INTERVJU, MILOJKO PANTIĆ: Zvezda je umrla u Bariju, ovo danas je neki drugi, nacionalistički klub

INTERVJU, MILOJKO PANTIĆ: Zvezda je umrla u Bariju, ovo danas je neki drugi, nacionalistički klub

Foto: Nemanja Jovanović


Zvezda je postala prvak Evrope i sveta kao multietnička ekipa. Sastavljena od Crnogoraca, Makedonaca, muslimana, Hrvata, naravno Srba, to je ta Zvezda koja je kao simbol srpstva osvojila svet. Ali kog srpstva, ne nacionalističkog nego građanskog srpstva. Danas je Zvezda nacionalistički klub. Ja sam odavno rekao da je ona Zvezda mrtva, ovo danas je nešto drugo

– Stojanović, Jugović, Marović, Šabanadžović, Belodedić, Najdoski, Prosinečki, Mihajlović, Pančev, Savićević, Binić i Milojko Pantić. Dvanaesti igrač Crvene zvezde u velikom trijumfu protiv Olimpika u Bariju, deo slavne generacije i definitivno Zvezdina televizijska zvezda iz tog vremena. Nebo se tada otvorilo, a Milojko nam je u čuvenoj zvezdaškoj “Maderi” detaljno ispričao kako mu sve izgleda danas, 25 godina kasnije.

FK “Crvena zvezda” i navijači slave ovog 29. maja tačno 25 godina od titule prvaka Evrope iz Barija, kako vam sad to izgleda sa ove distance? Vi ste bili učesnik, neko ko je komentarisao sve Zvezdine utakmice, putovao sa Zvezdom i znao sve te ljude u klubu.

– Nisam bio samo svedok zbivanja. Ja sam direktno učestvovao u svemu tome. Vrlo sam ponosan na to. Kolega Bobi Janković iz “Politike” i ja kao urednik sportske redakcije Televizije Beograd, mi smo bili medijska podrška Crvenoj zvezdi u tom projektu koji je nastao četiri, pet godina pre Barija kada je profesor Fakulteta za fizičku kulturu Veljko Aleksić, nekadašnji igrač Crvene zvezde iz Džajine generacije, napravio program kako da Zvezda postane prvak Evrope. Malo se zna za profesora Aleksića, jer su kasnije drugi prigrabili sve zasluge.

Zvezda je tada imala odličnu generaciju fudbalera?

– Zvezda je imala tu selekciju igrača iz cele Jugoslavije, to je taj paradoks koji danas ljudi ne razumeju. Zvezda je najveći uspeh ostvarila kao Jugoslavija u malom, znači višenacionalna ili multietnička Crvena zvezda je postala prvak Evrope i sveta. Sastavljena od Crnogoraca, Makedonaca, muslimana, Hrvata, naravno Srba, to je ta Zvezda koja je kao simbol srpstva osvojila svet. Ali kog srpstva, ne nacionalističkog srpstva, nego građanskog srpstva. Danas je Crvena zvezda nacionalistički klub. Ja sam odavno rekao da je Zvezda mrtva kao klub. Što bi rekao Duško Radović: “Žao mi je našeg fudbala, toliko se muči a nikako da umre.”

Dosta ste oštri, zvezdaši su ponosni na Bari i titulu, jubilej se obeležava ovog vikenda. Biće gužva u Sava centru gde će biti centralna svečanost. Jeste li pozvani, idete li?

– E, o tome se radi. Ne. Njima ne pada na pamet da me zovu. Pravili su i do sad razne godišnjice, od Barija naovamo nikada nisam pozvan, ali nema veze, ja ni ne bih sedeo sa tim ljudima koji danas vode Zvezdu. Ne računam tu, naravno, Grofa Božovića i igrače, računam ove koji su uzurpirali Crvenu zvezdu, to opšte narodno dobro. I Partizan je uzurpiran na sličan način, pa se sada tamo dve struje bore za vlast. Crvena zvezda je došla u ruke pogrešnih ljudi. Znate šta je rekao tehnološki genije Stiv Džobs? Rekao je: “Ako u kompaniji zaposlite samo jednog mediokriteta, vrlo brzo će taj dovesti sebi ravnog i vrlo brzo će kompanija pasti u ruke mediokriteta i propasti.” E, to se posle Barija dogodilo Srbiji i Zvezdi.

