INTERVJU, DEJAN RADONJIĆ: Moralo je i Zvezdi da svane!

INTERVJU, DEJAN RADONJIĆ: Moralo je i Zvezdi da svane!

Foto: Oksana Toskić


Bilo je potrebno malo vremena da bih se ja upoznao s jednom posebnošću čitavog ambijenta Košarkaškog kluba Crvena zvezda. Znači, to nije samo trening i teren već su to i mnoge druge okolnosti. Jednostavno, prvu moju sezonu za mnoge je obeležio poraz od Cibone. Ipak, nakon što su Zagrepčani zbog poznatih razloga odustali, krenuli smo prvi put posle dugo vremena u Evroligu i konačno došli do ostvarenja tako željenih rezultata i trofeja

Nadmašio je te večeri rekord Ranka Žeravice, oborio Fenerbahče, dobio priznanje od Željka Obradovića i napustio „Pionir”, koji je izdržao udar 110 decibela navijačke sreće, uz horsku odu zahvalnosti „Jedan je Radonjić Dejan”. Mnoge njegove kolege u višedecenijskom stažu ne dožive veče kao što je bilo njegovo tog 12. januara 2017. Da ništa drugo ne uradi do kraja sezone, na njegovom licu ostaće smešak zadovoljstva i ponosa. Dejan Radonjić je košarci predan sto odsto i zato nije stao: u međuvremenu je osvojio Kup Koraća, ABA ligu, a Evroligu završio sa 16 pobeda. Na redu je Superliga Srbije i još jedno približavanje rekordu po broju osvojenih trofeja još jednoj legendi crveno-belih, Nebojši Popoviću.
Pre četiri godine, 16. aprila 2013, postali ste trener Crvene zvezde. Šta su Vam donele ove četiri godine?
– Pre svega, to je jako dug period, tako da kroz kratko objašnjenje ne mogu da iskažem sve ono što se desilo od moga dolaska – šta je urađeno i na koji način se do toga došlo. U kratkim crtama, kad sam dolazio, sigurno mogu da kažem, niko nije očekivao da ću tako dugo ostati. Svaka godina je imala neke svoje posebnosti. Prošlo se mnogo toga, ali su razultati postignuti, i to je suština onoga što smo prošli.
Da Vam je neko tada rekao da ćete tri i po godine kasnije u Evroligi, u seriji pobedi Real, CSKA, Žalgiris, Makabi iz Tel Aviva, i Fenerbahče i Baskoniju i Panatinaikos, šta biste odgovorili?
– Nisam ja ni bio u situaciji da razmišljam tako daleko. Prihvatio sam da vodim Crvenu zvezdu u jednoj dosta nezahvalnoj situaciji. Normalno, promene se dešavaju u momentima kada nešto ne ide kako treba. Ambijent koji sam zatekao, ipak, nije bio baš onakav kakav sam očekivao da će biti.
Da li ste se plašili dolaska u Crvenu zvezdu pošto je poznato da u tom klubu postoji porota koja posebno analizira svaki potez trenera?
– Ja sam maltene istog trenutka prihvatio poziv. To se desilo dosta brzo. Tek nakon što sam ga prihvatio, počeo sam da razmišljam o tome šta me čeka. Morao sam odmah da se adaptiram na nove okolnosti. Ušao sam u posao sa ogromnom motivacijom. Tek kasnije sam u nekim intervalima možda razmišljao o nekim drugim stvarima, a tada sigurno ne.
Kad ste za ove četiri godine bili najponosniji?
– Sada! Posle svega što je bilo, rezultata i onoga što je pratilo te rezultate, mogu da kažem da sam sada najponosniji.
Kad Vam je bilo najteže?
– U trenerskom pozivu uvek ima momenata kada to nije sve onako kako želite. Dati sad neki sud o posebno teškom trenutku nije lako, mada ih nije bilo puno. E sad, ako bih gledao težinu posla i izdvojio neki period iz te četiri godine, to je jedna priča, ako bih gledao s aspekta problematike samog tima kao što su povrede igrača, to je druga storija, a poraz u nekom jako bitnom meču je treća stvar. Ponavljam, nije ih bilo puno, na svu sreću, ali smatram da su svi ti neki momenti bili jednostavno posebnost trenerskog poziva… Da li sada da izdvojim možda poraz u polufinalu s Cibonom ili možda neki trenutku kada sam došao? Uglavnom, ono što je za mene značajno jeste to da su takvi momenti bili retkost. Ovih drugih, lepših trenutaka i drugog ambijenta bilo je puno, daleko više.
Posle poraza od Cibone u polufinalu fajnal fora Jadranske lige 2014. u Beogradu, rekli ste: „Ljudi, svanuće ujutru.” Je l’ svanulo?
– Da, naravno! Svanulo je i bilo je potrebno malo vremena da bih se ja upoznao s jednom posebnošću čitavog ambijenta Košarkaškog kluba Crvena zvezda. Znači, to nije samo trening i teren već su to i mnoge druge okolnosti koje čine kompleksnost ambijenta ovog kluba. Jednostavno, prvu moju sezonu za mnoge je obeležio taj poraz od Cibone. Ipak, nakon što su Zagrepčani zbog poznatih razloga odustali, krenuli smo prvi put posle dugo vremena u Evroligu i konačno došli do ostvarenja tako željenih rezultata i trofeja i svega onoga što ide uz to.

Opširnije čitajte u novom Ekspresu koji je na kioscima širom Srbije…

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar