najtežoj situaciji od svih ekipa. Imali smo najmanje mogućnosti da prevaziđemo poteškoće koje je nametao kalendar sezone, teška putovanja i izostanak čarter letova. Pogledajte, Baskonija završi meč protiv nas i kod kuće su u jedan sat posle ponoći, a nama do Vitorije treba skoro ceo dan da dođemo i dan da se vratimo

Kao igrač, dva puta ste bili na pragu Crvene zvezde. Da li bi Vam kao treneru bilo lakše da ste igrali za klub koji sada vodite?
– Da. Svakako bi mi bilo lakše jer bih mogao brže da razaznam neke stvari, da sagledam neke odnose, relacije, kao i način razmišljanja i sve okolnosti. Iako su to različiti periodi, mnogo godina je prošlo od vremena kada sam bio na pragu Zvezde kao igrač. Ipak, neke stvari prepoznajem, tako da sad iz ove perspektive već mogu da napišem knjigu o tome.
Kako bi se zvala knjiga?
– Neka to ostane tajna.
Meč protiv Fenerbahčea bio vam je 276. na klupi crveno-belih, čime ste prestigli rekord koji je dugo držao Ranko Žeravica. Kako ste se tada osećali?
– Pre svega, osećam se jako ponosno zbog svega toga. To kod mene proizvodi dodatnu obavezu, povećanje odgovornosti. Nisam opterećen brojkama i rekordima, ali lep je osećaj kad vidiš da si u rangu ljudi moji su pronosili slavu kluba. Posle takvih mečeva nadođe plima posebne motivacije da se radi dobro, još bolje, da daš sve od sebe kako bi se postigli željeni rezultati. Da budem u takvoj situaciji, za mene je velika čast.
Imali ste dugu i uspešnu igračku karijeru: OKK Titograd, Lovćen, Budućnost, Profikolor, FMP i Vojvodina. Igrali ste do 34. godine. Sa Budućnošću ste u SRJ osvojili tri titule i kup. Još kao igrač dobili ste ponudu da postanete trener?
– Voleo sam kao igrač da analiziram igru i razmenjujem informacije, poglede i mišljenja s ljudima iz košarke. Ipak, kad me pitaju ko mi je trenerski idol, mogu da kažem da sam mnoge pratio, ali svoj put sam gradio sam, i još ga gradim. Tačno je, dobio sam ponudu još 2000. godine da vodim Budućnost, ali dobro je što to nisam prihvatio. Zoran Sretenović se tada prihvatio posla. Izgoreo bih.
Već dugo Vas prati glas da podižete tržišnu vrednost igračima s kojima radite. Javnost ipak potencira rad s centrima ili igru na centre: Nikola Vučević, Bojan Dubljević, Majk Cirbes, Bobi Marjanović, Ognjen Kuzmić…
– Jako se dobro osećam kad vidim da se isplate velika posvećenost i uložena energija i rad, kad igrači koje vodim postaju bolji ne samo u igračkom smislu nego i ljudski. Ne mogu da negiram to za centre jer je evidentno, ali i za igrače na drugim pozicijama može nešto tako da se kaže.
Čarls Dženkins je rekao u jednom intervjuu „da ste odličan defanzivni trener i da ko ne igra odbranu od vas, ne može da igra”.
– U košarci na ovom nivou na kojem Crvena zvezda igra mora da se kvalitetno igra u oba pravca. Da biste postizali dobre rezultate, morate da budete dobri u odbrani, ali i da budete uspešni u napadu. Jedno bez drugog neće doneti željeni rezultat. To što smo igrali dobru odbranu, što je isticano u prvi plan, naravno ne znači da nije postignuta željena posvećenost i drugom segmente igre. Apostrofiranje određenih stvari donosi i prepoznavanja. Tako da je to jedan moj igrač video na takav način, ali kad je Dženkins u pitanju, možemo vrlo lako da pravimo analizu njegovog napadačkog učinka u odnosu na prošlu sezonu. Videće se da ima tu i drugih elemenata o kojima može da se priča.

