JESMO LI NAUČILI ZAŠTO SMO PORAŽENI?

Neuspeh i igru fudbalske reprezentacije Srbije na Svetskom prvenstvu u Rusiji za „Ekspres“ analiziraju Milorad Kosanović, Dragan Antić, Dragoslav Stepanović, Dejan Đurović, Ratko Svilar, Boris Bunjak, Aleksandar Veselinović i Ljupko Petrović

Šampionat sveta, uz sva iznenađenja i uzbuđenja, polako ulazi u završnu fazu. Istina, kući su se pre vremena vratili i neki favoriti, reprezentacije s oreolom svetskih i evropskih šampiona, selekcije čiji dres nose fudbalski mađioničari i asovi neprocenjive vrednosti. Svet se u čudu pita kako je moguće da u završnu fazu takmičenja nisu stigli Nemci ili Argentinci...

Ali zar bi fudbal bio ono što jeste kada bi se unapred sve moglo predvideti? Kako je to nemoguće, čarolija ove igre se nastavlja uz veliko iščekivanje kome će pripasti titula svetskog šampiona na 21. po redu sjajno organizovanoj smotri najboljih fudbalskih reprezentacija planete. Na tom veličanstvenom događaju učestovala je i reprezentacija Srbije. Takmičenje je završila već posle prvog kruga. Da li je moralo da bude tako? I zašto nam se ponovo dogodilo ono što nam se događalo u prošlosti? Da li smo posle kvalifikacija morali da menjamo selektora, da li je novi selektor trebalo da menja kapitena reprezentacije i kako se sve to odrazilo na igru naše reprezentacije?

Za čitaoce „Ekspresa“ odgovore smo potražili od ljudi koji o fudbalu mnogo znaju, od srpskih stručnjaka s integritetom... Slavoljub Muslin, srpski eks selektor, nije želeo da komentariše učešće srpske reprezentacije na SP u Rusiji. Cela priča zapravo se svela na rečenicu: „Ne, hvala“. I šta bi, uostalom, posle svega mogao da kaže selektor koji je posle trijumfalno završenih kvalifikacija dobio otkaz? Možda to da problem srpskog fudbala definitvno nije u ljudima iz fudbala, nego u onima oko fudbala koji veruju da o fudbalu baš sve znaju, a uglavnom, pokazalo se u milion slučajeva, pa i sada u Rusiji, znaju tek nešto malo. Uprkos svemu, teror neznanja se nastavlja. Još kada se svemu doda činjenica da je u ovom času nekritičko mišljenje, pogotovo u medijima, nepoželjno - jasno je u kojem smeru ide srpski fudbal.

MILORAD - MIŠA KOSANOVIĆ:

Fudbal je u svetu ozbiljan posao

Ono što me posle svega dovodi do očaja jeste pogubno saznanje da su sportski, odnosno fudbalski novinari etiketu odgovornosti zamenili etiketom poslušnosti. Mnogi su se očigledno ušemili pa zato niko neće, ili ne sme, da kaže, a još manje da napiše šta uistinu misli. Čak je i ministarka Zorana Mihajlović bila kritičnija i fudbalski analitičnija od fudbalskih novinara.

- I mnogi srpski treneri, moje drage kolege, ćute posle povratka reprezentacije iz Rusije. Njihovo stručno, iskreno i kritičko mišljenje u ovom času je više nego potrebno ojađenom srpskom fudbalu, koji je, da se ne lažemo, duboko potonuo. I tek će potonuti. A s njim na dno idemo i mi treneri. Naravno, ukoliko budemo i dalje ćutali.

- Fudbal je u svetu ozbiljan posao, nije zajebavanje. A mi upravo radimo ovo drugo. Zar mislite da nam je časni Ivica Osim slučajno poručio da ne može niko da se uči na Svetskom prvenstvu?

- Dogodilo nam se da u istom trenutku na terenu budu Milivojević, Matić i Milinković Savić. Kad tako nešto uradiš, kad tako postaviš igru, ti si mrtav.

- Imamo među igračima još uvek neophodan kvalitet. Tu su i oni momci koji su bili evropski i svetski prvaci. Danas su to igrači u najboljim takmičarskim godinama. Problem je, međutim, što mnogi ne igraju u svojim klubovima.

- Ako si selektor, onda moraš da budeš i majstor koji zna da pravi tim. Ako si pravi selektor, moraš da sastavljaš reprezentaciju, a ne da ti to radi neko iz politike.