PROČITAJTE JOŠ:
EKSKLUZIVNO, POSLE ČETVRT VEKA ĆUTANJA: Cvetković: Odbio sam Tapijevu ponudu da prodam finale u Bariju!

Ko su mediokriteti danas u Zvezdi?

– Basara to bolje kaže, to su tutumraci, bilmezi i siledžije. Ko su oni? Oni se prepoznaju. Današnji vlasnici Zvezde su ljudi sa severne tribine stadiona, oni su uzurpirali Crvenu zvezdu. Oni su papirološki došli do toga da su postali vlasnici iako ni dinar nisu uložili nego stalno uzimaju od Zvezde, tako što su napravili statut, sve navodno kao Barselona, da navijači biraju upravu i predsednika i skupštinu. Statut u kome od 150 članova skupštine 50 delegiraju navijači, a 100 biraju navijači. “Crvena zvezda je klub svih njenih članova koji preko uprave kluba i drugih organa kluba upravljaju Crvenom zvezdom”, to piše u Statutu, znači svih njenih članova, a to su oni kojima je ta uprava koju su izabrali dala članske karte i oni su ti koji glasaju.

Foto: Nemanja Jovanović

Foto: Nemanja Jovanović

Čestitao sam ovde u “Maderi” Grofu i rekao sam mu ono što je suština: “Grofe, ti jedini u Crvenoj zvezdi radiš. Svi ostali su muljatori i manipulanti

Hoćete da kažete da se tu krije neka velika podvala?

– Čitao sam kod vas šta je rekao Ljubiša Ristić o tom svom razgovoru sa Jovicom Stanišićem. Da je ovde samo služba bezbednosti večna i važna. Pa te službe bezbednosti, od Ozne preko Udbe, DB-a, BIA, KOS-a i kako se sve ne zovu te nereformisane službe još iz komunističkih vremena, one organizuju te navijače. One su upravljači Zvezde. Pa Vučić je tri puta rekao da će država pomoći da se privatizuju Zvezda i Partizan, a oni mu šalju poruku: “Zvezda nije državna, Zvezda je naša.” Oni su instrumentalizovali te navijače i koriste ih na svim stadionima. Tu se brani Kosovo, tu se obaraju predsednici.

Koja je onda uloga Dragana Džajića, on je legenda i počasni predsednik, kakav je danas vaš odnos s njim?

– Mislim da su tvorci evropskog i svetskog prvaka Crvene zvezde Dragan Džajić i Vladimir Cvetković ako ne najveći, a ono među najvećim krivcima što je Crvena zvezda propala kao klub. Tvorci šampionske Zvezde, Cvetković i Džajić, nisu znali, nisu hteli ili nisu smeli da sačuvaju klub, da brinu o klubu nego su pre svega mislili na svoju privatnu poziciju. Cvetković je bio ministar sporta u vladi Marjanovića i mogao je tada na razne načine da zaštiti Crvenu zvezdu, ali ja ne mogu zameriti ni Džajiću ni Cvetkoviću jer u to doba je Arkan preuzeo stvar u svoje ruke. Ja sam svojim očima gledao kako je iznosio iz Crvene zvezde, koja je, recimo, samo od prodatih ulaznica za revanš sa Bajernom zaradila dva i po miliona maraka. Gledao sam kako Arkan suvi keš iznosi i nosi u Erdut ili ne znam gde, gde je njegova paravojska.

Klub je, po vama, bio zloupotrebljen u to vreme?

– Tako je, pa naravno. I tada počinje veličanje srpstva i tada počinje nacionalizam. Zvezda tada od građanske i demokratske opcije postaje bastion nacionalizma.

Hajde da se vratimo sportskom aspektu, navijači i uopšte ljudi koji vole Zvezdu dugo su bili opijeni tim uspehom koji je napravljen u Bariju i to je trajalo možda predugo, petnaest, dvadeset godina. Da li se sada treba okrenuti nekoj budućnosti i pravljenju novih uspeha?

– Nema više pravih Zvezdinih navijača na stadionu. Ti ljudi ne idu više na stadion, ja 10 godina nisam kročio na “Marakanu”. Nikoga više to ne interesuje, o tome se radi. Crvena zvezda koja je postojala do 91/92. godine i ova koja poslednjih 20 i nešto godina postoji, to su dva različita kluba. Zvezda je opljačkana, uništena, Zvezdi se dogodio narod.

Šta podrazumevate pod tim?

– Do devedesetih godina, do Barija i Tokija, Zvezda je bila simbol građanske Srbije i srpstva. A onda je ta lažna antibirokratska revolucija Slobodana Miloševića to prevođenje bivših komunista u lažne nacionaliste uništilo Zvezdu i Srbiju.

PROČITAJTE JOŠ:
PRVI MUSKETAR SVETA: Šta je sve prošao Nole da bi osvojio i poslednje parče zemlje

Jel’ Milošević bio zvezdaš? Tako se govorilo.

– Nikakve on veze sa Zvezdom i sa fudbalom nije imao, niti ga je interesovao.

Ispada po vama da je Zvezdi bilo bolje u komunizmu?

– Zvezda je bila građanski klub, najnaprednije srpske omladine, bez obzira na to što su komunisti vladali. Izgrađena na građanskom duhu. Nju su podigli kao takvu Đorđe Pajić, Slobodan ]osić, Aca Obradović, gospoda koja nikada nije bila deo komunističke priče. Doktor Aca Obradović je ’46. na nekoj radnoj akciji bio predložen za udarnika, a onda ga je neki oznaš denuncirao i rekao: “Ne može on biti udarnik, on je bio član Demokratske stranke, Grolove omladine, koja je ’45. još bila na izborima.” Doktor Aca tada na tom zboru brigadira ustane i kaže: “degradirali ste me, ja sam bio kapetan.” On je bio oficir u Ravnogorskom pokretu, u prvom prstenu obezbeđenja kad su se sastali Draža Mihailović i Josip Broz. Elem, takvi ljudi su stvarali Zvezdu.

Period ratova devedesetih je paralelan sa procesom propadanja Crvene zvezde i njenim sunovratom koji se kasnije nastavio. To onda nije slučajno?

– Apsolutno. Arkan je kao vlasnik iznosio lovu iz Zvezde. Tu je bio i ministar policije u upravi, taj ministar policije koji je i stvorio Arkana.

Da li to onda znači da je Zvezda uzimajući titulu ’91. u Bariju faktički istovremeno slavila i svoju propast?

– Tako je, tako je. To je početak raspada Crvene zvezde. Mi sad kad slavimo Bari u stvari držimo opelo tom nekadašnjem klubu. Taj klub više ne postoji.

Ali tamo su Džajić i još bivših asova, to su ljudi koji su proslavljali Zvezdu?

– Zvezda i Partizan su danas laža i paralaža. Od Crvene zvezde ostalo je samo ime, ništa više, sve ostalo je hipoteka, dugovi, dužničko ropstvo. Rad na crno, ne u sivoj zoni nego u najcrnjoj zoni koja postoji, to je rad u Crvenoj zvezdi i Partizanu. Blokirani svi računi a oni niti plaćaju komunalije, niti plaćaju poreze, niti plaćaju struju, ništa ne plaćaju. Običnim ljudima zbog 20.000 duga seku struju, njima za pet miliona evra ne seku struju. Zašto? Uzurpatori ta dva kluba gledaju da izvuku poslednji cent.

Foto: Nemanja Jovanović

Foto: Nemanja Jovanović

Mislim da su Džajić i Cvetković ako ne najveći, a ono među najvećim krivcima što je Zvezda propala

Ovo što govorite liči na teoriju zavere?

– Naravno. I moje društvo s kojima sedim ovde u “Maderi” svaki dan proglašava me pobornikom teorije zavere, ali to nije zavera, to je istina.

Ali hajde da se ipak vratimo u sportske okvire.

– Ali to je sve vezano za sport.

Dobro, ali evo 25 godina posle najvećeg uspeha i titule šampiona Evrope, Zvezda je sad dominantno uzela titulu u prvenstvu. Trener Božović i igrači se bore sportski, to ne može da se ospori. Da li uopšte pratite današnji fudbal, današnju Crvenu zvezdu? Da li vas uopšte zanima šta će uraditi Zvezda, da li će se plasirati u Evropu ove godine?

– Nisam se isključio, ja sam čestitao ovde u “Maderi” Miodragu Božoviću i rekao sam mu ono što je suština: “Grofe, ti jedini u Crvenoj zvezdi radiš. Svi ostali su muljatori, manipulanti, manipulišu. Ti radiš svoj posao i igrači rade svoj posao i to se pokazalo.” Ali to je sve laž, to je sve imitacija ozbiljnog fudbala, imitacija takmičenja. Laž, čista laž. To takmičenje koje se zove Jelen superliga i u kojoj su Borča, Ovča, Surdulica i Pećinci i ne znam šta, to lažno takmičenje lažnih profesionalaca nikome ništa ne znači osim tim uzurpatorima. Paralaža je to što oni misle da mogu iz takvog takmičenja i sa takvom titulom da urade nešto u Evropi. Nikada. To je jasno kao dan.

Kvalitet fudbala je takav, to je takva liga u kojoj se trenutno igra, mi nemamo druge klubove. Država je mala, ekonomski nejaka. U kojoj ligi da igra Zvezda?

– O tome se radi. Mi nemamo državu sa svim atributima, a to su institucije, to su zakoni, nego imamo vladavinu izabranih ljudi. Oni odu i potpišu Sporazum o normalizaciji odnosa s Kosovom u Briselu pod pritiskom Evrope. I odlično. Ali šta je normalnije nego da ta normalizacija počne od fudbala, šta je normalnije u normalnom svetu nego da fudbalski savez prestane da govori da nikada neće priznati Kosovo i da Srbija nikada neće igrati sa Kosovom?!

Ali smenjen je Karadžić, angažovan je Muslin za trenera. Neke stvari se popravljaju.

– Muslin je nešto drugo. Imam visoko mišljenje o Muslinu. On će očistiti sve i ja verujem da ćemo se plasirati. Mi imamo igrače, a Muslin zna da napravi tim. Treba napraviti tim.

Da se vratimo opet malo na Bari i pre toga Bajern, na ono vaše “nebo se otvorilo”. Kad se sada toga setite, kakvo je to sećanje? Da li je to bilo nešto što ste pripremali da izgovorite u slučaju Zvezdinog trijumfa ili je to bilo spontano?

– Počeo sam da pričam da sam ponosan što sam sa Bobijem Jankovićem učestvovao u tom Zvezdinom projektu osvajanja titule prvaka Evrope i sveta. Ja sam se kao urednik sportske redakcije Televizije Beograd posvetio Crvenoj zvezdi, tom njenom pohodu, deset utakmica bez poraza. To je bila fenomenalna selekcija. Svi kažu Džajić je to sve selektirao. Nije. Ima tu mnogo sudbine, pa se Zvezdi u neku ruku i vratilo sve što joj se u fudbalu dešavalo prethodnih godina. Od Panatinaikosa pa nadalje, finale kupa UEFA. Znači, sve se to Zvezdi vratilo.

PROČITAJTE JOŠ:
INTERVJU, TROICKI: Odrastao sam sa Noletom i ne mogu da shvatim njegove uspehe

Bili ste na svim utakmicama u inostranstvu?

– Da. Ali mi smo snimali i Zvezdine protivnike na njihovim mečevima u prvenstvima. Pamtim kako smo išli i snimali Dinamo Drezden, pa Bajern u Bohumu. To je bilo jedno desetak dana pred utakmicu sa Zvezdom, prvu u Minhenu. I pošto nismo imali novca da platimo prava za snimanje, mi smo kupili karte i snimali iz gledališta, Bobi i ja.

Vi ste bili kao skauti kluba u to vreme?

– Da, mi smo gledali kakva je forma tih klubova. Tu je i Zvezda učestvovala, naravno Cvele koji je organizator svega što se u Zvezdi dešavalo našao neke sponzore, pa je Bobi Janković držao šal na kome je pisalo “Granini, sokovi Granini”, oni su dali neku lovu za put. Onda su me optužili posle toga u televiziji da sam zloupotrebljavao emisiju i da sam kao naplaćivao reklame a to je, u stvari, bila kompenzacija za put i boravak tamo. Onda smo mi taj snimak komentarisali, to je bio interni snimak, a puštao sam to i preko Televizije Beograd. Ali je najvažnije to da smo te snimke pokazivali igračima i Ljupku Petroviću. Znači, igrači i Ljupko su imali sliku tima protiv koga igraju. Bobi Janković je viši fudbalski trener, on je napisao celoj toj Džajinoj generaciji diplomske radove na fudbalskoj školi. Od Đorića, preko Lazarevića, i ne znam koga sve.

Foto: Nemanja Jovanović

Foto: Nemanja Jovanović

Ima jedna stvar u odnosima Zvezde i Partizana. To je nekad stvarno bilo sportski do kraja, recimo Rajko Mitić i Bobek su bili kumovi, pa se Šekularac družio sa Zoranom Miladinovićem, bili najbolji prijatelji

Pa vi ste maltene bili u nekoj ulozi trenera?

– Bobi je to ukazivao igračima, naročito obratite pažnju na ovog igrača, pa na onog igrača. Taj smo posao uradili za Zvezdu. Pred finale u Bariju otišli smo u Marselj gde je Olimpik igrao poslednju prvenstvenu utakmicu sa Okserom. Kao urednik sportske redakcije uredio sam da kupimo taj prenos i da direktno prenosimo da Jugoslavija vidi protivnika Zvezde. Oni su tukli Okser 4:0.

Bili su u odličnoj formi?

– Bili su u boljoj formi od Zvezde. Ljupko je išao i gledao, a ja sam prenosio utakmicu. I dok smo se vraćali u avionu mene Ljupko pita kako mi se čini Olimpik. Ja mu kažem: “Znaš šta, Ljupko, ja sam počasni građanin Kruševca, mi Čarapani imamo pesmu ‘Divni grade, bilo je to davno kad su Srbi izginuli slavno, na Kosovu izgubiše glavu da bi srpsku sačuvali slavu’. Olimpik je u boljoj formi od Zvezde, nije bolji tim ali je u boljoj formi, ajde mi da ne izginemo slavno protiv njih.” Oni su imali Vodla, Papena, Piksija… I ja mu kažem: “Nemoj se nadigravati, nemoj da slavimo poraz u finalu i da ostane u istoriji da Srbi slave sve svoje poraze. Gledaj da ne primimo gol.” Ljupko kaže: “U pravu si, igraćemo da ne primimo gol.”

Pa znači vi ste tu odigrali važnu ulogu da se ta pobeda napravi? Zvezda je odigrala totalnu defanzivu, navijači su bili šokirani, Binić nije smeo da pređe preko pola, imao je pravo samo da šutne loptu što jače.

– Tako je, tako je. I imala je Zvezda sreću da ovaj njihov trener Belgijanac Gutals nije stavio Piksija na vreme u tim, nego ga je stavio u drugom produžetku i onda je tražio od Piksija da šutira penal.

Piksi je odbio da šutira penal. Jeste li razgovarali sa Piksijem posle utakmice?

– On je bio ogorčen što nije počeo utakmicu. Videlo se to kad je ušao, napravio je dva, tri puta darmar u Zvezdinoj odbrani i mogao je i gol da da, ali je šutnuo preko gola, nije hteo Zvezdi da oduzme titulu. On je bio srećan zbog njegove Zvezde.

Znači Ljupko je odredio defanzivnu taktiku i praktično išao na penale. A vi ste komentarišući tu utakmicu znali da će Zvezda da igra taj tvrd, zatvoren fudbal i niste uopšte bili iznenađeni?

– Tako je, tako je. Apsolutno, pa naravno. Nisam ni kritikovao niti bilo šta.

Ja se sećam, mi smo svi kao gledaoci bili zaprepašćeni Zvezdinom taktikom.

– Tako je, Zvezda nije igrala svoju igru, ali je postala šampion. To je bio jedini način.

“Darko, Darko, Darko, zlatna kopačka Crvene zvezde pozlatila je naš crveno-beli tim.” Sećamo se tog vašeg urlika kada je Pančev dao odlučujući gol. To je ušlo u istoriju. Kako ste se spremali za te komentare?

– Sve je to bilo spontano. Ja sam sa igračima razgovarao i znao tačno šta će ko da radi i šta je čiji zadatak. To je bila priprema. Nisam ja ništa posebno spremao. Ja sam tada zapravo svom učitelju Vladanku Stojakoviću odao počast i priznanje jer on je bio u penziji, a ja sam ga kao urednik redakcije pozvao da zajedno komentarišemo, da on bude taj stručni komentator, a da ja budem reporter. Jer Vladanko nije ’66. kada je Partizan igrao u finalu prenosio utakmicu protiv Reala iako je sve do tada radio. Dragan Nikitović koji je bio urednik redakcije je rekao: “Ja prenosim finale.”

Jel’ Nikitović bio partizanovac?

– Nije, bio je veliki zvezdaš. I on i Vladanko. Od tih većih imena samo je Marko Marković bio partizanovac. Marković je bio grobar sa dna kace. Vladanko je radio samo fudbal i košarku, koju Nikita nije stizao da pokrije. Nikita je sve ostale sportove pokrivao i bio je šest meseci godišnje na službenom putu, od zime kad počnu one četiri skakaonice, a Vladanko je bio ovde i prenosio košarku.

Vladanko je znači s vama ipak stigao na finale Kupa šampiona?

– Postoji tu jedna zanimljivost. Partizanovo finale protiv Reala. Na snimku te utakmice u većem delu nema tona zato što Nikita nije video izjednačujući gol Reala, nije video jer on nije navikao da prenosi fudbal. On je gledao negde, ko zna gde je gledao. I prenosio je utakmicu kao da Partizan vodi. To je bio skandal. Onda su ga isključili i ušao je neko ovde u studio i iz studija su nastavili da rade taj prenos. Posle toga je rekao: “Nikad više” i nikad više nije radio fudbal.

To je bilo vrlo neprijatno.

– Kaznio ga bog. Ne možeš tako. Vladanko, fudbalski čovek od A do Š, igrao fudbal čovek, bio kapiten BSK-a i posle toga i sportski direktor i radi sve utakmice Partizana. One čuvene Sparta Prag 4:1 tamo, pa 5:0 ovde za Partizan, pa ono Mančester junajted ovde 2:0, pa tamo 1:0 za Mančester i onda dođe finale i Nikita ga skine.

Kad smo već kod lapsusa, vi važite za čoveka koji je imao tih situacija. Kako lapsusi utiču na čoveka u prenosu, jel’ ume to da vas izbaci iz koncentracije?

– Ma ne. Moji lapsusi su u 80 odsto slučajeva izmišljeni. Kad je nastala era kompjutera i interneta, onda su otvorili stranice i rekli: “Evo, beležite lapsuse sportskih reportera.” I onda je svako ko je imao kompjuter upisivao tamo svašta. Naravno, niko nije pisao za Nedeljka Kovinjala, nego za one koji su poznati reporteri.

Znači pripisivani su vam neki koji nisu vaši?

– Da, 80 odsto je takvih.

A onaj: “Na teren izlaze igrači Partizana, a evo i naših”?

– Ja sam taj prihvatio, ali ja to nikad nisam rekao. Ja sam prihvatio da je to tako.

Zašto? Jel’ zato što biste mogli to da kažete?

– Ha ha… Mogao bih, ha ha. Ima jedna stvar u odnosima Zvezde i Partizana. To je nekad stvarno bilo sportski do kraja, recimo Rajko Mitić i Bobek su bili kumovi, pa se Šekularac družio sa Zoranom Miladinovićem, bili najbolji prijatelji. I kad je Zvezda domaćin i kad je Partizan domaćin to su bile zajedničke večere. Aca Obradović je bio kum i Bobeku i Rajku na venčanju. A onda je došlo vreme, to su te devedesete godine, to je ovo događanje naroda o kome smo pričali, Sloba je zavadio dva oka u glavi a kamoli… Mada, krenulo je već krajem osamdesetih kada je Partizan osvojio uz pomoć suda udruženog rada dve titule prvaka, a pre toga jednu osvojio zahvaljujući sudijama. Partizanu je trebala pobeda u Ljubljani, Hajduk je bio prvi pred poslednje kolo i odigrao nerešeno na Karaburmi. U Ljubljani se onda igralo do 99. minuta, Bjeković je dao gol u 99. Sudija je produžio dok Bjeković nije dao gol i Partizan postao prvak.