Dejan Radovic 6U trenucima kad čujem „Jedan je Radonjić Dejan”, osetim jačanje obaveze i stvaranje dodatne motivacije da budemo još bolji. To mi podiže adrenalin.

Osvojili ste ove godine Kup Koraća i ABA ligu, na redu je Superliga Srbije. Kako održati visok motivacioni status igrača?
– Sezona koja ima ovako veliki broj utakmica i tako jak ritam zahteva poseban prilaz. Nisam pristalica tumačenja da određena motivaciona pitanja mogu dati rezultat u određenom, „zakazanom” trenutku. Naša sezona ima veliki broj važnih momenata i ne može biti govora ni o kakvom tempiranju. Tu je reč o pristupu koji se gradi od samog početka, odnosno od prvog okupljanja, gde se grade i nadograđuju odnosi i omogućava držanje profesionalnih prioriteta u fokusu koji će dovesti do ostvarenja dobrog rezultata. Recimo, na finalnu utakmicu protiv Cedevite u finalu plej-ofa sigurno nije uticalo to što sam ja rekao 30. septembra da je to najvažnija utakmica. To je nemoguće. Ali ambijent koji je ove godine u Crvenoj zvezdi jako prepoznatljiv mora da se gradi, neguje i održava.
Kako Vam se sviđa novi format Evrolige? Koje sve promene on zahteva kad je reč o trenerskoj struci? Ritam je sličan onom u NBA?
– Izrečene su brojne pozitivne ocene, počevši od dosta zanimljivih, atraktivnih i kvalitetnih mečeva. Tek treba da se vidi o čemu se zapravo radi. Ostavio bih neku definitivnu ocenu ovog koncepta za kasnije, makar još jednu sezonu. Ono što je premijerno, može da ima drugačiju karakteristiku od onoga što stvarno jeste, sa svim svojim prednostima i eventualnim manama. Treba vremena da bi koncept bio okarakterisan onakvim kakav jeste.
Treneri su dovedeni u novu situaciju. Smanjen je prostor za oporavak. Predsednik moskovskih „armejaca” Andrej Vatutin rekao je da će CSKA na leto poslati svoje doktore da vide kako to rešavaju u San Antoniju.
– Imali smo pet nedelja s dva evroligaška meča i relativno dobro smo to izneli. Nije bilo jednostavno. Tek predstoji pronalaženje optimalnih postupaka kako bi se ti napori najbolje rešili. Crvena zvezda je bila u najtežoj situaciji od svih ekipa. Imali smo najmanje mogućnosti da prevaziđemo poteškoće koje je nametao kalendar sezone, teška putovanja i izostanak čarter letova. Pogledajte, Baskonija završi meč protiv nas i kod kuće su u jedan sat posle ponoći, a nama do Vitorije treba skoro ceo dan da dođemo i dan da se vratimo. To su momenti koji imaju veliki uticaj. Imali smo taj Kazanj, 25 sati puta, vratimo se pa igramo protiv Cibone u Zagrebu. To možda ne donosi posledice odmah, ali u dužem periodu mora da se odrazi na sve nas. Svakako, to je povezano i sa širinom igračkog kadra, recimo CSKA ima 14 igrača koji u svakom trenutku mogu da doprinesu. Igrali su bez Teodosića i De Koloa pa su ipak savladali Makabi u Tel Avivu.
Zabeležili ste sjajan bilans, 16 pobeda u Evroligi. Ipak, povrede, od kojih je ona Stefana Jovića izazvala najveću zabrinutost u javnosti, te neverovatan splet okolnosti uslovili su da ne prođete u top 8. Šta ste rekli igračima posle poslednjeg meča s Darušafakom?
– Čestitao sam im. Sjajno su se pokazali u Evroligi. S obzirom na to što nas je očekivalo i što nas još očekuje. Tu je analiza završena. Nema nikakvih razloga da razmišljamo o onome što je bilo, nego treba da se okrenemo onome što nas čeka. Znamo šta treba i kako treba to da uradimo.
A šta ste rekli nakon pobede nad Cedevitom u trećem meču i izborenog plasmana u Evroligu?
– Bili smo jako dobri u sva tri meča s Cedevitom. Uspeli smo da iskoristimo neke naše prednosti. Imali smo jak ritam utakmica, Zagrepčani su imali znatno bolju situaciju. Mi smo dva dana pred utakmicu igrali s Darušafakom, pa dva dana polufinale sa Budućnošću, pa dva dana Uniks, pa dva dana Podgorica, i tako dalje. Ali gradili smo atmosferu da nam fokus bude adekvatan ozbiljnosti trenutka. Uspeli smo u tome. Iznenadio sam ih tako što sam im dao nekoliko dana odmora. Neka uživaju u ostvarenju jednog od ciljeva, a to je izborena viza za takmičenje u Evroligi.
Ko će ove godine osvojiti F4?
– Rano je reći. Nešto izvesnije biće kad se vidi ko će na fajnal for. Ove godine je posebno bitno ovo što se dešava u plej-ofu, pa onaj period do fajnal fora može da donese neke stvari koje mogu konkretno da utiču na svaku ekipu. Šta će se desiti na fajnal foru, nije realno govoriti o tome. Jedan slučaj, jedna povreda može da promeni iz korena celu stvar. Bilo je dosta povreda, a još su veliki napori.
Ko se makar malo izdvaja kao favorit?
– Ništa nije iskristalisano. Sad je Fenerbahče igrao kompletan protiv Panatinaikosa i pokazao da prednost domaćeg terena skoro da i ne postoji. Oni mogu daleko da doguraju, a doskoro su igrali bez nekoliko igrača i izgledalo je da će sve biti drugačije. Fenerbahče je napravio veliki brejk u Atini i može se očekivati da oni to ne ispuste. Može se reći da će Real opravdati ulogu favorita protiv Darušafake, mada im to neće biti lako. CSKA ima prednost u odnosu na Špance, ali Baskonija je jako žilava ekipa. Moskovljani su ipak pokazali da možemo da ih očekujemo na fajnal foru. Olimpijakos ima prednost u odnosu na Efes. Ipak, videćemo kako će se sve to odvijati.
Vaše kolege kažu da su tri godine minimum da bi trener mogao da ostvari svoje ideje, ali da ne bi trebalo ići preko pet godina. Kakvo je Vaše mišljenje o tome?
– Nekome je potrebno godinu, a nekome više…
Kako se osećate kad čujete: „Jedan je Radonjić Dejan”?
– U tim trenucima osetim jačanje obaveze i stvaranje dodatne motivacije da budemo još bolji. To mi podiže adrenalin.
Imate brojne reprezentativce u timu. Jović i Simonović su bili u Riju, Mitrović, Gudurić, Dangubić i Kuzmić su pod skenerom. Da li se čujete sa selektorom Aleksandrom Đorđevićem?
– Imamo dobru komunikaciju. Sale je maksimalno pomogao da nađemo rešenje kako bi Stefan Jović mogao da ode na pregled u Minhen. Pričamo o individualnim situacijama igrača, ali i onako, generalno. Mi treneri nađemo dosta interesantnih tema, posebno o stvarima koje su bitne za reprezentaciju.
Šta mislite o izjavi selektora Đorđevića da je vreme da Srbija napadne evropsko zlato?
– Iskreno se nadam da će biti učinjeno sve da se okupi kvalitetan sastav, kao i da će Sale, što je i dosad radio s reprezentacijom, napraviti dobar rezultat. To je dobro za sve nas i za celu srpsku košarku!

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar