INTERVJU ŽARKO PASPALJ: Svi u Evropi radimo za NBA

INTERVJU ŽARKO PASPALJ: Svi u Evropi radimo za NBA

Zarko Paspalj 27. oktobar 2018. (credit image & photo: Pedja Milosavljevic / STARSPORT)


Žarko Paspalj, legendarni jugoslovenski i srpski košarkaš, kroz više nego uspešnu karijeru radovao se u klupskom i dresu reprezentacije mnogim pobedama. Naravno, ponekad je i tugovao zbog poraza, kao što je to bio slučaj kada je u finalu fajnal fora protiv Limoža – zato što je u preciznom šutu za pobedu nenamerno nagazio liniju – rasplakao navijače Olimpijakosa, čiji je dres tada nosio.
U nekim vremenima, koja još nisu zaboravljena, igrao je za podgoričku (titogradsku) Budućnost i bio nedosanjan san mnogih klubova iz ondašnje košarkaški moćne Jugoslavije. Zvali su ga, trebalo je da se preseli u zagrebačku Cibonu, ali nije. I poziv iz splitske Jugoplastike ostao je samo poziv. Nije otišao ni u tada košarkaški moćnu sarajevsku Bosnu, koja je bila uporna da ga dovede u svoje redove, ali zato jeste u Partizan. Pridružio se, ne krijući radost, sastavu u kojem su već bili: Đorđević, Divac, Grbović, Savović… I nije pogrešio.
Okušao je sreću i u NBA, igrao je kratko za San Antonio Sparse, koji su bili jednako nestrpljivi s njim koliko i on s njima. Da su reagovali ishitreno, Palja je nadmenim Amerikancima pokazao na Olimpijskim igrama 1996. u Atlanti, kada je kao tridesetogodišnjak postigao 16 poena u prvom poluvremenu finala protiv ondašnjeg „drim tima”, koji nije imao načina da ga zaustavi.
U Grčkoj je bio i ostao košarkaška ikona. Zbog njega su ratne sekire iskopali najljući rivali, Olimpijakos i Panatinaikos, kada se iz Pireja preselio na drugi kraj Atine. Dokazao se kasnije i u dresu Panioniosa, kao i solunskog Arisa.
– Lepo je kad te neko, 20 godina kasnije, proglasi najboljim strancem u grčkoj ligi. Šest, sedam sezona, baš u vreme kad sam ja tamo igrao, bila je to najbolja liga u Evropi, dolazili su u nju najbolji igrači. Generalno, moje ponašanje i odnos prema svima u svakom grčkom klubu, a bilo ih je četiri, naveo je navijače da glasaju kako su glasali, i ja sam, ne krijem, ponosan i na sebe i na njih.
Uprkos svemu, posle nekoliko godina ponovo ste u košarci.
– Trenutno, a od prošle godine imam ulogu ambasadora ABA lige. Idem i gledam utakmice. Uvek i u svakom trenutku sam na raspolaganju onima kojima zatreba moj savet. Voljan sam da pomognem i radujem se da su to i drugi prepoznali.

Sezona u ABA ligi se privodi kraju, ostalo je još samo finale. Šta izdvajate kao vrednost ovogodišnjeg takmičenja?
– Saznanje da tokom sezone, za divno čudo, niko nije pominjao sudije, iako se suđenje na ovim prostorima u poslednjih 50 godina pojavljivalo kao veliki problem košarke. Ovog puta je očigledno bilo zadovoljavajuće, u završnici plej-ofa sudije se i ne primećuju. Tako i treba da bude, nadam se da će tako i ostati. Iztok Rems, koji je nosilac posla, zapravo najodgovorniji za sudije, čini mi se da radi dobar posao i ti momci dobro sude. Ima dobrih sudija.

Reprezentacija ja uspešno završila kvalifikacije za SP. Istina, uz mnogo nerviranja onih koji žive za košarku.
– I to što se događalo u tim kvalifikacijama je nešto što ja ne razumem, što nema veze s košarkom. Ja se nikad nisam slagao s tim i rekao sam to hiljadu puta. Meni se jednostavno kao čoveku košarke sve ovo ne sviđa. FIBA pravi veliku grešku, kreirali su te prozore koji su doneli gomilu problema. Gledali smo te kvalifikacije i uverili se da selektori nisu bili u mogućnosti da sastave isti tim za dve utakmice, a da ne govorimo o tome što u selekcijama nije bilo najboljih igrača. Ta i takva košarka nikom ne treba. FIBA i Evroliga moraju da razmišljaju u interesu košarke. Imam utisak da je sve smišljeno da se na neki način oslabi košarka, ali ovo favorizovanje malih reprezentacija nauštrb onih koje imaju tradiciju i kvalitet neće doneti željeni rezultat. Naprotiv.

Evropski stručnjaci zbog svega ne kriju ogorčenost…
– Neko je ne razmišljajući o dobrobiti košarke i njene budućnosti izbacio u četvorogodišnjem ciklusu najbitnije takmičenje. Mislim na šampionat Evrope u godini uoči Olimpijskih igara. Nekada se u četvorogodišnjem ciklusu odmah posle OI igrao šampionat kontinenta, onda i sveta, a u trećoj godini opet prvenstvo Evrope, koje je zapravo bilo kvalifikaciono i veoma jako. Sada se to promenilo. Ostalo je potpuno nebitno Evropsko prvenstvo, ono u godini posle OI ili ono na kojem je Slovenija uzela zlato kad je na šampionatu falilo 80 igrača. Ne umanjujem time uspeh Slovenaca, zasluženo su trijumfovali, ali sve što se krije iza toga je za evropsku košarku katastrofa. Pogotovo ti kvalifikacioni prozori. Ne znam, ne mogu ovu odluku FIBA da nazovem pametnom.
Na velikom iskušenju, praktično najvećem, bili su selektori svih selekcija, pa i naš Đorđević.
– Rekao sam još na početku da se ne bih radovao da budem u Saletovoj koži. Igrali su jedni, a na drugoj strani imao je igrače koji bi sve u grupi po logici stvari preslišali. Međutim, nisu igrali. U takvom idiotskom takmičenju jedva smo se kvalifikovali za dva takmičenja, pazi sad ovo, koja život znače, jer ako ne igraš na OI i prvenstvu sveta, ti si na ovom prostorima kao sport mrtav. Budžet KSS je između dva i tri miliona evra. Kako naći sponzore ako te nema na najvećim takmičenjima? Ovde je problem čak i ako se kvalifikuješ da nađeš generalnog sponzora koji može da ti uplati 150.000 ili 200.000 evra godišnje. I šta se onda radi? Piše se pismo državi i traži se novac. I šta smo na kraju uradili, ništa. Opet se vraćaš u začarani krug, a to tako ne bi smelo da bude. Sve je vrlo konfuzno. Zbog svega nam Amerika sve više odmiče, trenutno je godinama ispred Evrope. Nekad nije bilo tako, a sada jeste, jer se u Evropi, umesto akcija za dobrobit košarke, vodi polemika da li je u pravu FIBA ili nije i da li nešto treba da vodi i Evroliga. Sve nas to uvlači u problematiku koja nas kao savez indirektno ali strašno dotiče jer nam smeta, kao što smeta i drugim nacionalnim savezima u Evropi, da se košarkom bavimo na pravi način.
Jedno od krucijalnih pitanja srpske košarke je i da li će reprezentacija igrati na predstojećem SP u najjačem sastavu.
– Po imenima smo, ako ne najjači, onda među najjačim nacijama. Kako sada stvari stoje, svi hoće da igraju. Svi su zbrinuti, mirni, svi su u super raspoloženju, mislim da ne postoji ni jedan jedini razlog da se ne odazovu pozivu selektora. To što se priča i piše da će neki od igrača opet izostati nema veze s istinom.