LJUPKO PETROVIĆ:

U svakom zlu ima i poneko dobro

- Sada više nije bitno gde smo i u čemu pogrešili. Za mene je suština da nas u toj utakmici nisu pobedili Švajcarci, već smo mi pobedili sami sebe. - Imamo dobar primer ispred sebe, u komšiluku - Hrvate. Šuker je kao predsednik pred sve izneo jasne zadatke i ciljeve. Tamo se zna tačno ko šta radi i kako radi, kome ko odgovara za ono što radi. Hrvati imaju i viziju, koncepciju, strategiju... Tamo kad selektor pošalje neposlušnog igrača kući, ma ko da je on, nema afera jer selektor ima podršku u rukovodstvu saveza i svih kolega trenera, zatim i reprezentativaca, na kraju i cele nacije. Da li bi kod nas bilo tako nešto moguće?

- Imamo i mi dobre igrače. Uz pet ili šest aktuelnih reprezentativaca, tu si i oni koji su bili prvaci sveta. Ko će biti selektor, najmanje je bitno ako se zna šta u perspektivi želimo. I kako da stignemo do cilja. I Francuzi i Belgijanci su napravili koncepcijsku pauzu, osmislili novi koncept, u sve uključili fudbalere koji mogu da odgovore tom cilju i sad su tu gde jesu, u vrhu evropskog i svetskog fudbala Trebalo bi da se i kod nas tako nešto uradi.

- U svakom zlu ima i poneko dobro. Sad, posle Rusije, bar znamo šta ne bi trebalo da ubuduće radimo. Vremena za čekanje nema, neke stvari, one koncepcijski bitne, moraju se uraditi koliko sutra do podne - kategoričan je najtrofejniji srpski stručnjak.

DRAGAN - RECKO ANTIĆ:

Uzalud smo trčali

- Umro sam od smeha kad sam negde pročitao da je naša reprezentacija u grupnoj fazi takmičenja najviše pretrčala na Svetskom prvenstvu. Najsporija smo reprezentacija, a najviše smo trčali! Izgleda uzalud i u pogrešne svrhe. Ali nije to bitno. Bitno je da kad igraš za reprezentaciju, moraš i da izgineš - kazuje Dragan Antić, stručnjak koji je ovog proleća uveo niški Radnički u Evropu i Dinamo iz Vranja u srpsku Superligu.

- Ja se divim Hrvatima. Tipujem da će, ako ovako nastave, biti prvaci sveta. Imaju kao ekipa karakter, motiv, znanje, moćne pojedince u službi tima. Bore se kao lavovi, ginu. A mi? - Jedinu utakmicu koju nismo smeli da izgubimo, onu protiv Švajcarske, mi smo izgubili. Krstajić je dobar momak, ne znam koliko zna i kako radi, ali je i laicima jasno bilo da je reprezentaciji u ulozi selektora na SP nedostajao autoritet. Krstajić to nije bio.

- Kod 1:0 za nas protiv Švajcarske, ja bih uveo Živkovića i Radonjića. Nedostajali su u tom trenutku reprezentaciji, nedostajala je njihova brzina koja bi Švajcarce naterala da drugačije postave igru. Greška je i mali Veljković protiv Brazila. Ukoliko si već želeo tog momka u prvih 11, onda je on morao da bude u sastavu i protiv Kostarike i Švajcarske, i na one dve prijateljske utakmice pre prvenstva, a ne da debituje protiv petostrukog šampiona sveta.

DRAGOSLAV - STEPI STEPANOVIĆ:

SMS nije odigrao ništa

- I u kvalifikacijama se, što se igre tiče, nismo proslavili. Iskreno, jedva smo prošli. Nismo, dakle, igrali sjajno, ali smo kao reprezentacija imali atmosferu. Muslin je vratio taj duh reprezentacije, svaka naredna utakmica u kvalifikacijama činila nas je kao selekciju jačom, boljom. I na kraju je stigao željeni trijumf, plasman na SP. Međutim, Muslin je dobio otkaz. Zašto, zato što je neko procenio da je u timu morao da bude tamo neki igrač - govori nekadašnji as OFK Beograda, Crvene zvezde, višestruki reprezentativac Jugoslavije, stručnjak koji se dokazao i u Bundes ligi.

- Posle svega, i taj igrač je kod novog selektora dobio šansu. Igrač koji na tržištu vredi 200 milina evra. Nije se snašao, bio je u timu, ne znam šta je trebalo da igra, ali znam da nije igrao ništa. - Otišao je iskusan selektor, a na njegovo mesto je došao čovek koji je u pripremnim utakmicama, umesto da uigrava sastav, dao šansu indijancima koji kasnije nijednom nisu zaigrali. Neverovatno!

- Ima jedno nepisano pravilo koje kaže da trener nacionalnog tima mora biti sed. Švajcarci su protiv nas 90 minuta igrali u istom tempu, a mi? Forsirali smo tempo u prvih 15 minuta.

- Suluda je bila i ona priča s Tošićem, centralnim bekom koji nije brz. Ne mogu da verujem da mu nije pala na pamet ideja da faulira Šaćirija da dobije karton, čak i crveni...

- Prijović nije dobio šansu, ali meni je još više žao što nije bar jednu utakmicu u tandemu s Mitrovićem odigrao mali Jović. Bogomdan je centarfor. Gledam ga u Nemačkoj, u celoj Bundes ligi nema centarfora koji tako brzo ulazi u šansu kao on...

Aleksandar Mitrović, Srbija - Brazil; Foto: Peđa Milosavljević / STARSPORT

DEJAN - ŠVABA ĐURĐEVIĆ:

To smo igrali samo Island i mi

Znali smo i pre šampionata da nismo eksplozivna ekipa, da nemamo brze igrača, odnosno igrače koji mogu da napadaju prostor. Moja logika je bila da se igra na posed. Tako smo igrali protiv Kostarike i dobili utakmicu...

- Momci su časno odigrali sve tri utakmice. Lepo su se i ponašali. Međutim, način na koji su igrali nije mi se svideo. To nije model, ni antropološki, još manje tehničko-taktički koji odgovara našim igračima.

- Pas Stojković-Mitrović, ta duga lopta, ima smisla samo ako nije osnovni plan igre. Ispalo je da jeste, a kad je tako, onda vam se dogodi neuspeh. To smo na SP igrali samo Island i mi.

- Utakmicu protiv Švajcarske gledao sam u društvu prijatelja. Kad smo poveli sa 1:0, rekao sam glasno da ćemo pobediti samo ukoliko budemo u nastavku igrali kako u tom trenutku igra Švajcarska. Nismo tako igrali i izgubili smo. Protiv Brazila me je iznenadio sastav, organizacija igre u zadnjoj liniji, ali uprkos svemu, nismo se obrukali.

- Opet pričamo o podmlađivanju. Kad ćemo konačno shvatiti istinu da u dresu reprezentacije igraju samo najbolji. Nema mladih i starih, lepih i ružnih, postoje samo najbolji, odnosno oni koji mogu da odgovore zadacima koji se u igri postavljaju pred njih.

- I priča sa Sergejom Milinkovićem Savićem je posle svega više nego zanimljiva. Njegova cena na osnovu onoga što je pokazao u Rusiji sada je niža nego što je bila pre Svetskog prvenstva.

RATKO SVILAR:

Muslin je zaslužio da vodi reprezentaciju

- Sudija utakmice protiv Švajcarske se obrukao. Ukrao nam je bod, možda i sva tri. Nije svirao penal koji je bio sto odsto penal. Ali nije samo on kriv. Igrali smo dobro dok nismo postigli gol. A posle toga, posle gola Mitrovića, igrali smo, ruku na srce, kukavički. Ne znam zašto, kao što ne znam zašto nismo više napadali.

- Švajcarski su u toj utakmici tačno znali šta hoće. Igrali su strpljivo, dobro su se branili, mudro napadali. Njihov selektor Petković je osmislio dobru taktiku, pobedničku. Maestralno su sve odradili, znali su koliko im je ta utakmica važna. Dokazali su da su ne samo dobro vođena ekipa već i da su apsolutno respektabilna reprezentacija koja zna da igra na rezultat, što je za ovakav sistem takmičenja više nego bitno - govori nekadašnji jugoslovenski reprezentativac i golman sa sjajnom internacionalnom karijerom, odnosno otac mladog Milana Svilara iz lisabonske Benfike, jednog od najtalentovanijih čuvara mreže u Evropi.

- Ne poznajem Krstajića, ne znam koliko zna. Za mene će ostati tajna šta bismo i koliko uradili da nas je kao selektor na SP predvodio Muslin. Odlazak reprezentacije Srbije na SP je njegov uspeh, njegova zasluga. Na pravi način, manirom iskusnog i dokazanog stručnjaka, proveo je reprezentaciju kroz kvalifikacije. Zaslužio je da bude naš selektor i na SP.

- U Srbiji je uvek bilo i biće dobrih igrača. Suštinski nagon sporta je volja za takmičenje, koja je duboko upletena u ljudsku prirodu. Tu volju su srpski reprezentativci ispoljili i malo ko je na njih ljut. Dobre volje i razumevanja nekih za fudbal bitnih stvari očigledno nije bilo na nekoj drugoj strani.

BORIS BUNJAK:

Samoubistvo iz (ne)znanja

- Ne znam, zaista ne znam šta bi bilo da je Muslin vodio reprezentaciju na SP. Što god da odgovorim, imam utisak da ne bih bio u pravu. Činjenica je, međutim, da je Muslin imao jednu ideju, odnosno da Krstajić nije imao dovoljno vremena da složi u celinu sve što je zamislio i uigra reprezentaciju na pravi način - kazuje naš fudbalski stručnjak, internacionalac sa zavidnom karijerom, koji je i najozbiljniji kandidat da za nekoliko dana preuzme ulogu selektora Kuvajta.

- Krstajić je uradio šta je uradio onako kako je uradio. Ostaće upamćen kao neko ko je postao selektor pre nego što je bio trener. Šampionat je počeo sa dva štopera koja nikada pre toga nisu igrala zajedno. Bio je to prvi korak ka samoubistvu.

- Zašto nismo uspeli? Između ostalog i zato što nismo poštovali osnovni zahtev koji se svodi na rečenicu: „izađi i pobedi“.

- Igrali smo sporo, nedopustivo sporo. Nemamo u timu ni pravog pleja. Imali smo nekada dobru školu fudbala, više nego dobru, i onda je neko rekao da nam to ne treba, da je bolje ugledati se na druge. Hrvati su ostali verni tim uslovno rečeno našim načelima, i danas su to što jesu.

- Ako hoćemo više, a hoćemo, onda moramo naprosto menjati neke stvari. I ljude u fudbalu i oko fudbala. Nije bitno ko će biti selektor, ko će koristiti pravo da imenuje ovog ili onog. Suština je da li imamo u ovom trenutku ideju u kojem smeru želimo da profilišemo naš fudbal, da li možemo da vaspostavimo sistem u kojem neće biti nepoznanica ponajpre na polju ko šta i kako treba da radi.

ALEKSANDAR VESELINOVIĆ:

Ne treba porediti Dalića i Krstajića

- I posle svega ostaće nepoznanica šta smo i koliko zapravo mogli. Znali smo i pre šampionata da znamo, ali koliko i šta zaista znamo, utisak je da ne znamo ni sada. Sve se svodi na to da smo na najveću fudbalsku smotru krenuli kao grlom u jagode. A ko tako krene, među prvima se vraća kući.

- Videlo se na svakoj od tri utakmice da nam fali brzina. Lopta je išla u noge, a ne u prostor. To je ono što danas ne prolazi uprkos vidljivoj želji i igri s dosta motiva.

- Pokazalo se u Rusiji i to da naša reprezentacija nema lidera na terenu. Ne bi bilo dobro da tako bude i ubuduće.

- Svetski i evropski šampion, bez obzira na uzrast, ne postaje se slučajno. To je nemoguće. S dečacima koji su bili prvaci Evrope i sveta, Matićem i još nekim iskusnijim igračima, naravno dobro ukomponovanim u celinu, imaćemo respektabilnu reprezentaciju za iskušenja koja nas vrlo brzo očekuju.

- Negde sam pročitao podatak da su Nemci za 100 godina promenili ukupno 10 selektora. Koliko smo mi selektora promenili za 10 godina? Vreme je da se uozbiljimo, da shvatimo da samo kontinuitet daje rezultate.

- Ne, nemojte porediti Dalića i Krstajića. Dalića možda ne poznaje naša javnost, ali čovek nije fudbalski anonimus. U Hrvatskoj je trenirao Varteks, posle toga je radio nekoliko godina u inostranstvu i uvek je i u svakom trenutku bio deo sistema. U prevodu, selektor nije postao slučajno. Treba znati i umeti sa igračima koji vrede onoliko. Dalić to očigledno zna. Ne bi me iznenadilo ukoliko Hrvati stignu do finala. Navijaču za njih iako to nije popularno izgovoriti ovde.