Da li je Partizan imao veću podršku države od Zvezde, on je bio vojni klub, koliko je to uticalo? Partizanovci se ljute kad im se pominje to nasleđe, Tuđman i ta veza?

– Reći ću samo ovo – formirani su šest meseci posle Zvezde 1945. kao odgovor na to okupljanje srpske omladine i građanstva. Komunistička vlast, odnosno KOS, odlučila je da napravi klub koji će pokazati jačinu i snagu novog poretka. Došla im je polovina hrvatske reprezentacije iz NDH jer su najbolji predratni srpski igrači već bili u Zvezdi.

Dugo ste radili na televiziji, ali ste imali pred kraj karijere i velikih problema, bili ste u nemilosti. Prvi put za vreme Vučelića određeni ste za prinudni odmor, a onda vam je Tijanić 2005. dao otkaz. Zašto?

– Dva su faktora koja su uticala da me odstrane iz RTS-a. Ja sam ’93. godine potpisao peticiju Demokratske stranke za ostavku Miloševića. Po celom gradu su bili oni panoi “Vaš potpis spasava Srbiju”. Sretnem Slavu Đukića na Terazijama i on me pita: “Jesi li potpisao ovo?”, a on kao član Izvršnog odbora Demokratske stranke nije potpisao. I ja kažem: “Evo sad ću”, i ja odem tamo i potpišem. Sutradan “Naša borba” donosi na naslovnoj strani “Prvog dana akcije Demokratske stranke 100.000 potpisa”, u podnaslovu “Između ostalih potpisali književnik taj i taj, slikar taj i taj, muzičar taj i taj, rediteljka Vida Ognjanović i novinar Milojko Pantić”. I ja sa tom naslovnom stranom dolazim u “Maderu” kod doktora Ace da se pohvalim. A on kaže: “Budalo jedna, tek si sada najebao.”

Jeste li tada bili toga svesni?

– Ne, ma kakvi. Ja kao dvanaesti igrač Zvezde u Bariju, mislio sam ko mi šta može. Međutim, dva meseca kasnije za urednika dolazi Marko Marković, direktor postaje Vučelić. I Marko mi saopštava da sam tehnološki višak. Godinu dana sam bio u Švedskoj, pokušavao da se vratim na RTS, ali sve dok je Vučelić bio direktor nisam uspeo. Primao sam 30 odsto plate, od onih šest maraka. Na posao me je vratio Milanović, na intervenciju Miljana Miljanića. I onda dolazi 2005. kao neka reorganizacija, sretne me taj sadašnji urednik, on je najduže urednik sportske redakcije, Kosovar kao i Tijanić što je bio, on je postavio sve svoje Kosovare tamo, i u marketingu i u sportskoj, svuda gde se odlučuje o lovi, i kaže: “Panto, ajde da vidimo šta ćemo s ovim tvojim ocenama.” Kojim mojim ocenama, ja ne znam o čemu se radi. Posle petnaest dana spisak, ja i Rešat Semović najslabije ocenjeni novinari u sportskoj i otkaz. Rešata Semovića vrati Tijanić na intervenciju Rasima Ljajića. On mi je posle bio argument na sudu, ja sam ih naravno tužio i dobio presudu posle šest godina.

ČEDA MI NIJE IDOL

Ušli ste u politiku. Zašto baš LDP?

Svi me pitaju “Kakav bre LDP, pa to su luzeri, Čeda, pa to je luzer”. Kažem: “Ljudi, nisam se ja vezao za Čedu, nije Čeda moj idol. Čeda je politička opcija koja zastupa ono što ja mislim da bi trebalo Srbija da zasnuje, da takva Srbija treba da bude.” To je to, ja se vezujem za ideju, za ideju slobode. Nikad se ne zna, ko to zna. Ali svi koje sam pitao iz LDP-a kažu da to ne dolazi u obzir. I to je Čeda nedavno lepo i objasnio. “Naravno da ću razgovarati sa Vučićem jer neozbiljno je praviti se lud da čovek nije dobio 50 procenata na izborima, a mi dobili po pet, šest.”

PROČITAJTE JOŠ:
LEPTIR JE SPUSTIO KRILA: Muhamed Ali, čovek koji je pokorio svet zato što su mu ukrali bicikl
d.getElementsByTagName(‘head’)[0].appendChild(s);