Mnogo je onih koji Jokiću zameraju što nije hteo da igra za reprezentaciju. Ima čak i onih koji tvrde da je bolje tako jer kao veliki potrošač lopti neće biti od neke koristi ekipi Saše Đorđevića.
– Ovaj stručni deo bih da preskočim pošto smo mi „stručnjaci” i za daleko veće stvari od one ko i kako treba da igra košarku. Vreme je da pustimo selektora da radi svoj posao, a kvazistručnjake da izbrišemo iz košarke i medija. I to što je Jokić izostajao u prošlim vremenima nije bilo neopravdano. Bar po mom mišljenju. Prve godine je potpisao taj ugovor koji mu je bio bitan, prošle je izostao i sa EP. Neću da kažem da nije trebalo, ali jednostavno nije došao i to nije ništa strašno. Bitno je za srpsku košarku i nacionalni tim da bude tu u naredne dve godine. Evo mu šanse da se dokaže i u reprezentaciji, iako se mora reći da je on šansu iskoristio u možda najtežoj utakmici koju smo igrali na OI 2016. Ušao je s klupe i kao novi klinac u reprezentaciji pogodio četiri slobodna bacanja i praktično dobio utakmicu koja je bila povuci-potegni. On jednostavno ima to nešto što nama može i te kako da pomogne da se popnemo stepenicu više. Verujem da će se pojaviti i da ćemo na SP igrati u najjačem sastavu.

Pre par dana vratili ste se iz SAD.
– Išao sam tamo nekim drugim poslom, ali sam našao vremena i da se vidim sa Divcem i Stojakovićem. Svi znaju da smo veliki prijatelji i radujem se što mogu da kažem da su super, da rade vrlo dobro, da su tamo napravili malo čudo. Igrali su četiri utakmice na Istočnoj obali, bio sam tamo, gledao te mečeve, uživao 10 dana, nadisao se dobrog košarkaškog vazduha i video šta smo sve propustili kad je košarka u pitanju.

Konkretno, šta smo sve propustili?
– I organizaciju i sve drugo. Suštinski ispada da mi svi ovde u Evropi radimo u interesu Amerike. Na koji način, ja ne znam, ali znam da Evropa za 20 godina nije uspela da napravi nijedan dogovor s tom NBA organizacijom i eventualno zaštiti neke svoje interese. Zato oni koračaju napred, a Evropa krupnim koracima unazad.

Sad ste u poziciji da delite savete. Šta je najbolji savet koji ste Vi dobili od nekoga?
– Imam savetodavnu ulogu jer drugu nisam hteo da prihvatim. A koji je najbolji savet koji sam od drugog dobio zaista ne znam. Sve u životu sam radio poštujući neki svoj instinkt. Nekad je to ispadalo dobro, nekad nije, ali bez obzira na to kako se završavalo, to nije uticalo na moju karijeru.

Da li se sećate trenutka kad ste kao košarkaš bili najsrećniji?
– Najteži i najsrećniji detalji vezani su za vreme igranja u reprezentaciji. Suština je, međutim, nešto drugo. Igrao sam košarku samo tamo gde sam se osećao dobro i gde sam bio srećan. To preporučujem i drugima.

Priznajete da ste u životu pravili i greške?
– Moja ponajveća greška jeste suštinska greška koju sam napravio kao sportista, ali i kao ljudsko biće. Reč je o tome što nikad nisam ostavio cigarete. Zbog njih umalo nisam izgubio život. Međutim, one su i dalje deo moje svakodnevice. Takav sam.

Priznajete da ste u životu pravili i greške?
– Moja ponajveća greška jeste suštinska greška koju sam napravio kao sportista, ali i kao ljudsko biće. Reč je o tome što nikad nisam ostavio cigarete. Zbog njih umalo nisam izgubio život. Međutim, one su i dalje deo moje svakodnevice. Takav sam.

 

Ceo intervju možete pročitati u štampanom izdanju Ekspresa..

 

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar